Прочитај ми чланак
Ђерђ (Шварц) Сорош, главни агент Ротшилда
Марксизам, глобализам, мондијализам, нови светски поредак, либерализам…све су то еуфемизми за појам који представља невидљива империја фамилије Ротшилд.
Ротшилди не умиру, они само одлазе у историју, а на њихово место неупадљиво долазе њихови синови и унуци. Са позорнице је, како се шушка, отишао стари газда Јакоб, а на његово место долази син Натан (Натањел Филип Ротшилд, који носи име родоначелника енглеских Ротшилда).
РОТШИЛДИ У СРБИЈИ
Нови краљ у Србији наступа у више трака, помоћу којих настоји да заузме рударске басене, енергетику, прехрамбену индустрију, медијско тржиште…У првој траци се налази, већ дуже време усидрени, Ђерђ Сорош, који представља круцијалну полугу експанзије Ротшилдових ка истоку и први експонент Натана Ротшилда у Србији.
Ђерђ Сорош и веза са Ротшилдима
Сорош је мађарски Јеврејин ( Хазар), рођен у Будимпешти 1930. године као György Schwartz (родитељи су 1936 променили презиме у Сорош). Школовао се у Лондону и педесетих година одлази у САД. Значајну улогу у његовом развоју имао је чувени Хазар Карл Попер (иначе идејни творац бесмислене кованице – „Теорија завере“), који је аминовао пројекте Сороша и био његов гуру. У свету се овај ,,сиви кардинал“ приказује као ,,Робин Худ компјутерског доба“, зато што, тобож, узима новац од богатих држава и срдачно их дели источној Европи и Русији, преко својих фондација.
На тај начин инсталира ,,демократију“ и ,,грађанско друштво“ у земље које су напаћене и исцрпљене у комунизму, а тај комунизам су ове земље угурали управо ти исти Ротшилди.
Каријеру је градио финансијскоим шпекулацијама широм света, и то највише захваљујући својој фамилији инвестиционих фондова ,,Квантум Фонд“, у коме су директори, истовремено и његови агенти, италијански и швајцарски финансијери.
Веза Сороша и Ротшилда се остварује преко мреже поверљивих људи из који седе у управним одборима фондова, трустова, компанија, банака… Један од таквих је био извесни Ричард Кац (такође Хазар), члан одбора ,,Квантум Фонда“. У исто време је био на челу ,,Ротшилд Италија С.п.А.“ и у одбору комерцијалне банке ,,Н.М. Ротшилд & Синови“ у Лондону. Други битан играч је Nils O. Taube, такође члан Квантума и партнер инвестиционе групе ,,Сент Џејмс Плејс Капитал“, која сада припада Натањелу Ротшилду.
Веза се остварује и преко Сосијете Женерал Банке, у којој се налази директор Michael Cicurel, председавајући менаџмента Едмунда Ротшилда и члан савета othschild & Cie Banque. Такође, чест партнер Сороша је био и Џејмс Голдсмит (Хазар), рођак династије Ротшилд.
Сорошева мрежа у Србији
У Србији, овај сиви кардинал врши припрему терена за Натањела Ротшилда и представља значајног креатора политичке, правне, привредно-финансијске, културне, медијско-информативне слике друштва. На том путу настоји да истисне цркву, језик, писмо, историју, национализам…Своју мрежу утицаја изградио још током деведесетих година преко ,,Фонда за отворено друштво“, ,,Фонда за хуманитарно право“, ,,Хелсиншког одбора“ , ,,Београдског круга“, ,,Европског покрета“, ,,Центра за антиратну акцију“, ,,НУНС-а“, ,,АНЕМ-а“, ,,ОТПОР-а“…
Данас, све водеће невладине организације јесу истурено одељење Ротшилда, и задужене су, не само да остваре што већи политички утицај, већ и за психолошко обликовање нације. Путем перманентног инпутирања геноцидности, злочиначке нарави и колективне кривице, ове фантомске организације желе да створе страх и срамоту у народу, која треба да се материјализује у виду индиферентности према комадању земље, расрбљавању или боље речено, колонизацији. То се спроводи и у форми либерализма, који треба да метастазира у институцијама државе, у породици, нацији, традицији, култури…те на тај начин треба да обезбеди несметан продор Ротшилдовој империји.
Поред горе поменутих организација, врло активно у овој офанзиви учествују још и ,,Yucom“, Београдски центар за људска права, Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Жене у црном, Иницијатива младих… Промотери ове антисрпске хистерије су Соња Бисерко, Наташа Кандић, Биљана Ковачевић-Вучо, Борка Павићевић (жена адвоката Николе Баровића), Миљенко Дерета, Војин Димитријевић, Срђа Поповић, Мирко Ђорђевић, Биљана Србљановић, Зоран Остојић, те новинари Петар Луковић, Теофил Панчић као и остале, нама по злу, добро познате Сорошеве ведете.
