По принципу “док једном не смркне, другом не сване“ одузете ствари на јавним аукцијама по знатно нижим ценама од тржишних могу да купе сви – од препродаваца до оних који нову робу не би себи могли да приуште.

Крагујевчанин Ранко Б. (46) отишао је нешто више од 60.000 динара у минус на текућем рачуну, који после губитка посла није могао да отплати. 

– У наредна два-три месеца добио сам више опомена од банке, звали су ме скоро сваки дан телефоном да ме подсете да платим дуг, а онда су нам једног дана на врата покуцали судски извршитељи који су дошли да нам одузму ствари. За почетак су узели баштенски сто и столице, лаптоп и фотоапарат, јер је то једино за шта су проценили да је иоле вредно, а да није неопходно за живот – прича Крагујевчанин Ранко Б. (46). 

Добош

Тренутно банке продају 750 некретнина, 168 возила, 132 машине и 429 разних предмета, од намештаја до опреме за риболов

Недуго затим, Ранко је на сајту банке видео оглас у коме се грађани позивају да исте те ствари купе на јавној лицитацији за, како каже, “смешне паре“.

– Столове и столице нудили су за осам евра, фотоапарат за 50, а лаптоп за 60, иако смо га само годину дана раније платили седам пута више – каже он.

Продаја заплењених ствари обавља се усменим и јавним надметањем, па постоје шансе да крајња цена буде и већа од оглашене. Ипак, уколико се појави само један заинтересовани купац, лаптоп је његов за тричавих 60 евра, а на сваком наредном надметању цена ће му све више падати. 

Не могу да нам заплене:

обућу, одећу и друге предмете за личну употребу, постељину, посуђе, неопходан намештај, шпорет, храну и огрев за потребе дужника за три месеца, ордење, медаље и одликовања, лична писма, рукописе инвалидска помагала поштанске пошиљке.

Одузета тешка механизација нуди се по мало „јачим“ ценама. Најтраженији су аутомобили, јер је углавном реч о возилима старости до пет година, а за мизерно мале своте новца продају се покућство и бела техника. Стари душек за кревет се цени два евра, пегла четири, а ципеларник осам.

Банкарима ова тема није омиљена, па многи о пракси заплене имовине уопште не желе да причају. Ипак, сви истичу да су најмање заинтересовани да на овај начин измирују потраживања, али и да су понекад на то приморани.

– Сваки пети зајам у Србији је ненаплатив. Код предузећа ова цифра је још алармантнија – сваки трећи кредит је проблематичан, а криза свакодневно ствара нове дужнике. Банке су раније највише волеле хипотеке на некретнине, али како тржиште некретнинама стагнира, све се чешће опредељују за покретне ствари. Проблем је тај што оне никада не могу да се продају по цени по којој су купљене – објашњавају у једној банци.

(Блиц)

Ознаке: банке, заплена имовине, кредити