Дан уочи избора нове владе у Народној скупштини Србије позната су сва имена министара у кабинету премијера Александра Вучића, који ће бројати 19 чланова. Небојша Стефановић, потпредседник Српске напредне странке, обелоданио је, после седнице Главног одбора, имена министара које је предложила његова странка, међу којима су и нестраначке личности.

Мада су најављивана велика изненађења у односу на информације које су се појављивале по медијима, на овом списку их нема много, па чак и да се данас појави неко сасвим ново име које до сада нисмо чули. У изненађења би се могло убројати то што ће влада имати министре без портфеља, то баш нико није помињао, као ни имена оних који ће то бити. Јадранка Јоксимовић је, на пример, помињана као најозбиљнији кандидат за председника Народне скупштине, али је нико у медијима није „кандидовао” за министра. Велимир Илић јесте био медијска тема, али као човек кога је, како су писали неки таблоиди, Александар Вучић „пустио низ воду”.

Могло би се рећи и да је избор министра одбране изненађење, с обзиром на то да Братислав Гашић, овај пут није помињан као кандидат, мада јесте у септембру када се очекивала реконструкција владе. Тада је, међутим, одбрану добио Небојша Родић, који је сада словио за сигурног министра. Појавиле су се и спекулације да је Родић јуче ујутро дефинитивно рекао да не жели да остане на тој функцији, а, наводно, као разлог је навео то што не жели да отпушта људе, а мораће. Родић је, међутим, за „Политику” демантовао те приче рекавши: „То апсолутно није тачно.”

Небојша Стефановић синоћ није желео да саопшти имена свих министара, већ је навео само оне које је кандидовао СНС рекавши да ће његова странка имати седам чланова владе, укључујући премијера и нестраначке личности. Према Стефановићевим речима то су: Лазар Крстић, Душан Вујовић, Никола Селаковић, Кори Удовички, Братислав Гашић, Златибор Лончар и Небојша Стефановић. Он је казао и да ће у влади бити још Јадранка Јоксимовић, Александар Вулин и Расим Љајић, а „остале министре ће предложити коалициони партнери”.

Савез војвођанских Мађара, с којим ће напредњаци потписати коалициони споразум данас, у влади ће учествовати на нивоу државних секретара и то у пет министарстава. Социјалисти би требало данас да одрже седницу Главног одбора, на којој ће одлучити ко ће из њихових редова добити место у Немањиној 11. Скупштина Србије данас ће, усвајањем закона о влади и министарствима, створити услове да сутра, како је најавио мандатар Александар Вучић, буде изабрана влада.

Према ономе што је рекао Небојша Стефановић и према незваничним сазнањима „Политике”, уз ограду да још није сасвим сигурно да ће Иван Тасовац остати министар културе, нову владу ће чинити:

Лазар Крстић, министар финансија

Душан Вујовић, министар привреде

Зорана Михајловић, потпредседник владе и министар грађевине, саобраћаја и инфраструктуре

Александар Антић, министар рударства и енергетике

Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација

Никола Селаковић, министар правде

Кори Удовички, министар државне управе и локалне самоуправе

Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова

Братислав Гашић, министар одбране

Ивица Дачић, министар спољних послова

Александар Вулин, министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања

Срђан Вребић, министар просвете и науке

Златибор Лончар, министар здравља

Живанко Радованчев, министар пољопривреде и заштите животне средине

Вања Удовичић, министар спорта и омладине

Иван Тасовац, министар културе и информисања

Јадранка Јоксимовић, министар без портфеља задужен за евроинтеграције и

Велимир Илић, министар без портфеља, задужен за коридоре. 

М. Чекеревац

Биографија будућег премијера Александра Вучића

Мандатар за састав нове Владе Србије и будући премијер Александар Вучић у одлазећој влади је од септембра 2013. био на функцији првог потпредседника Владе Србије, задуженог за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала.

У истом периоду је обављао и дужност генералног секретара Националног савета за безбедност.

Претходно је, од јула 2012. до реконструкције владе, био министар одбране и потпредседник Владе за одбрану, безбедност и борбу против корупције и криминала.

Вучић је рођен у Београду 5. марта 1970. године. Током студија био је стипендиста Фондације за развој научног подмлатка, а извесно време у младости, живео је у Великој Британији.

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду, као запажен студент с највишим оценама, један од најбољих у генерацији.

Године 1992. постао је члан Српске радикалне странке, а убрзо и народни посланик у Скупштини Србије. Већ 1994. је постао генерални секретар странке, а извесно време, од 1996. године, био је директор Спортског центра Пинки у Земуну.

У време када је земља била суочена са војном интервенцијом НАТО, 1998. године, био је министар за информисање у влади националног јединства.

За посланика у Савезној скупштини тадашње СРЈ биран је у три наврата: фебруара 1998, маја 2000. (Скупштина Србије изабрала га у Веће република) и септембра 2000. године.

