Есма Милановић (58) родом из Велике Кладуше у БиХ, већ седам година живи на локалном Бунушевачком гробљу у Врању, у радњи за погребну опрему.

– Нисам случајно дошла у Врање. Мој покојни супруг Благоја био је на терену у Пули, радио је на броду “Уљаник”, а ја сам радила у Пули као лаборант. Упознали смо се и заволели у том граду и када је мој покојни Благоја добио позив за регрутацију дошли смо у Врање. Бавили смо се најпре пољопривредом, а онда отворили радњу за продају цвећа и погребне опреме – почиње своју причу ова жена, преноси ОК радио.

Она тако више од 20 година ради у радњи “Свети Никола Милановић Есма Босанка” на Бунушевачком гробљу. Међутим, када јој је супруг преминуо 2007. године, радња јој је постала и место на коме живи. Остала је сама и без ичега јер је њен свекар сву имовину преписао на брата њеног супруга. Једино што је наследила је пензија од 11.000 динара.

– Од тог износа, сваког месеца издвајам део којим плаћам доприносе за пензијско и инвалидско осигурање, које за четири године дугује мој супруг. На гробљу живим у крајње нехуманим условима, без воде и тоалета. Било ме је страх у почетку, тешко је описати тишину на гробљу кад падне мрак – каже Есма.

Како додаје, нагледала се туге, суза и бола. Ипак, супруг јој је оставио у аманет много ствари које нису материјалне, већ људске и моралне.

– Мој супруг је говорио: “Када човек дође да ставља покојнику парастос, дај један букет цвећа и једну свећу, неће те оштетити”. Тако ја увек са тим људима који ми дођу проговорим, дам им цвеће и свеће. Овде људи долазе само што морају. Увек хоћу да гледам да је лепо направљен букет, да цвеће није оштећено. Овде сам се уверила да постоји нешто јаче од нас то се не може описати речима – прича кроз плач Есма.

Скоро свакога дана она испрати некога у смрт. Иако има родбину у Босни, каже не жели тамо да се врати.

– Могу да се вратим у Босну, имам браћу и сестре, али мој живот је овде. На старом Бунушевачком гробљу сам направила са супругом себи вечну кућу. До краја живота остајем овде на гробљу – каже Есма.

(Телеграф)

Ознаке: Врање, гробље, Есма Милановић