Такође, Сорош стоји иза форсирања антисемитизма, који се приписује ,,српском ксенофобичном друштву“. За то су задужени Филип Давид, Јован Бајфорд, Ласло Секељ… У складу са тим су разни ,,инциденти“, претећа писма, скрнављење споменика, графити…Није згорег рећи да Фонд за отворено друштво стоји финансијски и идеолошки иза организација које се боре за права хомосексуалаца (Labris, ,,Queeria“, ,,Gay Serbia“…).
Маркетинг, медијска и логистичка подршка овом субверзивном пројекту се обезбеђује преко ,,независних“ медија, као што су Б92, Студио Б, Тв Пинк, Тв Панонија, АНЕМ-а ( тв станице – РТВ Девић, РТВ Глобус, РТВ Краљево, РТВ Нишава, РТВ Панчево, РТВ Спектар, РТВ Трстеник, радио станице – Радио 021, Бум 93, Радио Сомбор, Радио Индекс, Радио Суботица, Радио Пирот, Радио Озон…) радија ,,Слободна Европа“…
Кабловска мрежа СББ и сателитска телевизија ТОТАЛ ТВ, које су у експанзији, налазиле су се до средине 2007. у власништву Сороша.
Допринос информативном јединству дају продукцијске куће ,,ВИН“ и ,,ПГ Мрежа“. Преко Медиа центра се додатно обезбеђује публицитет, тобожњем, невладином сектору.
Поред електронских медија, на Сорошевом списку се налазе дневни листови и часописи ,,Данас“, ,,Време“, ,,Европа“, ,,Република“, асоцијација локалних независних медија ,,Local press“ (листови ,,Панчевац“, ,,Кикиндске“, ,,Вранњске новине“ , ,,Наша реч“…), издавачке куће Самиздат, Дан граф, Стубови културе, Фабрика књига, Клио, Александрија прес, Ренде… Даље, дистрибутери књига ,,Букбриџ“, Беополис… Под истом контролом се налазе инфо агенција Сенсе и две водеће информативне агенције у земљи, Бета и Фонет. Ове агенције су истовремено и подружнице АП (Асошијетед прес) и Ројтерса, које су у власништву Ротшилда још од 19. века.
Сорош је остварио инфилтрацију и у културне и просветне институције, позоришта, Народну библиотеку, Историјски архив, САНУ… Око себе је окупио велику групу глумаца, редитеља, драмских писаца, музичара, књижевника, научних радника, аналитичара, бивших дипломата…помоћу којих ради на анимирању што већег броја присталица.
Преко два Горана, Марковића (чији је ментор Бернар Леви, велики пријатељ Бернара Кушнера) и Паскаљевића се врши сатанизовање Срба на филмским фестивалима. Ваља поменути и следеће образовне организације Сороша: Универзитет Унион, Алтернативна академска образовна мрежа (ААОМ), Београдска отворена школа, Центар за женске студије (настао из феминистичке групе ,,Жена и друштво“)… У њима се врши регрутација будућих Сорошевих најамника. Центар за унапређивање правних студија Hjuman Rajts Voč(HRW) је такође присутан. У истом табору се налази ЦЕСИД и остале организације које се баве испитивањем јавног мњења.
Политичка аквизиција Сороша
Поред ,,невладиног“ сектора, Сорошеве руке се налазе на финансијама, које се контролишу преко разних ,,експерата“(Г17+) финансираних посредством ,,Отвореног друштва“.
Овоме треба додти, да Сорош има учешће у ,,Сосијете Женерал“ банци, која заузима значајан простор на финансијском тржишту а у сарадњи са Европском банком за обнову и развој купио је Ексим банку (SEEF Holding ltd Walkers је фонд који припада Сорошу и седиште му је на Кајманским острвима).
Хашки трибунал је такође финансиран од стране Сорошевих фондова.
Најагилнији огранак Сороша у политичком животу (наравно поред ,,невладиног“ система) Србије јесте коалиција окупљена око ЛДП и Чедомира Јовановића, који је на парламентарним изборима био најскупља Ротшилдова инвестиција. Ова антисрпска групација заједно са гостима радио емисије ,,Пешчаник“ (Б 92) најбруталније и најгласније артикулише замисли Ротшилдових. Спиритус агенс ове вирулентне скупине је Латинка Перовић, родоначелник савременог либерализма у Србији.
Треба рећи да утицај Сороша иде и преко демократске странке. Најбољи пример за то је био избор Оливера Дулића, кадра Соње Лихт, за председника Скупштине Србије.