Био је народни посланик и заменик председника посланичке групе Српске радикалне странке у Скупштини Србије.

Један је од оснивача Српске напредне странке 2008, у којој је испрва изабран за заменика председника, а у јуну 2012, после победе СНС и Томислава Николића (нови председник државе) на мајским изборима постаје в.д. председника СНС.

Вучић је на ванредној изборној скупштини, 29. септембра 2012. године, једногласно изабран за председника Српске напредне странке.

Небојша Стефановић, министар полиције

БЕОГРАД– На челу Скупштине Србије је од јула 2012, у Српској напредној странци међу оснивачима, а одборник у Београду од 2004. до 2008.

Небојша Стефановић је рођен у Београду, завршио Девету гимназију и дипломирао на Факултету за пословне студије.

Звање магистра економских наука стекао је 2011, а доктора јуна 2013. на Мегатренд универзитету.

У СНС је председник Градског одбора Београд Српске напредне странке, као и потпредседник Главног одбора СНС.

Од године 2004. до 2008. запослен је у предузећу за спољну и унутрашњу трговину „Интерспеед”, а потом у предузећу „Јабука” на позицији финансијског директора.

Био је одборник СНС у Скупштини Града Београда, од 2004. до 2008. године.

На скупштинским изборима 2007. изабран је за народног посланика, а обављао је и дужност председника скупштинског Одбора за трговину и туризам, а на мајским изборима 2012. изабран је за народног посланика у Скупштини Србије, као и за одборника скупштине Града Београда.

Братислав Гашић, градоначелник, менаџер, спортски радник

Градоначелник Крушевца Братислав Гашић био је посланик до 29. августа 2012, када се определио за функцију градоначелника Крушевца.

Потпредседник је СНС и председник странке у расинском округу.

Дипломирао је на Економском факултету у Нишу, гимназију је завршио у Крушевцу.

Власник је приватног предузећа у којем су Телевизија Плус, и Сантос производња чаја, нат производа и кафе.

Гашић је 1998. проглашен за менаџера године града Крушевца.

Водио је женски одбојкашки клуб Крушевац Сантос, био је директор, али и члан УО фудбалског клуба Напредак, али је у складу са одлуком странке да високи функционери не треба да буду у руководствима спортских клубова, почетком године поднео оставку.

Кори Удовички, саветница, гувернерка, министарка

Кори Удовички је рођена децембра 1961. годину у Ла Пазу у Боливији.

Отац Лазар – шпански борац, генерал и дипломата, а мајка Нина из утицајне је боливијске породице.

Њен ујак Гонсало Санчез де Лосада, наиме, боливијски политицар и бизнисмен, био је извесно време и председник те земље.

Дипломирала је на Економском факултету у Београду 1984. године, а током студија се бавила новинарством.

Магистрирала је докторирала на Универзитету Јејл 1999. године, САД.

Од 1993. до 2001. радила је у ММФ на проблемима монетарног сектора Мозамбика и Зимбабвеа, а после и као главни економиста за програм са БиХ и за програм са Југославијом.

По повратку у земљу је од септембра 2001. била специјални саветник министра финансија. Децембра те године изабрана је за члана Комисије Владе Србије за реструктурирање јавних предузећа.

Идуће године након оставке Горана Новаковића именована је за министра енергетике у влади др Зорана Ђинђића.

Јула 2003. изабрана је за гувернера Народне банке Србије, као прва жена гувернер у историји српске националне банке, после смене са те функције Млађана Динкића.

На тој функцији је била до фебруара 2004, када је у опозвана због афере „Бодрум” у којој је дошло до злоупотребе посланичких картица приликом гласања за гувернера.

Последњих година радила је као асистент генералног секретара Уједињених нација, асистент администратор Развојног програма Уједињених нација (УНДП) и директор регионалног бироа Развојног програма Уједињених нација за Европу и Заједницу независних држава.

Зорана Михајловић, министарка саобраћаја

Зорана Михајловић, актуелни министар енергетике, развоја и заштите животне средине у влади Србије, рођена је 1970. године у Тузли.

Основну и средњу школу завршила је у Београду, како се наводи у њеним биографијама, као ученик генерације.

Дипломирала је и докторирала 2001. године, на Економском факултету у Београду, тезом „Енергетика и привредни развој – Анализа међузависности на примеру Србије и земаља Европске уније”.

Од 2006. године радила је, између осталог, као научни сарадник Економског факултета Универзитета у Београду. Предаје на Мегатренд универзитету, од 2008. на предметима Економија природнихи ресурса и Обновљиви извори енергије.

Десет година, од 1996. до 2006. била је запослена у Електропривреди Србије (ЕПС).

