Култура старијег неолита централног Балкана, названа старчевачка по месту проналаска,представља појам у нашој и светској археологији. Тако је читав свет чуо за село Старчево у чијем је атару,на самом улазу, ових дана никла реплика неолитског насеља. После више од 8.000година, на осмом километру од Панчева необична слика – формација четири објекта:три полукружне земунице с тршчаним кровом, једна сојеница с огњиштем и тор за овце. Ова минијатура насеобине урађена је по пројекту професора НенадаТасићас Одсека за археологију Филозофског факултета у Београду. Уоколо је простор од 38 хектара предвиђен за много већуархитектонско-археолошкуцелину, за археолошкипарк. Идеју за изградњу јединственог парка на овим просторима дало је Удружење грађана „Неолитско Старчево”,у сарадњи с локалном заједницом.

– Изградња настамби је плод жеље да се, на што аутентичнији начин, изведу реплике кућа у којима је живео старчевачки човек и реконструише његов начин живота пре осам хиљада година. Мештани Старчева и околине имају право не само да живе крај овако значајног локалитета, већ и да то буде развојна шанса читавог краја. Жеља нам је да ове објекте користи и сеоско удружење сточара, чиме би имали и употребну вредност, баш као у време њиховог далеког претка. Ово је нови облик привређивања, али и новиоднос према културном наслеђу.

Кључне речи наше стратегије су: Старчевачка култура је бренд, а Београд са два милиона становника, Србија,па и окружење – тржиште, објашњаваархитекта Миодраг Младеновић, координатор пројекта и председник Удружења „Неолитско Старчево”.

У постављању што квалитетнијег пројектног задатка учествовале су панчевачке установе културе, градска Дирекција за изградњу града, Београдски и Љубљански универзитет, а оно што је до сада урађено тек је прва фаза реализације археолошког парка. Почетни кораци начињени су ових дана, завршетком изградње четири објекта по узору на неолитске градитеље,у маниру живота човека Старчева.

–Били смо у ситуацији да следимо претпоставке о технологији и начину градње, као и о материјалима од којих су грађене куће и помоћни објекти тог времена. Ово би требало да буде демонстрација живота неолитског човека овог простора. Настамбе ће бити комплетно опремљене покућством које је користио старчевачки човек. Од септембра, десетак младих Старчеваца проћи ће обуку израде сувенира у духу старих неолитских заната које ће посетиоци парка моћи да купе –каже Младеновић.

Атракција будућег археолошког парка биће футуристичка управна зграда музеја, површине 3.000 квадратних метара,с конгресним делом и делом за рад гостујућих професора археолога, као и стручних екипа. Грађевина ће, према пројекту, бити изведена као стилизована укопана земуница пасуљастог облика са затрављеним кровом,који ће у потпуности осликавати градитељски манир неолитског човека. Комплекс ће чинити и бунгаловско насеље и камп за прихват туриста, хелидром, паркинзи и пратећи услужни садржаји. У градитељско-архитектонском смислу посебно ће се, по речима нашег саговорника, издвајати централни атријум,чији ће стубови бити слика градитељских принципа неолита.

–Нашем пројекту који има регионални значај врата су отворена и Дунавском стратегијом,која има за циљ развој културно-привредних потенцијала Подунавља, чији је потписник и наша земља. Тиме ће, осим привредних и туристичких потенцијала овог дела Балкана, бити покренуте и активности за даљи рад и истраживање локалитета, његову снажнију промоцију, јер он јесте један од репрезентаната целокупног археолошког наслеђа Војводине –додаје Младеновић.

Ипак, питање је колико би европски фондови имали разумевања и слуха за овакве идеје, да Градска управа Панчева није показала спремност да буде носилац пројекта, да га континуирано реализује и буде гарант рокова. Тако је овај посао постао једна од приоритетних инвестиција Града Панчева, а уграђен је и у Стратегију културног развоја града до 2020. године. Тиме је, кажу у управи града, препозната важност и значај реализације пројекта као дела заштите,али и афирмације локалитета,на који ће, надају се, долазити не само Панчевци и комшије из Београда, већ и страни туристи.

До сада је на изградњу насеља потрошено око 500.000динара, које је дао Покрајински секретаријат за привреду, а остатак ће бити обезбеђиван фазно, аплицирањем кодевропскихфондова. С обзиром на то да су регије Подунавља одређене као стратешки интерес Европске уније,има наде да пројекат „Неолитско Старчево” буде у потпуности и остварен.

Откривено још 1928. године

Налазиште Старчево открио је 1928. године проф.др Миодраг Грбић из Народног музеја у Београду и о свом раду и ономе што је открио написао је научни рад. Двадесет година касније, археолози Универзитета Харвард,на челу с Владимиром Фјуксом,дошли су у Старчево да истражују. Друго, ревизионо и последње ископавањебило је 1969.године, а радили су га опет амерички и наши археолози,предвођени Робертом Ерихом и Драгом Гарашанин. Још једном су на ово место долазили стручњаци – 2003. године, када су урађенизаштитни радови, а локалитет загрнут земљом како би био заштићен до новог ископавања. Од 1990. године локалитет „Старчево – град” проглашен је за археолошко налазиште од изузетног значаја.

Дошли из Анадолије

Старчевачка култура је неолитска култура млађег каменог доба,које је трајало од 6200.до5200.године п.н.е. Реч је о цивилизацији у тренутку када људи напуштају номадски и започињу седелачки начин живота. На територију данашњег Старчева људи су дошли из Анадолије, а привукла их је близина Дунава јер су били риболовци. Познато је и да су припитомљавали стоку и гајили житарице.

(Политика)

Ознаке: археологија, неолит, Старчево