Прочитај ми чланак

Бразилски модел за управљање интернетом

0

internet-

Бразил је постао једна од првих земаља која је усвојила Закон о правима и дужностима при коришћењу интернета. Отварајући „Нетмундијал”, велики глобални скуп чија је главна тема будућност управљања интернетом, председница Дилма Русеф је у Сао Паулу ратификовала закон одобрен у Сенату дан раније.

Он гарантује приступ мрежи, неутралност (без блокаде садржаја и успоравања протока) и ограничава метаподатке који могу да се прикупљају о корисницима интернета у Бразилу. Такође, пружаоци сервиса неће бити одговорни за садржај који објављују корисници и мораће да по судском налогу предају материјал процењен као увредљив.

Председница Бразила је потом отворила конференцију која се претходна два дана бавила будућношћу управљања интернетом и успостављањем глобалних принципа за све будуће политичке одлуке у вези са глобалном мрежом.

„Наш закон може да утиче на глобалну полемику како би се пронашао најбољи начин да се у виртуелном свету гарантују стварна права”, написала је председница Русеф на свом блогу.

На скупу је учествовало 800 представника држава, корпорација и невладиних организација. Србија нема учеснике на нивоу државе, али су у Бразилу Јован Курбалија и Владимир Радуновић из међународне Дипло фондације.

После открића да је Дилма Русеф била жртва америчког прислушкивања, Бразил је избио на чело бораца за слободан интернет. Русеф је иницирала прописе којим се интернет провајдери обавезују да податке о бразилским корисницима чувају у земљи како би се заштитили од даљег америчког прислушкивања. Међутим, та одредба је избачена из закона због бојазни да би је тешко било спровести, известио је АП.

Усвојени закон предложен је још 2009. године. У међувремену су допринос његовом обликовању дале на стотине појединаца и организација, па се очекивало да он послужи као модел за целу конференцију.

„Бразил ће показати овај закон и казаће да оно што је он урадио функционише и да може да се размотри на глобалном нивоу”, рекао је за агенцију „Блумберг” Роналдо Лемос, директор Центра за технологију и друштво при правном факултету у Рио де Жанеиру.

Председница Бразила је организовала скуп заједно са „Ајкан” корпорацијом за додељивање домена (ICANN). Организатори имају став да је интернет колективна творевина и да такав мора да буде и процес управљања.

Ово питање посебно је актуелно откако су у марту САД најавиле да ће пренети на неког другог своју дужност „господара интернета”. То се односи на важну регулацију кодова и бројева који омогућавају јединствен интернет какав је сада.

Кина, Русија, Таџикистан и Узбекистан желе да се свака коначна одлука убудуће доноси у оквиру Уједињених нација док САД, Аустралија и неке чланице ЕУ не желе да се управљање интернетом препусти групи у којој доминирају владе.

Идеја је да нови модел управљања буде такозвани мултиактерски модел који би укључио шири круг заинтересованих страна – владе, корпоративни и невладин сектор.

Томас Хјуз из организације Хјуман рајтс груп рекао је за Би-Би-Си да снага интернета последњих деценија лежи у томе што није било директног политичког утицаја на његове техничке аспекте.

„Прави кошмар би настао ’балканизацијом’ интернета. Владе би мењале техничке стандарде према комерцијалним интересима, не би могле да функционишу везе између појединих земаља или региона и могле би да се врше ствари попут масовног надзора и контроле садржаја”, упозорио је Хјуз.

(Политика)