(Н. Бабић)

Монетарни рат против БРИКС -а и зашто државни удар у Украјини може постати „Ватерло за амерички долар“.

„До сада неупитни светски владари, британске и америчке банкарске династије, заједно са партнерима из америчких Федералних резерви (ФЕД) су доларом као светском валутом управљали токовима новца на глобалном нивоу и при том се безобзирно богатили, али су због тога и цртали државне границе, рушили и постављали владе у наизглед сувереним државама.

Сви који мало боље познају начин функционисања Система федералних резерви (ФЕД), који је замишљен као америчка централна банка, знају да је он у приватним рукама, а никако у власништву америчке нације. Иста финансијска елита контролише валуту и централне банке готово свакој земљи, али и ММФ, Светску банку и Банку за међународна поравнања (БИС) у Баселу, у Швајцарској. 2006. године руски председник Владимир Путин враћа све дугове Руске Федерације и земљи враћа апсолутни суверенитет. Сада је у том смислу руска држава међу малобројнима које америчким и британским банкарима не дугују нити 1 $, те се може упоређивати с Кином која из идеолошких разлога још увек води планску привреду, која је, иако оријентисана на тржиште, најуспешнија на свету.

То су два кључна разлога због којега су се царство долара и породичне банкарске династије нашле у невољи. Протеклих неколико година врхунски финансијски и економски аналитичари напомињу како се царство долара и његова глобално разграната инфраструктура распада и да се цео систем одржава искључиво захваљујући НАТО савезу коју га светским нацијама намеће силом. Међутим, царство долара се урушава и чине се велики кораци у том смислу“, написао је холандски социолог и економиста Wim Dierckxsens.

Извршни одбор Међународног монетарног фонда је 2010. изгласао нови систем расподеле квота и гласова. Разлог је био што земље чланице групе БРИКС  земље (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) у целини, а посебно Кина, знатно јачају у економском и политичком смислу. ММФ је проценио да ће се о светској валути боље моћи договорити на основу посебних права која ће добити земље БРИКС – а, те како ће тиме смирити духове у Пекингу, Москви и другим земљама које су биле све више незадовољне статусом у тој „међународној“ организацији. Међутим, у марту 2013. Због недостатка ратификације у парламентима неколико земаља нови систем није ступио на снагу, а иза свега је стајао амерички Конгрес без којега је реформе ММФ – а немогуће спровести.

Тада је руски заменик министра финансија изјавио да „неке чланице већ губе стрпљење“. Једнако као што се Путин „изненада“ одлучио за прекид свих веза у смислу дуговања, пре годину дана су због одуговлачења америчког Конгреса Русија и Кина изгубили стрпљење и у оквиру групе БРИКС-а покренули иницијативу за стварање алтернативне глобалне финансијске институције која ће се разликовати од ММФ – а и Светске банке.

У августу 2013. Централна банка Кине позива партнере да се сложе око тога да се долар уклони са места прве међународне резервне валуте. Лидери групе БРИКС су одлучили да створе нови међународни монетарни поредак у којем ће равноправно да учествовују различити економски блокови, а долар ће изгубити свој тренутни статус. Стручњаци предвиђају да ће се у том случају долар вратити у Сједињене Државе са инфлационим учинком који ће бити сличан ономе у Вајмарској Републици.

У међународној трговини се БРИКС одлучио на националне валуте, пре свега кинески иуан, ако томе додамо и трговину у еврима унутар еврозоне, тек тада ћемо да схватимо праве размере предстојеће катастрофе долара. У позадини је мању штету претрпјела и британска фунта и свима је већ јасно да у монетарној политици на глобалном нивоу предстоје велике промене. Цео овај процес је у априлу прошле године одлично описао Anthony Migchels у свом чланку „Умирући долар и успон новог монетарног поретка“, што је у Вашингтону и Лондону био знак за узбуну.

Након годину дана се чини да смо дошли до критичног тренутка у овом монетарном рату и класично такмичење у одржавању курса је постало потпуно безначајно. Крајем марта ове године Ројтерс пише „како је кинеска валутна либерализација сеизмички поремећај несагледивих последица“.

У последњих десет година су Кина, Русија, Индија и друге источне земље куповале злато у великим количинама и то су чинили из истих разлога.

