(Н. Бабић)

Угрожен опстанак долара као резервне валуте, „де-доларизација“ приступа и Британија, све гласније и опасније сугестије: Велики рат као једини спас за америчку економију.

Без обзира на искуства из 2008. и глобалну кризу која је погодила многе светска привреде, Вол стрит изгледа да није извукао никакву поуку. Аналитичар Мајкл Снајдер је крајем прошлог месеца упоредио податке са онима из 2008. и тврди како финансијски балон опет досеже рекордни ниво и прети глобалној економији.

„Светски финансијски балон континуирано расте и већ је 20% већи него што је био пре финансијске кризе 2008. То је највећи финансијски балон који је икада постојао у свету, а када коначно експлодира, то ће бити ноћна мора за глобални финансијски систем“, пише Мајк Снајдер.

Према подацима Банке за међународна поравнања укупни деривати досежу ниво од 710.000 милијарди долара, иако други извори процењују да би та бројка могла бити много већа. Како би разумели размере овог феномена, који је такав какав јест само захваљујући спекулативним активностима на финансијским тржиштима, довољно је рећи да како амерички БДП за 2014. износи 17.000 милијарди долара.

Према службеним владиним подацима највеће 25 америчке банаке данас имају укупно више од 236 билиона долара дериватима. Но, четири банке предњаче пред осталима, које су за њих прави „патуљци“:

J.P. Morgan Chase у укупно изложених деривата има преко 70 билиона долара, док активни капитал те банке износи негде око 2 билиона америчких долара, потом иде City Bank of New York са активним капиталом од нешто више од 1,3 билиона долара, а укупна изложеност деривата је више од 62 билиона долара, Bank of America са активним капиталом од 1400 000 000 000 $ има деривате који досежу вредност више од  38 000 000 000 000 $ и Goldman Sachs с укупном имовином од само 105 милијарди долара (тачније, 105 милијарди и  616,000,000 $ – тачан податак оп.а.), а деривати Goldman Sachsа износе више од $ 48 000 000 000 000. Ово је највећи финансијски балон који је икада постојао у свету.

Бројке показују до којих несхватиљивих размера су у стању да ризикује америчке банке, те због чега овај финансијски балон у сваком тренутку може да пукне.

„Међутим, уместо да предузимају акције по том питању и казне велике банке због њиховог безобзирног понашања, амерички лидери допуштају да банке и даље увећавају ове бројке, пише Мајкл Снајдер и истиче „како су велике банке са Вол стрита заједно сада 37% веће него што су биле пре последње рецесије“.

„У једном тренутку ће деривати овог финансијског балона пукнути, а банке банкротирати. Када тај дан дође, ми ћемо се суочити са кризом према којој ће она из 2008. изгледати као пикник“, додаје Снајдер.

Шта су финансијски деривати?

Инструмент финансијског деривата је уговор чија цена зависи од вредности имовине, која се обично назива „језгром“ уговора. Ова средства могу бити обвезнице, деонице, роба, берзански индекси и валуте. На почетку су ове врсте финансијских производа биле намењене да елиминишу неизвесност коју генерише номинална цену производа, али су у последње време постали део спекулативног система који је овладао финансијским тржиштима.

Амерички аналитичар тврди да дериват нема стварну и реалну вредност, те да је он постао „обична опклада“.

„Људи се кладе у све што можете замислити, а Вол стрит је постао највећи „казино“ у историји човечанства“, каже Мајкл Снајдер.

Након недавне финансијске кризе, политичари су обећали да ће трговину дериватима ставити под контролу, међутим, њихова количина не само што није смањена, него је достигла нови рекордни ниво.

Де-доларизација иде даље – Кина и Велика Британија прелазе на систем плаћања у националним валутама

Како се спасити од могуће пропасти? Иако је веома тешко створити систем који данас неће зависити од Вол стрита или Лондон ситија, изгледа да је једино могуће решење оно којем теже Кина и Русија и све земље које се желе да удаље од долара и спекулативних активности финансијске олигархије, која се посветила искључиво краткорочним улагањима и надувавањем финансијског балона, уместо да улаже у стварне вредности.

