Редакција Србин.инфо је добила занимљиво писмо нашег читаоца, Мирка Радонића. Преносимо га у целости, пошто нажалост, указује да се у Београду несметано пропагира сатанизам. Најгоре од свега што о томе српска јавност ћути, као да је у питању нешто што је нормално и уобичајно:

„Уторак је вече, и мрак се полако спушта над Београдом. Испод Калемегданске тврђаве, ипак, дан као да тек почиње. Чује се жамор људи згурених што ближе великој бини, ишчекујући почетак наступа шведског хеви метал састава. Тела се тискају како би што боље видела бину и да не би пропустила неки битан догађај. Иза бине се поносито диже велико црвено платно на коме је написано име бенда. Последње слово, мало латинично слово „т“, злослутно је окренуто наопако да подсећа на обрнути хришћански крст. У једном трену, сва светла се гасе; остаје само једно, крвавоцрвено, на средини бине. Са звучника се полако чују дубоки, страшни, паклени узвици, а из мрака се помаља фигура са скиптром, одевена као римокатолички папа, маском кријући своје право лице. Приближава се микрофону и запева први стих.

Као што сви знамо, 17. јуна 2014. године испод Калемегдана је наступала позната енглеска група „Ајрон Мејден“ (на енглеском „Iron Maiden“, односно у преводу „гвоздена девица“). Сама чињеница да су они дошли у нашу земљу није нимало зачуђујућа, будући да смо ми већ деценијама жртве притиска да се све „напредне“ и „европске“ „нормалне“ вредности на силу угурају међу наш народ и нашу децу, а све у циљу да се национална свест у нашим душама спусти на тако низак ниво како би нас сутра могли убедити, а да се ми испраних мозгова ни не побунимо, да ми заправо нисмо ништа више од копиладна потомака „хрватскога“ народа! Овакве ствари ме не чуде, али у исто време, не дају мира мом срцу: како смо кренули, неће проћи још дуго док и последња свест о нашем пореклу не ишчезне из ума наше деце.

Свако ко бар мало познаје шта је „Ајрон Мејден“ и ко познаје основне начеле православног хришћанства, знаће да је оно о чему „Ајрон Мејден“ пева врло често ништа друго до обожавање Сотоне и његових поданика. Са песмама попут „Број звери“ („Number of the Beast“) или „Страх од мрака“ („Fear of the Dark“) и страшним, језивим текстовима, ово није нимало спорно. Додуше, морам у исто време и бити поштен: штета по нашу децу и омладину је незнатно смањена јер има међу њима и оних који нису задојени овом пропагандом те музичке групе и не разумеју је, јер она није толико отворена у својим текстовима (додуше, не треба се то величати: ово је стратешки врло добро осмишљено јер то спушта одбрану нас хришћана који бисмо требали да будним оком пратимо такву пропаганду!). Стога, само наступање ове групе у Србији се тешко могло спречити. Велики су улози у питању, а када говоримо о много новца, интереси правих, скромних, поштених људи су бачени у сенку. Иако би по нас било најмање да „Ајрон Мејден“ није ни наступао, ја желим да скренем пажњу на нешто друго, што је, видећете, заправо много и горе.

„Ајрон Мејдену“ је тог дана претходила једна група (предгрупа), која је доведена ту да „загреје атмосферу“ пре наступа главних звезди. Њиховог присуства, а ни постојања те групе, нисам био свестан до јуче и за то сам сазнао пуким случајем. Додуше – волео бих да нисам. Ова група зове се „Гоуст“ (на енглеском „Ghost“, а у преводу „дух“), а после кратког истраживања о њима, нисам се осећао нимало боље поводом тог концерта! Још сам се лошије осећао након налажења снимака са овог наступа, који су ми донекле дочарали атмосферу коју сам пробао да пренесем у првом пасусу овог текста.