„Шта више злата поседује једна земља мање ће јој бити угрожен суверенитет када дође до катастрофе долара, фунте, евра или неке друге резервне валуте“, пре годину дана је за Блумберг изјавио Јевгениј Фјодоров, други човек руске владајуће партије Јединствена Русија.

Русија је до фебруара 2013. Купила 570 тона злата, а док је Кина у складиштима имала 1054 тона злата и била је на шестом месту у смислу резерви. Русија, Кина и Индија су током 2013. наставили са активном куповином злата на светском тржишту и додатно повећале своје резерве.

За Кину је ово уједно прилика за подизање јуана на статус глобалне резервне валуте, а онога дана када би Русија и Кина одбацили своје огромне девизне резерве у доларима и почеле продавати америчке трезорске обвезнице испод вредности (тзв. “ дампинг “ оп.а. ), долар би се урушио, а цена злата би полетела увис. То значи да финансијска олигархија, банкарске династије и ФЕД овог тренутка не ратују само са Русијом, него потенцијално с Кином, Индијом и другим чланицама Шангајске организације, које готово све следе исту стратегију.

Већ пре годину дана су стручњаци говорили како велике количине злата завршавају у Пекингу, Москви и Њу Делхију и могу се користити као оружје против Запада, али су тада у Вашингтону изгледа били претерано сигурни у себе. Данас очигледно и њима ствари изгледају другачије, што се види из упозорења да су се Москва и Пекинг „удружили да убију амерички долар“.

Већ прошле године се могла видети јака конкуренција између америчког долара, кинеског јуана и руске рубље. Кина и остале економије су диверсифицирали своје резерве, решавају се долара и купују злато, а банкарска елита с Волстрита и из Лондона је покушавала оборити цену плементих метала.

Разлог је једноставан, јер да би каматне стопе дужника биле високе, цена злата мора бити на најнижем могућем нивоу. За одржавање (привидне) снаге долара, потребно је имати под контролом цену злата, али је то сада веома тешко учинити. Још од 2004. се бележе илегалне активности које указују на овакво понашање, као што је био случај са „Либором“, односно када су Лондону још од 1991. лажно манипулисане међубанкарске каматне стопе, а све је изашло на видело пре две године.

Ко је одговоран за актуелну цену злата о којој зависе каматне стопе? Корени сежу равно у само срце система, а то су: ФЕД, америчко Министарство финансија, Банка за међународна поравнања и остале велике банке у Енглеској, тако да се у овом случају „змија угризла за сопствени реп“, што на крају, иако врло пажљиво, признаје и Блумберг.

Монетарни рат против групе БРИКС-а

Од маја 2013. су валуте главних такозваних „земаља у развоју“ (Индија, Бразил, Русија, Јужна Африка, Аргентина… ) били подвргнуте шпекулативним нападима иу неким случајевима су изгубиле више од 20% своје вредности. Шта се тачно догодило?

Амерички ФЕД је променио своју политику „лаког новца“ коју је започео у 2008. како би се спасио приватне банке. ФЕД се одлучио на монетарну политику „квантитативног попуштања“. То значи да су се куповале хипотекарне обвезнице зајамчене имовином банака које је требало спасити од пропасти. Након избијања финансијске кризе 2008. ФЕД је укупно убризгао 3300000000 $ у спасавање банака, али су ниске каматне стопе подстакле инвеститоре да не улажу у раст реалног сектора у Сједињеним Америчким Државама. Велики побједници ове монетарне политике у Америци су били они који су планирали да зарадите на шпекулативним тржиштима, а новац је од стране банака и инвеститора био коришћен као паразитски фиктивни капитал за куповање акција, државних обвезница, итд

Таква пракса је узроковала нови талас шпекулативних активности на тржишту државних обвезница и акција, а краткорочни резултат је био сигуран профит. У средњорочном периоду ће та пракса довести до другог финансијског краха.

Међутим, проблем је што је добар део тог новца уложен и на тржиштима у развоју, то јест у реални сектор трећих земаља. Од 2008. улагачи траже како овај фиктивни капитал да пласирају на тржишта у настајању.

У прва три месеца 2014. Долази до пада ових улагања, а куповина државних обвезница америчког Министарства финансија је са 85 милијарди долара у јануару ове године у марту пала на износ од 55 милијарди долара. Манипулисање у монетарној политици, у очекивању виших каматних стопа у Сједињеним Државама, је довело до промене у међународном протоку капитала и улагања у тржишта у настајању су се смањила. Све више је и шпекулативних активности и земаља које су изложене изненадном масовном повлачењу капитала, што је на крају довело до пада вредности националних валута.