Почев од 2004. до 2006. у кабинету потпредседника Владе Мирољуба Лабуса обављала је дужност саветника за енергетику, као и руководиоца Одсека за енергетску и политику заштите животне средине. Извесно време, 2005. и 2006. била је и шеф кабинета.

Била је чланица Управног одбора ЕПС-а од 2004. до 2007. Такође, у Влади Републике Српске обављала је дужност саветника за енергетику председника Владе Милорада Додика од 2009. до 2010. године.

Чланица је Председништва СНС и председник страначког Савета за енергетику и рударство. Између осталог, објавила је три књиге и низ стручних радова.

У Влади Србије министар енергетике, развоја и заштите животне средине је од јула 2012.

Душан Вујовић – живети у складу с расположивим средствима

Душан Вујовић је годинама био сарадник Светске банке, између осталог, и представник Светске банке у Украјини, а кад му је истакао мандат, медији су га у Србији 2000. године помињали као озбиљног кандидата за гувернера Народне банке Србије.

Извесно време је био и представник СРЈ у Светској банци.

НИН је 2002. године писао да Вујовић раније био руководилац макроекономских програма обуке у Економском развојном институту Светске банке, а у то време саветник швајцарског извршног директора у Светској банци, који заједно са 26 колега у Савету директора одлучује о виталним питањима ове највеће организације за дугорочно кредитирање развоја у свету.

Предаје на неколико факултета у свету, а у Београду је професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА). Директор је Института за стратегију и конкурентност ФЕФА.

Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Економском факултету Универзитета у Београду, а потом се усавршавао на америчком Беркли универзитету, где је једно време био и гостујући предавач. Објавио је бројне стручне радове у међународним часописима.

Главни је уредник часописа „Финансије” који издаје Министарство финансија Србије.

У интервјуу домаћим медијима почетком 2012. године рекао је да ће се Србија најбоље заштитити ако саму себе доведе у ред завршавањем започетих реформи и чишћењем, гиљотином противречних прописа који датирају из давних времена и подржавају бирократску неефикасност.

Такође, истицао је да Србија мора ефикасно да управља јавним ресурсима и јавним дугом, те да је неопходно да се живи у складу с расположивим средствима.

С друге стране, како је изјављивао тада, недопустиво је да постојећа фискална и квазифискална оптерећења ломе кичму поштеним појединцима и предузећима, стварајући неповољну пословну и инвестициону климу и рушећи перспективу.

Златибор Лончар, с чела Ургентног на чело ресора здравља

Златибор Лончар је новембра 2012. именован за директора Ургентног центра у Београду.

Претходно је био начелник Интезивне неге на одељењу Хирургије Клинике за Ургентну хирургију у том центру.

Рођен је Београду 1971, где је 1997. дипломирао на Медицинском факултету.

Специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије у Лондону у болници Хамершмит, завршио је 2001, где се усавршавао и 2006. године.

Специјализацију из опште хиругије завршио је 2003. године.

Завршио је и специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Краљевском колеџу у Лондону.

Селаковић, љубитељ римског права, беседник, правник

Никола Селаковић на челу је ресора правде и државне управе од јула 2012 од када је и члан Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Рођен је априла 1983. године у Ужицу, основне и мастер студије завршио је на Правном факултету у Београду.

Током студија три пута је био победник на факултетском такмичењу у беседништву, 2004, 2005. и 2007. године.

У његовој званичној биографији стоји да је био члан тима на међународном такмичењу из области Интернационалног јавног права „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition”, као и да је 2007. добио прву награду „Алан Вотсон Фондације” на основу рада „Душанов законик и правни транскрипти”.

Почев од године 2003. члан је, а од 2005. и секретар Клуба љубитеља античког и римског права Правног факултета „Форум Романум”.

Био је активан и при Ректорату Универзитета у Београду на организацији разних манифестација.

На Правном факултету у Београдује од 2009. ради као стручни сарадник у настави на предметима Упоредна правна традиција и Национална историја државе и права, где је 2010. године постао асистент.

Члан је Српске напредне странке (СНС) од оснивања те политичке партије 2008. године. У странци је члан Главног и Извршног одбора као и председник Правног савета, а септембра 2012. изабран је и за члана Председништва.

Јоксимовић „на челу” процеса евроинтеграција

Јадранка Јоксимовић, коју је будући премијер Александар Вучић предложио за министра без портфеља задуженог за европске интеграције, од оснивања Српске напредне странке била је задужена за односе с јавношћу.

Рођена је 1978. године. Дипломирала је на Факултету политичких наука, на смеру међународни односи.

Члан је Главног одбора СНС, а од пре неколико месеци и члан Председништва странке.

У странци обавља и функцију секретара за међународне односе.

Постала је посланик у Скупштини Србије после мајских избора 2012, а била је председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности, чланица Одбора за европске интеграције, као и Одбора за стабилизацију и придруживање.