Прочитај ми чланак
На данашњи дан, 9. јула 1958. млади петнаестогодишњи амерички шаховски шампион Боби Фишер, чудо од детета, допутовао је први пут у Београд, на пропутовању из Москве, као гост наше редакције! Циљ му је био Порторож, предстојеће квалификације за првенство света, Међузонски турнир.
„Вечерње новости“, које су тада излазиле касно поподне, објавиле су на последњој страни фотографију са аеродрома у Сурчину: „Фишер данас у Београду“, са велииким насловом: Из Москве у „Москву“.
И знајући целу историју, човек и данас не може да сакрије узбуђење, прелиставајући старе комплете новина, о збивањима тих дана, које су чувени репортери „Новости“ Душан Ђурић, Стеван Татић и Никола Бибић живописно одсликали.
НЕПОБЕЂЕНИ ШАМПИОН Роберт Боби Фишер, рођен је 9. марта 1943. у Чикагу, а умро 17. јануара 2008. на Исланду. Непобеђени шампион. Титулу освојио 1972. победом у Рејкјавику над Спаским 12,5:8,5. Пут ка титули био је фантастичан. Прво место на Међузонском турниру 1970. у Палма де Мајорки: 1. Фишер 18,5, 2-4. Гелер, Хибнер, Ларсен 15, итд. Затим у мечевима 1971: Тајманов 6:0, Ларсен 6:0, Петросјан 6,5:2,5. Сахрањен 2008. као исландски држављанин. Исланд је 2007. Фишеру дао држављанство, да га Јапан не би изручио у САД, где је осуђен због кршења санкција према СР Југославији, играњем меча 1992. на Светом Стефану и у Београду са Спаским (10:5 за Фишера).
„Новости“ су Бобију организовале два тренинг меча, са будућим велемајсторима Јаношевићем и Матуловићем. Маса света била је на тадашњем Тргу Маркса и Енгелса (данас Николе Пашића). Горе, у згради „Борбе“, у салону „Новости“ играни су ти мечеви, а у сали „Атељеа 212“ („Атеље“ је тада био у згради „Борбе“, где је данас Комерцијална банка), на великој демонстрационој табли преносили су се потези. Због великог интересовања наплаћиване су карте. Новине су коштале 10 динара, улазнице 50. Чувена шаховска лепотица, велемајстор, и најзад, славна новинарка „Новости“ Милунка Лазаревић, коментарисала је потезе. И да се не лажемо и Милунка је повећавала сву ту еуфорију. Фишер је са Јаношевићем играо 1:1 (две ремија), а Матуловића је победио са 2,5:1,5.
Али сви су осећали да се догађа нешто велико. И док су шаховски експерти изражавали сумњу да у тадашњем тренутку Фишер може да успе у Порторожу, чак и да уопште освоји 50 одсто поена, обични шаховски заљубљеници били су одушевљени.
Боби је постао миљеник града. Био је у Пионирском граду. Деца су га одушевљено поздравила, а он је Град у Кошутњаку упоредио са Дизнилендом, само са разликом „што се тамо све плаћа“.
Фишерова старија сестра Џоан (20), која га је уосталом и научила да игра шах, изразила је жељу да са братом одигра партију тениса, јер су видели „предивне терене“ на Калемегдану. Пред хотелом „Москва“ где су Фишерови били смештени, увек је неко чекао…
Много година касније, нови шаховски шампион Гари Каспаров, у својој књизи „Моји велики претходници“ овако је забележио тај сусрет Фишера и Београда.
„У те дане у Београду је био у пролазу амерички мајстор Меднис. Фишер обрадован неочекиваном госту, показивао му је како је ‘тукао‘ Матуловића. Меднис прича: ‘По дану Фишер ме је водио по градским парковима. Међу Београђанима он је већ био знаменитост. Свуда где смо се појављивали, заустављали су нас и окруживали људи‘.
У култном шаховском клубу „Славија“ у Добрињској, који је нажалост са демократским променама деведесетих „ослобођен“ од шахиста, играни су блиц мечеви Фишер – Матуловић. „Новости“ су писале да је Фишер је пропустио ручак, јер је Матуловић повео 5:0, па док није изједначио на 8:8, није се престало играти. Касније је Фишер добио 7:1 и 5:0.
Али заиста се догађало нешто велико. Била је то 1958, још „доба невиности“. Репортери „Новости“ су описивали и перипетије.
Меч са Јаношевићем требало је да почне, али заборављено је на само једну ситницу: нигде није било шаховског сата. Душан Ђурић је кршио руке, јурио низ три спрата „Борбе“, а онда се појавио са спасоносним пакетом. У њему су била два „Инсина“ будилника!
И тако се развила љубав. Фишер је у Порторожу успео. Пласирао се, као најмлађи у историји, на Турнир кандидата. Почео је његов незаборавни поход ка титули светског првака – миљеника целог света.
У Београду је био јунак и 1970. на чувеном „мечу столећа“ у Дому синдиката. Играо је затим и 1992. у Сава центру у репризи меча из 1992. са Борисом Спаским. Због тог меча и доласка у Југославију зарадио је претњу хапшења од сопствене земље. Касније је 2007. поступак био покренут, био је притворен у Јапану, где се оженио. Шахисти читавог света носили су мајице „Фрее Боббy Фисцхер“. Исланд му је дао уточиште. Тамо је и умро и сахрањен 2008, али Србија и Београд заувек су му остали у срцу.
А све је почело 9. јула 1958. И није ни данас заборављено. Поводом 9. јула, првог доласка Фишера у Београд, данас ће у култном шаховском клубу „Београд“, у Улици краља Милана, бити одржан мали брзопотезни турнир…
(Вечерње новости)