Иако су то стручњаци и финансијске агенције одлично анализирали и доказали, случај Аргентине, споља узрокована инфлација се свеједно користе као политичко оружје против председнице Киршнер и њене администрације.

Већи издаци у све мањим трговинским билансима и притисци су ослабили националне резерве и платежну могућност периферних земаља, али и земаља групе БРИКС,  доведећи да те земље буду присиљене да девалвира своју валуту и подигну домаће каматне стопе. Између фебруар 2013. и 2014. инфлација у Аргентини је износила 56%, у Турској и Јужној Африци 23%, Бразилу и Русији 22%, Индији 16%, итд

Нагло смањење „лаког новца“ од стране Федералних резерви, а после марта 2014. и од стране Европске централне банке, су активности које су усмерене на дестабилизацију руске рубље, али су при том колатералне жртве биле валуте других земаља и тако се ствара међународни хаос.

Проблем којега не виде или „не желе да виде“ на Волстриту је тај што су централне банке у земаља у развоју накупиле велике иностране резерве за тешка времена и боље су припремљене него пре двадесетак година. Наравно да највеће земље имају и највеће резерве, а Дејавид Блум тврди како земље попут Русије и Кине својим резервама Америку и Велику Британију „могу да казне кад зажеле „.

Можда је то најбоље објаснио један од највећих светских експерата за тржишта злата, Џим Синклер, који је у интервјуу којег је дао средином марта ове године изјавио „како Путин има економску нуклеарну бомбу којом, кад он то одлучи, може у тренутку да уништи америчку привреду“.

„Напасти Русију и Кину значи напасти две земље које масовном продајом државних обвезница могу узроковати разарајући ефекат на задужену америчку привреду“, појашњава Џим Синклер.

Координираном продајом резерви у страној валути би се директно ударило на долар, што би на крају довело до његове пропасти.

Када су околности  нормално напете“ тешко се може да говори о координираној политици истовремене и обостране продаје иностраних резерви у доларима у облику државних обвезница („дампинг“ оп.а.). Међутим, кинеска делегација у Немачкој, којем је присуствовао и председник Си Ђинпинг, у марту ове године је упозорило Запад да не примењује економске санкције против Русије, јер такве мере могу да створе ланчану реакцију која ће се тешко моћи да контролише па ће доћи до масовне продаје обвезница америчког Министарства финансија. Ову поруку треба схватити озбиљно, као и све што Кинези отворено кажу, једнако као и кратко „упозорење“ у октобру прошле године о „потреби де – американизације света“, након чега су у том смислу уследиле конкретне мере којима се не назире крај.

Иако данас многи економија у настајању називају „крхкима“, поготово од стране мејн стрин медија и великих међународних инвестиционих фондова, већина њих, а поготово БРИКС су и даље стварна покретачка снага глобалног економског раста. Осим тога, БРИКС је ударио темеље и новом глобалном финансијском поретку који циља долару одузети статус међународне валуте, а стварање засебне БРИКС валуте би могло у потпуности променити светску монетарну политику.

Као што видимо, многи говоре како би долар „могао“ пропасти, док с друге стране економски и финансијски аналитичар Мак Кејсер у интервјуу за Max Keiser тврди и појашњава зашто је долар „већ пропао“.

Вратимо се најважнијем детаљу горе наведеног, а то је упозорење Пекинга „да се не уводе санкције Русији, јер ће то изазвати ланчану реакцију и могло би доћи до масовне продаје америчких државних обвезница“, што би значило да околности више нису „нормално напете“ и да је Украјина обарач која може довести до координисане политике истовремене и обостране продаје иностраних резерви у доларима у облику државних обвезница и у Москви и Пекингу, што би на крају довело до коначне пропасти долара.

Такав сценарио је могуће избећи једино оружаним сукобом ширих размера, као што је увек било у историји. Историја капитализма показује да је већина ратова узрокована и контролисана од стране финансијске елите која је манипулисала владама обе стране како би добила унапред испланирани резултат. Успон националсоцијализма у Немачкој, на пример, био је у великој мери финансиран од стране америчких корпорација, укључујући и царство породице Рокфелер. Исти банкари који су финансирали нацисте, раније су осигурали средства за бољшевичку револуцију и те две силе су се касније бориле у сукобу којег данас називамо Други светски рат. У марту ове године је Брендон Смит је изјавио да је „украјинска криза само још једно буре барута глобалистичког инжењеринга“.

