(Н. Бабић)

Офанзива ИСИЛ-а и Блиски Исток: САД са 500.000.000 УСД сиријској опозицији жели „поправити грешку“, Израел сарађује са свима, КСА и Јордан страхују, јасан одговор дају само Иран и Сирија.

У петак је вођа терористичке групе Исламске Државе Ирака и Леванта, Абу Бакр Ал-Багдади, проповедајући у џамији у Мосулу на северу Ирака, којег је ИСИЛ заузео пре месец дана, позвао све муслимане да дођу da se бори за његов „калифат“.

ИСИЛ, терористичка група која у Сирији и Ираку већ броји неколико десетина хиљада бораца, изгледа да се потпуно отела контроли бивших спонзора и Блиски Исток се налази пред великим искушењима које доводи у питање опстанак Ирака као јединствене државе, иако не и резултат трогодишњег сиријског отпора, где су се у овом тренутку милитанти ИСИЛ-а посветили „чишћењу“ неистомишљеника међу сиријским побуњеничким групама и то из простог разлога што приликом сваког покушаја сукоба са сиријском војском сиријски борбени авиони ваздушним ударима обуставе започети напад.

Како би та хипотетичка држава требала изгледати види се из досадашње праксе исламистичких милитаната оданих Ал-Багхдадиjа, који систематски лове и убијају Курде, шиите, хришћане, чак и суните који се противе њиховој геноцидној идеологији, што потврђују избеглице из заузетих ирачких градова, као и снимци егзекуција у областима која држе под контролом на североистоку Сирије и Ираку.

ИСИЛ од свих тражи да беспоговорно буду одани њиховом недавно проглашеном „калифату“. У протеклих месец дана је више од милион Ирачана побегло из својих домова, када је ИСИЛ заузео Мосул, Тикрит и друге градове на сјеверозападу Ирака. Само у јуну је погинуло 2,460 људи, што је податак Уједињених нација и ирачких званичника, иако би та бројка могла бити и већа.

Избеглице у Сињар, граду на курдском територију у близини Тал Афара, за ББЦ су изјавили да су градови из околних села систематски рушени од стране ИСИЛ-а. Међу расељеним је већина Курда, шиита и хришћана.

„Свим шиитима, ако се не могу да замене за њихове заробљенике, терористи ИСИЛ-а једноставно одсеку главу“, рекао је Хасан, Курд који је био 16 дана у заточеништву, све док његова породица није платила 51,500 америчких долара за његово пуштање.

Башар Ал-Кхики, покрајински вођа који је побегао из Мосула, рекао је да су терористи „прикупљали информација о особама и састављали базу података како би се утврдили који су људи радили за владу или безбедносне снаге“, преноси Ал Алам.

„Суните, када их ухвате, ако се не покају и не закуну се у верност калифату, одмах убију. Пуно људи је нестало у Мосулу“, додао је.

29. 06. 2014. – Злочини ИСИЛ-а у Сирији и Ираку (+18 – Снимци ескплицитног насиља):

Јуче су у Мосулу исламисти ИСИЛ-а срушили неколико светих храмова и шиитских џамија, преноси ПрессТВ. Велики број цивила који бјеже из северне ирачке покрајине Ниневех кажу да терористи ИСИЛ-а уништавају бројне верске знаменитости у северним градовима Мосул и Тал Афар.

Неколико видео снимака и фотографија је јуче објављено на интернету, а на којима се види рушење шиитских џамија.

Најновији извештаји кажу да су такфиристички исламисти сравнили са земљом најмање четири светилишта која припадају сунитима суфисти док је још шест шиитских џамија срушено до темеља.

Локално становништво и сведоци кажу да су исламисти заузели и два православна храма и заменили крстове са својим црним заставама, док су претходнно демолирали неколико мањих цркава.

Све ово дивљање се догодило у Мосулу и широј околини тог града на сјеверозааду Ирака.

Терористи „калифата“ су издали неколико саопштења у последњих неколико дана у којима позивају на уништење свих верских и историјских знаменитости у земљи.