Свима је ваљда јасно да је један од најбољих инструмената за очување сопственог привреде, али и националног суверентиета: де-доларизација.

Када смо писали о овој теми, која је постала актуелна у октобру прошле године и неизгласавања америчког буџета за фискалну 2014. годину, те када је Кина предложила „де-американизацију“ света, увек смо пратили какве одлуке доносе у Пекингу и Москви. Међутим, колико је ситуација озбиљна довољно говори вест коју је опширније пре два дана објавио немачки дневни лист Deutsche Welle, а она гласи да је на систем плаћања у националним валутама пристала и Велика Британија; и то с Кином.

Након почетне „де-доларизације“ чији је иницијатор била Кина, многе земље широм света су кренуле у одустајања од долара, па чак и једна Немачка која је са Кином уговор о билатералној трговини у националним валутама потписала крајем марта ове године.

Треба нагласити и одлуку руског Газпрома да са 90% својих клијената пређе на систем не-доларског плаћања.

Међутим, „анти-доларски савез“ пре два дана добија још једног члана, ДВ наводи да ће Кина почети директну трговину користећи јуан и британску фунту већ од јуче (четвртак јуни 19), а Кинеска агенција за инострану трговину (China’s Foreign Exchange Trade System/CFETS) потврдила је да ће се британска фунта и јуан директно мењати без употребе америчког долара као посредничке валуте.

„Агенција CFETS је у среду, 18. јуна, саопштила да ће Кина са Великом Британијом почети директну трговину у националним валутама у четвртак, 19. 06. 2014. Британска фунта и јуан ће се да мењају директно без посредништва америчког долара. Тај потез ће да промовише билатералну трговину и улагања између Кине и Велике Британије и да олакша коришћење јуана и фунте у прекограничној трговини“, наводи Кинеска агенција за инострану трговину.

Кина је дуги низ година директну трговину у националним валутама имала само са Сједињеним Државама, што је нормално узмемо ли у обзир да је реч о америчком долару, али сада у еврима тргује са чланицама Европске уније које се на то одлуче, с Јапаном у јенима, Аустралијом, Новим Зеландом и Канадом у њиховим доларима и Русијом у рубљима, а разматра могућност таквог споразума и с Малезијом.

Најава у среду је уследила током тродневне посете кинеског премијера Ли Кекианга Великој Британији и након потписивања разних билатералних пословних уговора.

Велика Британија је одлучила у Лондону направити европско средиште за прекоморско трговање у јуану и тако је конкуренција Франкфурту и Паризу. Кинеска централна банка је саопштила да је њена подружница China Construction Bank изабрана за вођење клириншког посла са јуаном у Лондону.

Како на одлуку Лондона, који је увек био неупитни савезник Вашингтона, гледају с оне стране Атлантика, још се не зна, али је ово без сумње велика вест за све оне који се желе да ослободе америчке хегемоније.

Кина и Русија „директни кривци“ за подривање статуса долара као резервне валуте

Познато је колико су медији писали о историјском руско-кинеском споразуму потписаном крајем прошлог месеца, а његову важност признаје и James Rickards, главни менаџер америчке финансијске куће West Shore Group, који каже „како зближавање Русије и Кине у контексту других важних догађаја води подривању статуса долара као резервне валуте“.

Након што су руски председник Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг ратификовали историјски уговор о дугорочној снабдевању Кине руским гасом, многи тржишни аналитичари су се питали у којој ће се валути обављати исплата. Многи су тада тврдили да две земље то могу учинити без америчког долара, директном разменом јуана за рубље.

Тада је руски председник саопштио да је друга по величини банка у Русији (ВТБ Банк), специјализована за спољну трговину, постигла договор са Кинеском централном банком о плаћању у националној валути.