„Гоуст“ отворено пева о обожавању Сотоне, Луцифера, Белијала, Бехемота и десетина других демона и паклених створења. Ово није чак никако ни прикривено, нити цензурисано! Ова група је дошла у Србију, и са Калемегдана, древног утврђења које су наши јунаци некад херојски бранили од непријатељам, одзвањале су речи попут „Слава Сатани, арханђелу“ или „У извор мудрости, ван Библијских лажи, право у бескрајну дубину Сотониних очију“!

Подсетићу да, баш као што се не сме дирати у слободе других људи да не верују у Бога, не сме се ни вређати вера оних који то чине, а што је управо оно што „Гоуст“ ради. У исто време, чланови ове групе облаче се као наказе: „сотонски папа“ и његове, како се сами називају, „безимене утваре“! Свака њихова песма зрачи злом и заблуделошћу, понекад чак и из наслова, што сведоче називи песама попут „Сатанска молитва“!

Даље, на латинско-италијанско-шпнаском песма „Infestissumam“ пева о „највећој претњи“, Антихристу, сину Сотоне, који ће „уништити све небеско“, а песма „Тело и крв“ („Body and Blood“) говори о томе како тело и крв Исусови служе како би их Месија (претпоставља се да се мисли поново на Антихриста) „сварио и избацио“. Гнусно вређање хришћанске вере не престаје овде; свака њихова песма је чисто зло, и очигледан позив на обожавање ђавола и његових принчева пакла, демона који једва чекају сваку прилику да несигурно, заблудело Божје створење окрену на пут леве стране, пут мржње, пакости, освете, и греха.

Ghost B.C. – Infestissumam (2013) – Албум шведске сатанистичке групе на коме се директно слави сатанизам и позива на уништавање хришћана

 

Ово је за мене поражавајуће. Наша држава је могла ово да дозволи, а нико се пре тога није побунио нити покренуо какву иницијативу да се ово забрани. На страну то да је таква побуна могла проћи непримећено и група и даље наступила, верујем да је требало информисати се и бар покушати да се оваква маскерада зла спречи. „Гоуст“, наказе и изроди са једва људским обличјем, дошли су на бину у сред Београда, пред скоро двадесет хиљада људи, и певали о „дубини очију Сотоне“, и „цркви која смрди на лешеве жртвованих људи под олтаром“! Замислите колико је наше заблуделе омладине у трансу викало и понављало ове речи, не знајући шта говоре и у какво се чисто зло упуштају? Замислите колико њих није схватало шта говори, и колико њих је можда кренуло да истражује о овој групи и било одмах увучено у окултизам, сатанизам и посађено право пред врата пакла!

Сви смо ми погрешили зато што нисмо знали за ово. Наша је дужност, као православних Срба, да будним оком пазимо и учинимо све што је у нашој моћи да се у нашој земљи, у земљи у којој смо рођени, расли, земљи наших дедова, не деси нешто овако опасно, што овако покварено и подло вређа наша веровања и представља велику опасност за омладину, нејаке личности чија убеђења нису још довољно чврста, чија поводљива и лако уобличљива душа може бити мета ових сотонских регрутера.

Као што је Доситеј Обрадовић рекао: „Млада је душа подобна меком воску: у какав га калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш. Док је тај восак јоште мек, ласно га можеш претопити, прелити и преобразити.“ Та реците ви мени, Срби, браћо моја: какав је то калуп за младе душе, који стварају „Ајрон Мејдени“ и „Гоустови“, певајући пред десетинама хиљада људи? Размислимо још једном шта можемо учинити за хришћански пут, и да ли смо учинили све што смо могли. Мој пропуст у овоме није нимало мањи од било чијег другог; ја одлучујем да на њему учим и не допустим, или се бар борим колико год је то у мојој моћи, да се овако нешто више не понови. Сложимо се једном, бар у вези са оваквим важним питањима, и упамтимо речи покојног Патријарха Павла: „Будимо људи, иако смо Срби!“.”

(СРБИН.ИНФО)

Ознаке: Ghost u Beogradu, hevimetal koncert, Iron Maiden, Iron Maiden u Beogradu, Mirko Radonić, satanizam u Beogradu