Ројтерс пише „како сведоци тврде да су исламисти у граду Мосулу уништили симболе историјске баштине Ирака, укључујући кипове, иконе и гроб средњовековног арапског филозофа Ибн Ал-Атхира“.

Рушење шиитских светилишта у Мосулу:

Ирачки премијер Нури Ал-Малики углавном криви Саудијску Арабију и Катар за безбедносну кризу и растући тероризам, а Ријад је назвао „великим поборником глобалног тероризма“, но, и сама Саудијска Арабија је на границу са Ираком распоредила 30,000 војника у страху да би се део милитаната ИСИЛ-а могао да запутити на њихов територију.

ИСИЛ представља претњу и за Јордан. Аман страхује да би се офанзива коју предводе исламисти ИСИЛ-а могла прелити и на Јордан, а краљ Абдуллах Други је, страхујући да би припадници ове терористичке групе из суседног Ирака и Сирије могли прећи границу и распирити екстремистичку побуну у његовој земљи, упозорио на „последице кризе за Ирак и цео регион“ и почетком овог месеца затражио међународну подршку.

„Важно је да међународна заједница наставити пружати подршку Јордану који се мора носити с изазовима и збивањима у региону“, наводи се у саопштењу јорданског краља Абдулах аДругог.

Да постојеће границе ИСИЛ-у не значе ништа видело се из њихово „петогодишњег плана освајања“, али и из пропагандног клипа који је објављен на Јутјуб каналу портпарола терористичке групе, Абу Мухамеда Ал-Аднанија, на којем на прилично течном енглеском језику на самој ирачко -сиријској граници, односно у заузетој пограничној станици, објашњава „како је Исламска Држава (самопроглашени Ал-Багхдадиев“ калифат „оп.а.) заувек уништила Сикес-Пицот границе“, колонијалне границе којима су уговором из 1916. Британци и Французи поделили Блиски Исток. („Петогодишњи план“ ширења ИСИЛ-овог Калифата и коментар Амина Хотеита, либанског генерала и доктора војних наука: „САД су желели да им Ирак буде колонија, али Ирак је почео тражити свој пут“)

Нико разуман данас не доводи у питање да је ИСИЛ ојачао због подршке Вашингтона, Турске и заливских монархија у покушају свргавања Башара Ал-Асада у Сирији, али амерички аналитичар Danny Schechter зa PressTV упозорава да је америчка влада увек тврдила да „подржава снаге демократске опозиције у Сирији, док је у исто време наоружавала буквално све који су се хтели борити против владе у Дамаску „.

„Они и сада тврде да подржавају умерене групе, а не екстремисте. Међутим, исто тако је истина да ИСИЛ никада није оптужио ниједан амерички политичар, а позната је историја подупирања терористичких група од стране Вашингтона. У овом тренутку ми се чини да САД нема јасну представу шта треба да чине у Сирији и Ираку, па сада бацањем новца покушавају да реше проблем, а при том тврде да ће тако да имају већи утицај и контролу над ситуацијом. Ја не мислим да ће бити тако „, рекао је Danny Schechter.

Говорећи о новцу, Schechter спомиње $ 500,000,000 помоћи коју би амерички Конгрес требало да одобри сиријској „умереној опозицији“.

Пропагандни клип на Јутјуб каналу портпарола ИСИЛ-а, Абу Мухаммада Ал-Аднаниа, на којем на ирачко-сиријској граници објашњава како је „калифат означио крај споразума Sykes-Picot„:

Сада, исто као у протекле три године изнова имамо причу о „добрим и лошим терористима“ и најновија „терористичка ноћна мора“, како је називају на Западу, изгледа да ће и даље да јача у Ираку и Сирији, јер је тешко замисливо да ће помоћ, коју амерички председник Барак Обама уз одобрење Конгреса намерава да пошаље „умереним побуњеницима“ у Сирији, у случају да до њих дође, остати у њиховим рукама.