„Сами по себи, та два корака не значе крај долара као главне светске резервне валуте, међутим, када се погледа у контексту фрустрације Саудијске Арабије због неефикасне америчке политике према Ирану, порасту потражње за златом у Кини и многим другим факторима, учињени су значајни кораци у том смеру. Погледамо ли цео систем и сићушне тенденције могу довести до погубног колапса долара“, изјавио је James Rickards у коментару којег је дао за CNBC.

„Статус долара као резервне светске валуте Вашингтону омогућава да посуди огромне своте и живи изнад својих могућности. Велики проблем је у томе што други преузимају улогу америчког долара као резервне валуте, а ризик је губитак поверења у нашу монетарну политику коју води ФЕД и политику јефтиног долара коју води Министарство финансија“, завршава James Rickards.

Сергеј Глазјев: „Широки анти-доларски савез може бити темељ антиратне коалиције која ће да спречиамеричку агресију“

Иако су финансијски експерти у Москви свесни претње која долази са Вол стрита и последица могуће друге глобалне кризе, Русија је због украјинске кризе и претње санкцијама од стране Вашингтона и Брисела присиљена да предузме одлучне кораке у одвајању своје економије од западних финансијских тржишта, пре свега оног у Њујорку, те као с Кином трговати у националним валутама. Узмемо ли у обзир упозорење Мајкла Снајдера, који због спекулативних активности америчких банкара предвиђа најгори могући сценарио, одлуке Москве би на крају могле показати као спасоносно решење.

На кризу у Украјини Запад је одговорио релативно благим санкцијама против Русије, али и великим притиском, који се није осетио због уговора с Кином и стварањем Евроазијске економске уније. Међутим, Русија је одлучила да се неће да заустави на томе и лично саветник руског председника, Сергеј Глазјев, иста особа која је почетком марта прва указивала на потребу да се Русија реши америчких државних обвезница у знак одмазде за америчке санкције, сада предлаже стварање „анти- доларског савеза „, јер се само тако може да заустави агресивна политика америчке администрације.

Глазјев је у марту био у праву у свему што је рекао. Кремљ је задржао контролу над Кримом, западне санкције су се „магично“ зауставиле, а Руска централна банка предвиђа суфицит платног биланса земље за 2014. у износу од 35 милијарди долара, што је далеко од неких измишљених „200 милијарди долара“ одлива капитала из Русије , којег је предвиђао лидер Европске централне банке Mario Draghi. Глазјев је такође наглашавао потребу зближавања с Кином, које се догодило уз не нужно најповољније услове за Русију.

Сада саветник руског председника у руском недељнику Недељни Аргумент износи план за „подривање економске моћи Сједињених Држава“, како би се Вашингтон присилио да заустави грађански рат у Украјини. Глазјев верује да је једини начин да САД одустану од својих планова покретање новог Хладног рата, којем циљ треба да буде да сруши систем, који почива на америчком долару.

У свом чланку Сергеј Глазиев,, иначе дугогодишњи сарадник руског председника и члан Изборски Клуба који окупља руску елиту блиску Кремљу и која је ударила темеље Евроазијској унији, а који је у интервјуу за РИА Новости изјавио „како западне санкције за Русију могу бити само подстицај“ , тврди да Вашингтон „покушава изазвати руску војну интервенцију у Украјини, користећи хунту у Кијеву као мамац“.

„Ако се то оствари, Вашингтон ће стећи низ важних предности. Као прво, то ће омогућити САД-у да уведе нове и теже санкције против Русије, али још важније је што ће нови талас санкција да створи ситуацију у којој руске компаније неће моћи сервисирати своје дугове према европским банкама. Такозвана „трећа фаза“ санкција против Русије ће бити огроман трошак за Европску унију. Укупни процењени губици ће бити већи од 1000 милијарди евра. Такви губици би били тежак удар за европску економију, које је за САД једино „сигурно уточиште „у свету. Оштре санкције против Русије ће такође протерати Газпром са европског енергетског тржишта, остављајући га у околини отворено за пуно скупљи амерички ТПГ.

