Прочитај ми чланак
Срамота ме пред децом што радим за џабе, али морам јер немам услове за пензију, јада се Вукица Митић, која је последњу плату примила у септембру 2004.
Не сећам се кад сам последњи пут примила плату. Ево, колегиница ми добацује да смо последњи минималац од 7.200 динара примили у септембру 2004. године за август.
Од тада нас издржавају мужеви и деца – каже за Курир Вукица Митић (52), књиговођа у штампарији „Вук Караџић“, а која својим запосленима дугује чак 108 плата.
Министарство рада
Из Министарства рада јуче нису одговорили зашто одбијају да у Србији направе и објаве листу послодаваца који запосленима не исплаћују плате, по угледу на колеге у Хрватској.
Уместо тога, поручују да ће инспектори рада појачати контролу послодаваца, посебно у делу који се односи на исплату плата у прописаним роковима.
Управо по томе је ова нишка фирма, по евиденцији Агенције за приватизацију, апсолутни рекордер на „листи срама“ предузећа која годинама не плаћају раднике.
Вукица каже да у тој фирми за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида ради 31 годину и да са њом исту судбину дели још 30 радника који нису инвалиди.
– Понижавајуће је радити без пара. Чак и деца ме питају зашто идем на посао кад ме не плаћају. Срамота ме због тога, али немам друго решење.
Нисам испуњавала услове за социјални програм који је нуђен 2011. године, немам услове за пензију, па сад чекам да држава реши наш статус јер смо у реструктурирању од 2010.
Нисам љубоморна, али колеге које су узеле социјални програм месечно од државе примају око 30.000 динара, док ми годинама радимо џабе – јада се Вукица.
Она ипак открива да повремено добије солидарну помоћ од 1.000 до 2.000 динара, зависно од тога колико се у штампарији заради од производње.
Не плаћају ни приватници
Међу несавесним послодавцима налазе се и фирме неких „угледних“ бизнисмена, . Тако и Ветеринарски завод, који је у власништву Драгана Ђурића, дугује запосленима између 15 и 18 зарада и три године радног стажа, кажу радници.
(Курир)