Узмемо ли само ситуацију у сиријској покрајини Деир-Ез-Зор, где је ИСИЛ у протеклих неколико дана покренуо јаку офанзиву којом жели да повеже заузета подручја дуж реке Еуфрат, видећемо да било каква помоћ сиријској опозицији само додатно може ојачати борце „глобалног џихада“, док владине снаге неће осетити неку значајнију промену. 28 јун је ИСИЛ на једној од својих интернет страница објавио снимак 100 теренских аутомобила са хиљаду бораца који су се упутили у Деир Ез-Зор како би сломили отпор оних бригада тзв. „Слободне сиријске војске“ и исламистичких фракција које у тој сиријској покрајини не признају њихову власт. Чак је и побуњенички Шура Савет у Сирији одбацило легитимитет „калифата“, али су декларација Ал-Багхдадиа и догађаји који су уследили ипак знатно утицала на одлуку локалних и племенских побуњеничких група, те је из темеља променила ситуацију у покрајини.

Дакле, последњи пројекат Вашингтона у Сирији стоји укупно $ 500,000,000 и њиме би требало да помогне борце „умерене опозиције“ у камповима за обуку у Јордану и Турској. Будући да су раније у тим камповима обуку прошли многи борци који су се касније придружили ИСИЛ-у, ово је прилично ризичан потез, стога се треба надати да ће и овог пута, као што је то било са захтевом за агресију на Сирију, Конгрес бити мудрији од америчког председника, или барем рачунати на незадовољство својих изборних јединица и гласати против.

Овај би новац требало да обезбеди америчку војну обуку и додатну снабдевање такозваних „умерених“ побуњеника, тако да ће у случају слања пола милијарде долара и демократи и републиканци у Америци сносити подједнаку кривицу ако та средстава заврше у рукама исламистичких екстремиста. Иако ИСИЛ сада прети и самој Саудијској Арабији, историја стварања те групе говори да у Сирији иза ње стоји саудијска исламистичка група „Фронт Побједе“, која је највероватније одговорна за први напад хлором у Кан Ал-Асалам, сиријском месту у близини турске границе.

Вашингтон је тада направио такву буку, а извршитељи напада 2013. су прва и друга генерација исламистичких група чији оснивачи долазе из Исламске Државе Ирака и Леванта и директно су били повезани са камповима за обуку у Јордану и Турској.

Приметно је да с једне стране имамо америчку стратегију, а с друге медијску олују која свакодневно приказује злочине ИСИЛ-а, масовне егзекуције и драматичне снимке из њиховог похода у Ираку. Све то свеједно није одвратило америчке експерте и званичнике Стејт департмента да покрену иницијативу која само може проширити актуелне сукобе у Ираку, па чак и на суседне земље које су раније учествовале у директном финансирању терористичких група.

Иако већина експерата из разних тинк-танк организација и готово сви медији наводе „како се тероризам Ал Каиде разликује од онога којег у дело спроводи ИСИЛ“, $ 500,000,000 је новац који само може допринети уништењу Ирака и Сирије.

Тренутна дестабилизацијски кампања у Ираку ће имати низ непредвиђених исхода, укључујући поделу Сирије и Ирака, а већ се чују позиви из Ербила за оснивање независне „курдске државе“ у северном Ираку.

Уколико тих $ 500,000,000 буде додељено исламистичким милитантима у Сирији, ово мало богатство америчких пореских обвезника за набавку оружја на терену ће највероватније пратити амерички обавештајци и припадници америчких специјалних јединица, којима ће припасти та улога у сиријском ратном позоришту. То ће опет бити директно уплитање у сиријски сукоб, без обзира колико Васхингтон то желео негирати.

Ко је пратио пут терориста, новца и оружја током последње три или четири године, увек ће на крају пута стићи до неке западне владе, њихових савезника и обавештајних агенција. Еклатантан пример такве сарадње су амерички генерал Дејвид Петреус и Кристофер Стивенс, убијени амерички амбасадор у Бенгазију, који су тада изврсно сарађивали са Абделхакимом Белхадијем, лидером исламистичких милитаната са којим су заједно пребацивали тоне оружја из Либије у Сирију.

Затвори за џихадисте се „отварају“ један за другим и оживљавају глобалну терористичку претњу

Још у јулу 2013. се догодило нешто што нема преседана у историји „борбе против тероризма“ – на три различита места је дошло до масовног „бега“ из затвора исламистичких екстремиста, што је глобалну претњу од тероризма подигло на ниво „најуспешнијих“ дана Осаме Бин Ладена.