Увлачење европских земаља у нову трку у наоружању и војне операције против Русије ће да повећа амерички политички утицај у Европи и помоћи Вашингтону да присили Европску унију да прихвати америчку верзију Трансатлантског споразума о слободној трговини и улагањима, а такав споразум би од Европске уније створио велику економску колонију Сједињених Држава „, у свом осврту пише Сергеј Глазјев.

Саветник руског председника верује како би нови рат у Европи донео корист само Америци, а Европској унији само проблеме. Глазјев пише „како се Вашингтон више пута користио глобалним и регионалним ратовима за опоравак свог газдинства, а сада Бела кућа покушава искористити грађански рат у Украјини као изговор да понови стари трик“.

Његове противмере су посебно усмерене против покретачкеу снаге америчке ратне машинерије-штампарске машине Система федералних резерви (ФЕД). Путинов саветник предлаже стварање „широког анти-доларског савеза“, које ће чинити земље које су вољне и способне да избаце долар од своје међународне трговине. Чланови савеза би се такође требало да се уздрже од доларских валутних резерви, које укључују све финансијске инструменте деноминиране у доларима, чиме се опет враћамо на почетак ове приче и финансијски балон са дериватима Вол стрита.

„Анти-доларска коалиција“ би требала бити први корак у стварању антиратне коалиције, која може помоћи у заустављању америчке агресије. Сергеј Глазјев сматра да би главну улогу у стварању такве коалиције могла одиграти Европска пословна заједница (ЕБЦ), јер амерички покушаји да се запали рат у Европи и Хладни рат против Русије директно прете интересима европске предузетничке елите.

Судећи по недавним напорима у заустављању санкција против Русије, када су кључну улогу одиграли немачки, француски, италијански и аустријски пословни лидери, Путинов сарадник је потпуно у праву у својој процени. Помало изненађујуће за Вашингтон, рат за Украјину би ускоро могао постати рат за независност Европе у односу на САД и амерички долар.

Многи ће рећи да Глазиев често претерује, али ако узмемо у обзир став Немачке и ову последњу одлуку Велике Британије, онда видимо како је итекако добро упућен у оно што говори.

ЊУЈОРК ТАЈМС: „Недостатак великих ратова кочи амерички привредни раст“

Што се тиче „рата којег САД желе да наметну због опоравка своје привреде“, како тврди саветник руског председника, он није далеко од истине, иако је службени став Вашингтона: „помоћи Украјини да живи у слободи и демократији и да сама изабере путем којим ће ићи „.

Међутим, чланак којег је 16. маја објавила не било какав амерички дневни лист или маргинални десничарски портал, него The New York Times, даје нам разлога за забринутост. Наиме, пре неколико дана угледни амерички дневни лист објављује чланак у којем наводи „како недостатак великих ратова лоше утиче по привреду земаља Запада“.

Наставак спорог економског раста светских сила присилила је економисте да направе испит савести, али осим традиционалних разлога, сада се у обзир узима и недостатак ратова. Слаба потражња, раст неједнакости, успон Кине, претерана регулација од стране државе, недовољна инфраструктура и исцрпљености нових технолошких идеја су један део разлога, али они не оправдавају америчку агресију и лоше стање њиховог привреде.

Економист Тилер Кауен, аутор чланка у The New York Times-у, тврди „како свет није имао много ратова у последње време, барем не према историјским стандардима“.

„Неки од недавних сукоба у Ираку или Јужном Судану су свет учинили крвавим местом, али данас те смрти бледе у светлу неколико десетина милиона погинулих у два светска рата у првој половини 20. века. Чак и Вијетнамски рат је имао пуно више мртвих од било којег недавног рата у којем су учествовале богате земље. Иако изгледа супротно, највећи светски мир може озбиљнода  утиче на стопу привредног раста. Ова теорија говори да су ратови добри за економију, иако сукоб као такав доноси смрт и разарање. Овај став се такође разликује од аргумента да припреме за рат подижу јавну потрошњу и терају људе на рад по томе да чак и сама могућност рата присиљава владе да правилно доносе кључне одлуке о томе хоће ли се улагати у науку или једноставно пустити привреду да пропадне. Оваквим приступом нација дугорочно има боље изгледе „, каже Кауен.