Банкарска елита још увек контролише свет и користи се ратовима, кризама и револуцијама. Банка за међународна поравнања (БИС) је централна банка све централних банака, која од 2008. на терет суверених земаља спашава велике банке погођене кризом. Неспособност плаћања државних дугова угрожава сувереност земаља, што и јесте коначни циљ финансијске елите.

Данас смо опет суочени са глобалном кризом и након сто година од Првог светског рата многи тврде како су околности готово исте, што говори да је рат посве реална опција.

Финансијској елити криза у Украјини представља прилику да под кринком новог рата оствари свој циљ. Међутим, за такав пројекат није довољно на својој страни имати већину политичара и оно што желе је потпора јавног мњења с обе стране Атлантика.

У том случају се финансијска елита појавила као „спаситељ човечанства“, а ништа лакше од тога, будући да контролише све масмедије који нас ионако месецима уверавају како је „судбина света на коцки“.

Запад од почетка управља украјинском кризом и након „регионалних“ сукоба у Либији, Сирији и Венецуели, криза у Украјини се доживљава као директан сукоб између Истока и Запада који прети да прерасте у „разорни глобални рат“.

Државни удар у Украјини – још једна геополитички неуспех

Сада већ сви знају да је Обамина администрација подржала пуч у Украјини и на власт довела локалне фашисте, што потврђује телефонски разговор између поверенице за спољне послове Европске уније Кетрин Ештон и министра спољних послова Естоније, Урмаса Пајета. Данас се више не може побећи од истине да снајперисте који су снимљени међу демонстрантима у Кијеву није послао председник Виктор Јанукович, него су убице тамо биле у договору са лидерима демонстрација.

Наравно да је осим протјеривања Русије са Крима и проширења НАТО савеза на Украјину, што је само део плана Збигниева Бжежинског, морала да постоји и финансијска позадина активности америчке владе.

Током кризе у Сирији је Велика Британија повукла своју подршку и напустила Сједињене Државе у неугодној ситуацији. Историја се понавља у Украјини и Велика Британија не подржава значајније наметање економских санкција које САД жели наметнути Русији. Разлог је врло јасан. Данас се Лондон у великој мери финансира имовином богатих Руса.

С могућим економским санкцијама неће бити погођена само Велика Британија, исто ће се десити са економским интересима Немачке, Италије, Холандије, Пољске и Француске. Мултинационалне компаније као што су БП, Шел, ЕНИ, Волксваген, Сименс, Дојче Телеком, Уникредит – као и многе друге – биле би тешко погођене америчким мерама. За САД ситуација не изгледа превише компликовано, иако неколико мултинационалних компанија, попут Ексона, КоКа Коле и Континентала, имају значајну имовину у Русији.

Русија је до сада играла врло паметно и узимајући Криму без испаљеног метка оставила своје противнике са озбиљним економским и политичким проблемима у остатку Украјине. Паул Крег Робертс, бивши помоћник америчког министра финансија, тврдио је да ће санкције Европске уније против Русије само да убрзају развој групе БРИКС, која ће да створи своју сопствену валуту и тако ће велики губитник у овој игри бити финансијска елита с Волстрита са својим пројектом глобалне привреде.

Повратак Крима Руској Федерацији и огромне масе локалног становништва које су свој глас дале за такво решење потврђују укупни неуспех планова Сједињених Држава, а то је заузети Севастопољу и Русима затворити врата Блиског Истока.

Западни медији су нас покушали да увере да су се Русија и САД договорили око три кључна аспекта украјинске кризе: нови украјински устав ће руски језик прогласити службеним и украјинске регије ће имати широку аутономију, потом ће се штитити русофонско становништво на југоистоку земље и Украјина ће бити неутрална, нити у савезу с Москвом, ни с Вашингтоном и имала би отприлике статус какав ужива Финска, иако је то била димна завеса за последњи покушај спасавања нечега што се више не може спасити.

Украјина – „Ватерло“ царства долара

„Украјина би могла постати Ватерло за Обамину администрацију и стварне владаре америчког престола, банкаре са Волстрита“, пише Jim Willie и додаје „како пројекат Путинове Евроазијске економске уније ничим не може бити доведен у питање“.