Први бег се догодио 22. јула 2013., када је више од 500 затвореника побегло из два различита затвора у Ираку. Ал Каида је преузела одговорност за ту акцију и тврди да је некако успела „неутралисати“ 120 ирачких стражара и припадника специјалних јединица који су чували затвор Таџи, северно од Багдада, и злогласни Абу Гхраиб.

Пет дана касније, 28. јул 2013., портпарол либијских снага безбедности, Мухамед Хејази, изјављује „да је око 1,200 затвореника некако побегло из притвора Куајфиа у Бенгазију“.

Трећи бег се догодио дан после, 29. јул 2013., када су талибани и оперативци Ал Каиде ушли у град Дера Исмаил Кан и ослободили 250 пакистанских талибанских затвореника. На изласку из затвора су убили 12 пакистанских полицајаца и одсекли главе четворици шиитских затвореника.

Приликом сваке од ових акција, локални истражитељи су потврдили да су нападачи имали велик број „инсајдера“ који су им пружили неопходну помоћ.

Све у свему, овај готово епски масовни бег из затвора је у само шест дана ојачао редове исламистичких милитаната за преко 2000 бораца.

На глобалном нивоу је тешко веровати да су све три врло добро темпиране и врхунски одрађене акције изведене без помоћи какву исламистима могу пружити само високо обучени припадници страних обавештајних служби. Како год било, чињеница је да је тих 2000 бораца распоређено у почетку у Сирији, а сада се неки од њих могу видети у Ираку, што потврђује и аналитичар Shawn Helton, који активности милитантних исламистичких група пажљиво прати у протеклих неколико година, посебно њихову улогу у тзв. „Арапском прољећу“.

О томе да се терористичке групе користе у Сирији већ више од три године, углавном са прећутним одобрењем стратега у Вашингтону, Лондону и Паризу, већ се све зна. Како би сломили сиријски отпор ове групе добијају пуну подршку НАТО савеза и новац из Саудијске Арабије и Катара. Међутим, погрешно је размишљати како је Ал Нусра Фронт једина терористичка група која се у Сирији користи овим „благодатима“. Ту су још Либијска исламска борбена група (ЛИФГ), потом Абдуллах Азам Бригада, бригада Мученика Ал Бараа Ибн Малика, исламистичка група Ахрар Ал-Шам и група Ката’иб Мохаџхерин са Кавказа; но, ово су само неке.

Ранија извештаја говоре да је инфилтрацији чеченских терориста у Сирији претходило убијање суфистичких вођа унутар Руске Федерације.  Pakistan Christian Post извештава:

„Недавно је у Дагестану суфијски духовни вођа, ефендија Саид Чиркејски, убијен у нападу бомбаша заједно са неколико следбеника. То се догодило крајем августа и недуго након напада на суфијског верског вођу у Татарстану, што јасно упозорава да су салафисти моћна сила у деловима Руске Федерације. Стога не изненађује да је Русија изузетно забринута због иницијативе великих Западних сила да још једном раде у дослуху са Слободном сиријском војском, Ал Каидом и целим низом салафистичких терористичких организација.“

Терористичке вође напуштају Гвантанамо

Недавно је цео свет пратио медијски спектакл ослобађања америчког наредника Bowea Bergdahla из заточеништва у Авганистану, за којега су америчке власти пустиле пет талибанских вођа из Гвантанама.

Треба рећи да су нови војни гувернер либијског Триполија, Абделхаким Белхадиј, вођа чеченске терористичке групе Ката’иб Мохаџхерин, Ајрат Вакхитов, такође годинама били под америчким надзором, заточени у Гвантанаму на Куби око 2002., након што су ухваћени од стране америчких снаге у Авганистану. Белхадиј и Вакхитов су пуштени од стране Пентагона и враћени на терену опет назад у борбу у областима под надзором Ал Каиде. И један и други су активни у земљама у којима су САД и НАТО активно учествовали и још учествују у смени режима – Либији и Сирији. Нека свако овде сам извуче закључке о томе шта се заиста дешава у Гвантанаму и колико има истине у кампу Penny Lane који служи за регрутовање сарадника америчких обавештајних служби међу затвореницима у паклу Гвантанама.