„Може се чинити одвратно наћи нешто позитивно у рату, али поглед на историју Сједињених Држава упућује на то да се не може тако лако одбацити та идеја. Темељне иновације попут нуклеарне енергије, рачунара и модерних авиона су последица претње од стране сила Осовине или касније земаља с којима су САД биле у сукобу у време Хладног рата“, наставља Тилер Кауен своју наизглед прилично рационалну, али врло узнемирујућу тврдњу.

Он подсећа да је интернет у почетку био осмишљен како би помогао у размени података о нуклераној одбрани, а Силиконска долина је имала своје корене с војним уговорима, а не новим компанијама друштвених мрежа данас у настајању.

„Лансирање Спутњика од стране Совјетског Савеза је подстакао амерички интерес за науку и технологију, што је у великој мери допринело будућем привредном расту. Рат доноси „хитност“, иначе се влада може да опусти. На пример, Пројекат Менхетн је у шест година произвео атомску бомбу готово ни из чега, а на свом врхунцу је конзумирао 0,4% производње америчког бруто домаћег производа. Тешко је замислити важност таквог достигнућа ових дана „, додаје Тилер Кауен.

Слушајући америчког експерта, тврдња Сергеја Глазјева „како би антидоларска-коалиција у ствари била први корак ка стварању анриратне коалиције која би требала да заустави америчку агресију“ сада итекако има смисла.

За сада нема никаквих назнака хоће ли или неће поједине земље размотрити ту опцију, али Русија наставља својим зацртаним путем у рушењу петродолара.

Мајкл Снајдер пише „како се чини да су у Москви прилично озбиљни у њиховој стратегији де-доларизације.”

Газпром потписује уговоре у националним валутама, а неки од његових највећих купаца уместо долара плаћају евром, чиме би Европска централна банка требала бити више него задовољна. Наравно да Газпром то никада не би учинио без пуне сагласности руске владе, а познато је да се ради једној од највећих фирми у целом свету која сама чини 8% руског БДП-а и држи 18% светских резерви природног гаса.

Када је Барак Обама одлучио да уведе економске санкције бесмислене Русији, он је вероватно мислио да ће свет након неколико новинских написа заборавити на њих, но, Руси нису заборавили, а још мање опростили.

Руси су одлучили окренути леђа Америци, што укључује и амерички долар.

Почетком овог месеца Итар-Тасс пише како је Газпром Нефт потписао додатне уговоре са потрошачима о преласку са долара на евро, што је 6. јуна у обраћању новинарима потврдио лидер те руске компаније, Алекандер Диуков.

„Газпром Нефт потписује додатни споразуме о могућности промене уговора из долара у евро. С Белорусијом смо се већ договорили о исплати у рубљима“, рекао је Диуков и додао да се девет од десет потрошача сложило за прелазак на плаћање у еврима.

Није само Газпром велика руска компанија која се удаљава од америчког долара. РТ пре десетак дана пише како и друге велике руске корпорације прелазе на друге валуте.

„Русија ће све више уговора почети да  решава у азијским валутама, посебно јуаном, како би смањила своју зависност о долару. На тај корак се одлучила због Москва западних санкција које би могле да замрзне руска средства у било којем тренутку. Током последњих неколико недеља дошло је до значајног интереса на тржишту где су велике руске компаније почеле да користе разне финансијске производе и друге азијске валуте „, изјавио је Павел Теплукхин, челник руске филијале Deutsche Bank.

Диверсификација трговинских рачуна и прелазак на кинески јуан и друге азијске валуте су део руске стратегије окретања Азији у светлу тензија са Европом унијом и Сједињеним Државама због украјинске кризе.