Какви су интереси Ротшилда на Космету и у Војводини
Значајна предузећа Ротшилда на овим просторима су ,,Carlyle Group“ и Међународна кризна група (МКГ) која је на челу са Сорошем, води вишегодишњу кампању за независно Косово. Групу, поред Сороша, финансирају и Руперт Мардок (Sky медијска кућа), Голдман Сакс, ЏП Морган… Међу члановима ове групе се налазе или су се налазили Марти Ахтисари, Џејмс Лајон, Мортон Абрамович, Луиз Арбур, Бжежински, Весли Кларк, Михаил Ходорковски, Торвалд Столтенберг… Персонал се мењао али не и антисрпска политика.
Независност Косова је и интерес Ротшилда, јер оно представља ,,српски Кувајт“, са огромним резервама олова, цинка, злата, угља… Сорош је од окупације КиМ-а уложио доста напора и новца да Трепчу отме за Ротшилде. Важну карику представља Агрон Дида, заменик у Министарству енергије и рударства косовске владе, који је на то место дошао из КФОС-а( Сорошеве организације). Независност је од суштинског интереса за Ротшилдове рударске и металуршке компаније, које би у таквој ситуацији имале чист простор за преузимање дефицитарног рудног блага и енергетских ресурса.
У међувремену је компанија Алферон купила металуршки комбинат Фероникл, који поседује неколико површинских копова. Алферон је у власништву тројице казахстанских бизнисмена (читај Ротшилдових тајкуна, један од њих је Хазар – Александар Машкевич, који је и био председник Евроазијског јеврејског конгреса), и чини део ЕНРЦ (Eurasian Natural Resources Corporation). На челу ЕНРЦ и Алферона се налази Johannes Sittard, Ротшилдов агент и до скора десна рука Лакшми Митала (такође Ротшилдов инвеститор). Митал је са 100 милиона долара помогао развијање компаније. Поред Алферона, на Космету је присутна и Глобал Стил корпорација (у власништву Прамода Митала, брата Лакшмија) преко своје бугарске подружнице Кремиковици, коју су купили 2005. године. Ова компанија је купила фабрику Ламкос (поцинковање челика) из Вучитрна. Треба рећи да је иста купила и ливницу Леминд из Лесковца, те Застава Ковачницу из Крагујевца.
Упоредо са овим, Сорош шири свој утицај преко Косовског фонда за отворено друштво (КФОС) и осталих организација ћерки, финансирањем медија (Коха диторе), политичара (Ветон Сурои)… На истом линку се налази и Екрем Лука који је отео Пећку пивару… Преко ,,Balkan Human Rights Network“ организације координише рад осталих невладиних подружница.
Такође, обезбедио је и привилегован положај Алкател-у, мобилном оператеру на Косову, коју индиректно контролише преко ,,Глобалстар Л.П.“
Поред пожтрвованог залагања за отимање Косова и Метохије, Сорош и МКГ пажњу усмеравају ка Војводини, коју, у сарадњи са покрајинском управом, жели да стави на сто за којим седе Хрватска, Мађарска и Румунија као пуномоћници Ротшилдових. У том смислу се форсира ,,пандунавски пројекат“ иза којег стоје Немачка и Аустрија. Војводина би, према тој замисли, требала да се угура у такву подунавску конфедерацију у форми ,,европске регије“.
Бивши немачки амбасадор Кобел је, не случајно, скренуо пажњу на то. На терену се пројекат спроводи куповином пољопривредних комбината, шећерана, млекара, уљара, банака… Пољопривредна земљишта у све већем броју купују Хрвати, који су већ купили неколико важних прехрамбених предузећа. Агрокор је преузео Дијамант из Зрењанина, Фриком… Нексе Група је купила Полет ИГК, ,,Стражилово“, има удео у фирми грађевинског материјала ,,Тоза Марковић“, (такође поседује и фабрику за производњу креча и камена ,,Јелен До“), купљен је Сомболед…
С друге стране и Аустрија и Немачка позиционирају своје компаније у покрајни. Немачка компанија ,,Nordzucker“ је купила шећеране у Војводини. Са МК комерцом је основала компанију Суноко, и на тај начин дошла до десетине хиљада хектара земљишта. ,,Штада“ је купила Хемофарм. ВАЦ је купио новосадски Дневник…Аустријска Ерсте банка је за седиште изабрала Нови Сад, где су се такође сместиле ОТП банкарска група и Металс банка. Са овим коинцидира и све интензивнији улазак мађарских компанија у Србији и региону заједно са политичким утицајем мађарске владе, иза којих стоји Натањел Ротшилд.
Треба рећи и да су Срби у Аустрији добили статус националне мањине, тако да би то био и положај у будућој конфедерацији, која би представљала реализацију пројекта ,,Алпе-Адриа“, инкарнацију хабзбуршке државе.
(Наставиће се)
(Влада Синђелић – dejanlucic.net)