2012. The New York Times спомиње терористе који су поседовали теократске документе о успостављању калифата на Блиском Истоку.

„Сада имамо искуства у борби против Американаца, а још више искуства из сиријске револуције. Наша велика жеља је да се формира сиријско-ирачка исламска државе за све муслимане, а онда ћемо објавити рат против Ирана и Израела, те ослободити Палестину“, тада је изјавио оперативац Ал Каиде, 56-годишњак познат као Абу Духа, који живи у округу Хавија у близини Киркука у Ираку.

Ако је The New York Times у јулу 2012. успео доћи до Ал Каидиног оперативца у Ираку и амерички дневни лист у опширној репортажи објашњава жеље и намере онога што ће касније постати ИСИЛ, онда све ово представља међународни ратни злочин којег је директно омогућила америчка влада и њени савезници.

Изван сваке разумне сумње је да је тренутна криза у Ираку директна последица западних интереса у Либији и Сирији и ратова који су тамо изазвани у протеклих 4 године.

Израел, Вашингтон и курдски нафтоводи

Ту су такође и извештаји који сугеришу на деловање Сједињених Држава и промишљање о директном војном ангажману, што је у ствари процес осмишљен од стране стратега у Вашингтону и Тел Авиву, како би надзирали отворени секташки рат који би већ сутра требало да захватити цео Блиски Исток.

Медији у Израелу углавном ћуте о овом рату, што није ништа необично с обзиром на протокол америчких медија да ћуте у вези са било којом од незаконитих активности или редовних кршење међународног права њихове владе, но, сада је очито да и Израел игра значајну, ако не и централну улогу у овом позоришту. То се видело у недавним израелским ваздушним нападима на Сирију, који су се догодили истовремено када је ИСИЛ покренуо кампању у Ираку.

Даље, Израел је, осим што признаје „право Ирачког Курдистана на независност“, постао и редовни купац нафте коју без дозволе централних власти у Багдаду продаје Масуд Барзани, лидер ирачких Курда. Прву испоруку нафте из ирачког дела Курдистана  Израелу је у луку Ашкелон допремио танкер СЦФ Алтај 20. јуна ове године, преноси Ројтерс.

Међутим, овде се заборавља да ИСИЛ делимично контролише нафтоводе који Израел снабдевају нафтом из Курдистана и све претње „ционистичкој држави“ од стране исламистичких милитаната треба узети с резервом. Нико не може побећи од чињенице да курдска нафта прелази преко територије коју контролише ИСИЛ и да Израел – директно или индиректно – сарађује и с једнима и другима.

Треба рећи и да је Ирак оптужио Израел за кршење међународног права у трговини нафтом, али још увек нема одговора од службеног Тел Авива.

Курдски регион је такође испоручио своју прву пошиљку нафте на међународном тржишту, заобилазећи централне власти у Багдаду и питање је колико те нафте завршава у Израелу?

Овде се да наслутити коначни циљ Вашингтона и Израела, као и Саудијске Арабије, Катара и осталих регионалних сила, иано неки од ових актера ни сами више не знају како да управљају ситуацијом. Једини који су били јасни су Иранци, који су дали до знања да ће се супротставити Барзаниевом „независном Курдистану“, истом оном који је турским авионима отворио небо да разоре базе ПКК на ирачкој територији, те да ће учинити све да се уништи ИСИЛ у Ираку.

Ту је наравно и Сирија, где се изгледа све усредоточило на потпуно ослобађање Алепа, што би након Хомса био други ослобођени град који се сматра „срцем демократске побуне“ и која би у том случају коначно прешла у историју. Тада би се главнина сиријских снага могла упутити према долини Еуфрата и уништи упоришта ИСИЛ-а из којих је покренута ова окрутна и за сада прилично успешна офанзива исламистичких екстремиста у Ираку.

(Адванце)

Ознаке: analiza, ISIL u Iraku, islamisti, islamski kalifat, N.Babić, SAD