Портал  Zero Hedge цитира Андреја Костина, извршног директора државне банке ВТБ, који је рекао да је повећање употребе не-доларских валута једна од „главних задатака“ његове банке.

„С обзиром на обим наше билатералне трговине са Кином, коришћење рубље и јуана је наш приоритет и ми радимо на томе“, рекао је председник Русије Владимир Путин, који је додао „како је од маја обављен добар део посла“.

„Нема ништа лоше у томе што Русија покушава да смањи своју зависност о долару, заправо је то сасвим разумна ствар за учинити“, изјавио је председник једне велике европске банке и додао „како руска велика изложеност долару ту земљу чини рањивијом у кризним временима и сада цела Русија пролази кроз велику финансијску конверзију „.

У међувремену су Руси почели са повлачењем новца из америчких банака.

Тако су у марту, без чекања на санкције, Руси повукли своје депозите из америчких банака, који су у месец дана пали са 21,6 милијарди долара на 8 400 000 000 $. Руси су, дакле, извукли 61% својих депозита у само једном месецу. Да то нису учинили, научили би лекцију Кипра на пуно тежи начин, док су овако добили свој новац пре него им је одузет.

Има оних који мисле да ово не може да угрози америчку привреду или амерички финансијски систем, али је истина да је амерички економски систем изузетно зависан о финансијском пословању остатка света.

Будући да готово све земље света, осим земаља „анти-доларске коалиције“ (како би се могле звати земље које активно проводе де-доларизацију оп.а.) користе амерички долар у међусобној трговини, као што смо рекли, вештачка вредност америчког долара Вашингтону омогућава јефтино задуживање. Сада када и Русија напушта амерички долар, могуће је да ће и други народи следити њен пример и одазвати се апелу Сергеја Глазјева, што би на крају могло довести до финансијске лавине.

Ефекти се можда неће да осете одмах и финансијска катастрофа неће да експлодира следећи викенд или следећи месец, али је ово само један од низа елемената стратегије којом се циља на америчку привреду. Међутим, дугорочна перспектива за Вашингтон и није најбоља. У ствари, све су ово трендови који дугорочно уништавају економске и финансијске темеље америчке државе, која ионако почива на вештачки створеним вредностима.

Осим де-доларизације у Русији је у току и распродаја америчких државних обвезница, што је у ствари прва учинила Кина и то као упозорење америчкој влади и Конгресу, који су се препирали око буџетских издвајања и блокирали изгласавање буџета за 2014., а знамо да Кина држи највећи део америчког дуга у обвезницама. У Пекингу су тада проценили како америчке обвезнице носе превише ризика, стога је у фебруару ове године продала око 50 милијарди америчких вредносних папира, а почетком овог месеца је најавила продају додатних 30 милијарди УСД у америчким државним обвезницама.

Русија Кину прати у стопу и до средине прошлог месеца се ријешила 20% америчког дуга којег је имала у обвезницама америчког Министарства финансија.

У контексту спора са Западом, нагађало се да је Русија у марту продала петину америчког дуга у вредносним папирима америчког Министарства финансија.

Према објављеним статистикама, Руска Федерација се ријешила америчких обвезница у укупном износу од 25,8 милијарди долара и износ америчких обвезница у Русији је са 126.200.000.000 пао на 100.400.000.000 $, што представља најнижи ниво од 2008.

Први знакови великих промена у структури власништва над америчким обвезницама су се, према подацима ФЕД-а, појавили у периоду између 5. и 12. марта, када се њихов удео на иностраним и међународним рачунима у недељу дана смањио за 104,6 милијарди долара, односно са 2959 милијарди пао на 2855 милијарди УСД, што је рекордни пад у историји ове статистике, преноси РТ.

Затим је неколико стручњака изразило мишљење да су то једноставни трансфери страних централних банака, укључујући и банке из Русије, и да су америчке обвезнице пребачене у неку од пореских оаза.

Међутим, нови подаци говоре да је ова верзија тек делимично тачна. Русија већ пет месеци значајно смањује износ обвезница америчке владе у свом поседу, а у међувремену се и Кина одлучила да престане да увећава своје резерве у вредносним папирима америчке владе, штавише, одлучила их се додатно решити.

