Прочитај ми чланак
Атаком Човића на новинара Анђуса и насртајем Вујошевића на Богдановића померене границе патологије.
Линија патологије односа кошаркашких клубова Црвена звезда и Партизан, на неки уврнуто симболичан начин, направила је пун круг. Од јавне поруке председника црвено-белих Небојше Човића из августа 2012. да ће, метафорички, „хватати за врат ако буде муљања са судијама“, до преливања метафоре у стварност непојмљивим гестом тренера црно-белих Душка Вујошевића, који је ухватио за врат свог играча Богдана Богдановића.
Тај инцидент, као ни последњи, прексиноћни, са физичким насртајем Човића на новинара ТВ Коперникус“ Дејана Анђуса по завршетку његове емисије, не може се директно повезати са бруталним лично-клупским сукобом двојице истакнутих кошаркашких радника, али је њихова нетрпељивост досегла размере које више не искључују ни поље дубоке психолошке анализе.
– Напади на мене су кренули од момента када сам у његовој емисији скренуо пажњу да не може да рекетира нашег тренера фудбалера Славишу Стојановића. До тада сам ја био „најбољи и највештији“, а онда се догодила промена. Немам анимозитет према њему, и немам ништа против када се износе критике на мој рад. Али, не дозвољавам да будем изложен лажима и да томе буде изложена моја породица – рекао је Човић на конференцији за медије.
Први човек црвено-белих је објаснио шта га је нагнало да после емисије буде лицем у лице са Анђусом.
– Емисија која је трајала два сата, служила је да се лаже о мени. Све сам му рекао у лице још раније, а прексиноћ нисам био у ситуацији да се укључим у програм, па сам сматрао да треба да одем, јер се познајем са њим. Не осећам одговорност, јер сам добро поступио. То је нормалан покушај комуникације са човеком који вас клевета. Тачно је да ме је зет возио, али шта се тамо дешавало, нећу рећи, јер то треба да чују други органи. Само ћу рећи да никада никога нисам ударио први. Не желим да моја породица има било какве везе са његовим лажима.
– Не сме да постоји лична нетрпељивост руководилаца, при томе и Човић и Вујошевић гаје аутократски стил руковођења. Сведоци смо и насилне комуникације са играчима оних који би требало да их смирују. Да је Вујошевић тако нешто урадио свом детету, више би одговарао. Видим да Богдан Богдановић није агресиван, питање би било шта би се десило да је његовом месту неко са динарским беснилом. Несхватљив је и Човићев напад на новинара.
Човић је истакао да је за 25 година јавног рада имао коректну сарадњу са новинарима.
– Готово на све позиве сам се одазивао и трудио да изнесем објективан став. У последње време се нисам одазивао на теме о фудбалском клубу, јер сам престао активно да се бавим тиме. Анђус каже да све зна, па нека каже шта зна, а износи многе неистине и о кошаркашком и о фудбалском клубу. Напади на мене су организовани, а ја се питам шта сам погрешио. Тек немам одговор на питање шта је крива моја породица, син, супруга…
Дотакао се Човић и сарадње ФМП И Црвене звезде.
– Да није ФМП, Звезда не би постојала. Нема потребе да ја објашњавам концепт ФМП. Циљ ми је био дигнемо Звезду на европски ниво. Причају шта је Звезда освојила за две године, а Звезда практично није постојала – завршио је Човић.
Варницу суштинског сукоба између вечитих ривала изазвала су два нашиљена камена. Један је пословно-технички споразум КК ФМП и Спортског друштва Црвена звезда из 2012, којим је Човић преузео идентитет пресахлог кошаркашког клуба са Калемегдана, а други повратак Вујошевића у Партизан после неуспешне мисије у московском ЦСКА и дуже професионалне паузе. Обојица су имала нове мотиве за доказивање…
Први да оправда спортско-политички „поклон“ инстант успехом са клубом којем је изветрило сећање на последњу титулу првака Србије освојену 1998, други да покаже да још није прешао тачку зенита у својој тренерској каријери. На путу њихових личних амбиција нашла се српска кошарка, већ изубијана каменовањем репрезентативних неуспеха и заглибљена у муљу парцијалних клупских интереса.
Време кризе варницу је распламсало у буктињу на којој српска кошарка гори већ две године. Исход борбе за титуле, издигнуте на ниво питања живота или смрти, у великој мери зависи од финансијске подлоге. У ситуацији када је до новца теже доћи него до воде у пустињи, свака кап може довести до хватања за врат. А како се чуло у ТВ дуелу Човића и Вујошевића у „Утиску недеље“, Звезда и Партизан отимали су се око милиона државних пара, спочитавајући једни другима блискост са бившим или актуелним политичким гарнитурама.
Када је на спортском талону остала само девалвирана титула националног шампиона, а српски премијер Александар Вучић поручио да постоје приоретнији токови новца од оних који се сливају у корито Звезде и Партизана, нервоза доводи до инцидената са каквим се спорт ретко, или никад до сада сусретао. Можда у том светлу треба посматрати дављење младог играча Богдановића и „сачекушу“ за новинара Анђуса.
( Новости )