Управо са ескалацијом сукоба у Украјини јача сарадња између Русије и Кине и свет би се у једном тренутку могао да одлучи за њихов избор глобалне валуте.

Суочени са могућом војном претњом и / или економским санкцијама одређеног нивоа, Руси и Кинези имају снажан финансијску одговор, а то је заједничко одустајање од долара, што ће у центру Менхетна, одјекнути као нуклеарна бомба. Половина америчких обвезница су у власништву странаца, а 30% у кинеским и руским рукама. Од почетка кризе у Украјини се осећа пад потражње за америчким вредносним папирима, а Кина је већ „експериментисала“ с месечном продајом 50 милијарди долара обвезница америчког Министарства финансија.

Русија једним потезом може гурнути у колапс америчка привреда и по мишљењу Џима Синклера „недостаје само да председник Обама направи истински погрешан корак у Украјини да се то и догоди“.

Утицај пропасти долара на глобалном нивоу ће бити поражавајући далеко изван америчких граница. Да би се заштитили од међународног хаоса Русија улаже у злато и могла би да захтева да се гас и остале робе плаћају у злату, а пројекат робне размене је већ договорен са Ираном. Злато већ годинама одлази са запада према истоку, посебно према Кини. Индија је други највећи увозник злата на свету , али га такође масовно купује и Јапан. Злато може бити темељ нове валуте Евроазијске економске уније или најмање важан њен део. У овом случају елита с Волстрита не би постигла свој циљ, а то су – глобална влада с глобалном валутом. Ово би био тријумф БРИКС – а и мултиполарног света.

„Иронија је да је руски банкарски сектор направио врло добар напредак у повезивању са глобалном системом. То значи да има врло добар механизам за притисак „, 15. март ја за Финаншл Тајмс изјавио бивши званичник Стејт департмента, Строб Талбот.

Лијам Халиган за лондонски Телеграф напомиње да западне банке имају 242.000.000.000 $ у Русији, док Руси на Западу држе само 160 милијарди.

Друга врућа вест је да је од 1. марта продато 105 милијарди долара вредносних папира са страних рачуна, а о којима се брине амерички ФЕД. Не може се да одреди тачан датум када су се те трансакције извршиле, али је то доказ да Русија и остале земље покушавају да одбране своје валуте од шпекулативних активности.

Овакав расплет Запад води у ситуацију у којој се Русија налазила за време владавине Бориса Јељцина, што значи да би могли потонути у тешку депресију, а упитан је и опстанак Сједињених Држава. Европска унија је забринута, јер улагаче може привући слобода финансијских могућности у Москви, а Thierry Meyssan „како је губитак Крима само први у дугом низу пораза који следе уколико се Запад буде супротстављао Москви“.

Због глобалне финансијске кризе, економског хаоса и уверљиво највећег светског дуга (оног Сједињених Држава оп.а.) дошло је до урушавања долара као међународне резервне валуте. Узрок глобалног финансијског слома може се да припише политици Федералних резерви и штампању долара без покрића. Војно – политички хаос ће се на крају највише да осети на Западу, а посебно у Сједињеним Државама.

Елита са Волстрита и Лондон ситија је у Украјини створила свој сопствени „Ватерло“ и уништила царство долара, а да није успела да створи глобалну владу која ће укине националне суверенитете, док је у глобалном геополитичком контексту то резултирало фаворизирањем мултиполарног света.

Европска унија, Јапан и друге земље имају последњу прилику да постану политички субјекти који ће да доносе самосталне одлуке и тако се спасе од сигурне пропасти. Уколико се не реше слуганског менталитета у односу на Вашингтон, касније ће се тешко да придруже онима који су преузели кормило из руку досадашњих неупитних светских владара и свет воде у неком другом смеру.

Треба споменути и алтернативу овој (многи ће рећи преоптимистичној оп.а.) прогнози, а она је, наравно, свеопште уништење у ратном сукобу глобалних размера. У сваком случају, пре годину дана су многи упозоравали како ће се догодити управо ово што данас пратимо, а у каквом ћемо од ова „два света“ живети, можда сазнамо и раније него што мислимо.

(Адванце)

Ознаке: анализа, геополитика, долар, Кина, Н. Бабић, Русија, САД, ФЕД