Све ово као да нимало не забрињава нити америчку владу, нити финансијску и предузетничку елиту.

Већ неколико година аналитичари предвиђају да ће САД ускоро изгубити своју улогу као светска хегемонистичка сила, а изгледа да су Кина и Русија само били катализатор тог процеса. Многи се питају ко ће заузети место САД-а, док други верују да је концепт хегемоније неприменљив у нашем добу и да свет мора бити мултиполаран.

Професор Randall Schweller, са Универзитета у Охају, у чланку објављеном у часопису Foreign Affairs пише зашто мисли да свет више неће бити под вођством ниједне суперсиле.

„Уместо досадашњег концепта, ту ће бити различити центри моћи, међу којима ће бити земље, мултинационалне корпорације, идеолошки покрети, глобалне криминалне и терористичке групе, организације за људска права, који се сви међусобно такмиче како би остварили своје циљеве. Међународна политика се одмиче од тога да буде предвидљива и усидрена у принципима и релативно константна. Она сада много више лута и пред нама је један нестабилан и непознати систем. У геополитичком смислу смо ушли у доба ентропије. Ентропија је научни концепт којим се мери поремећај или неред. Више ентропије и више нереда је управо оно што ће обележити будућност међународне политике „, рекао је професор Randall Schweller.

Ратови и преоптерећености информацијама

„Како смо стигли овде?“, Било је питање постављено професору Schweller-у, а он је одговорио да је „промена започела у двадесетом веку са развојем нуклеарног оружја и ширењем економске глобализације“.

Schweller напомиње да су ратови коришћени као оружје којим се „надопуњавао међународни систем“ и служили „светском поретку“.

„САД је и даље велесила, али је познато да више не доминира над свим супарницима. Оптерећен дугом, Вашингтон је смањио своје основне циљеве спољне политике“, каже амерички експерт.

Надаље, аутор чланка наводи да је дигитална револуција део бржег протока информација. Према његовим речима, иако су Твиттер и Фејсбук допустили грађанима да организују масовне протесте, већина њих није било у стању да покрене политичке промене.

„На крају, већа количина информација на дохват руке није довела до веће мудрости“, пише Schweller и додаје „како превише информација у савременом свету не доводи до објективног и целовитог сагледавања стварности, него до још већег хаоса“.

Дакле, док САД слабе, јачају они који доприносе развоју дигиталне технологије и слободном приступу информацијама, као што су друштвене мреже.

„Иако не можемо да зауставимо или преусмерити процес преоптерећености информацијама, можемо пронаћи најбољи начин прилагођавања, а можда чак и научити како поплаву информација да претворимо у корисну и поуздану спознају“, закључује Randall Schweller.

Осим њега и часопис Forbes пре неколико дана упозорава америчку владу да уместо у ратове новац улаже у науку и технологију и да је то једини начин да се изађе из рецесије и очува америчка привреда.

„Сједињене Државе тренутно у биомедицинска истраживања улажу 30 милијарди долара годишње, износ 13 пута мањи од буџета који је издвојен за развој програма борбеног авиона Ф-35. Могли смо пронаћи 2 000 000 000 $ да потрошимо на ратове у далеким земљама чији нас грађани чак и не воле. Неки политичари позивају на акцију у Ираку са новцем којег немамо. Заиста је дирљива њихова брига о томе шта осећају грађани Ирака“, каже колумниста Форбеса Steven Salzberg, који даље у анализи наводи бројке које се односе на потрошњу за одбрану и амерички војно- индустријски комплекс, али и на сву неразумност такве политике.

Међутим изгледа да многи деле мишљење економиста Tylera Cowena „да су ратови добри за економију, иако сукоб као такав доноси смрт и разарање“.

(Адванце)

Ознаке: анализа, антидоларска коалиција, долар, Кина, Н. Бабић, резервна валута, САД