Како изгледа радни дан великих стваралаца и уметника. Познати страни ствараоци и домаћи и њихове радне навике.
Велики ствараоци су велики радници. Чак и кад за себе то не кажу, јасно је да дело трајне вредности не „пада с неба“, тражи време, посвећеност, размишљање, труд…
Страни…
Томас Ман је писао, дневно, три сата; имао је обавезне периоде дана с породицом; увече се одмарао уз слушање плоча…
Чајковски је компоновао по два сата пре и после подне…
Дикенс је захтевао потпуну тишину од 9 до 14 сати да би могао да ствара…
Кант је устајао у 5, размишљао до 6 и писао од 6 до 7 ујутро!…
Зигмунд Фројд, да би издржавао бројну породицу, примао је пацијенте и пре и после подне, од 7 до 12 и од 15 до 21 сат… Касно, увече, после одмора од два сата картања, сео би да пише и завршио дан у један иза поноћи…
Балзак… Он није имао никакав план: писао је, непрекидно, такође, непрекидно пио и кафу и… ко зна да ли је уопште спавао… Велик изузетак…
Домаћи…
И домаћи ствараоци су велики радници. Један од наших највећих живих писаца Душан Ковачевић каже, за „24 сата“, да је писање „тешка администрација“:
– Писати се не може аматерски. Или си професионалац или ниси. То је „тешка администрација“! – каже Ковачевић.
Процес настанка дела, код сваког је друкчији. Код Душана Ковачевића дело настаје из приче коју је чуо, вести коју је прочитао у новинама, доживљаја…
– Забележим на, само, један лист хартије, гурнем у фиоку и остављам да делује „центрифугална сила“. Од најупорнијих идеја, оних које ме не напуштају, пишем драмски текст и, то, најпре, у, само, једној реченици – каже Ковачевић.
Код њега се, каже, смењују два периода: кад размишља о идејама и кад пише комад. Кад почне да пише, онда у причу потпуно улази или, што би он рекао, „улазим у кућу својих ликова“…
– Звучи помало шизофрено, али не можете друкчије да радите. Прво пишем руком па исправљам, затим прекуцавам, па поново исправљам, па дајем супрузи да унесе у компјутер, па опет исправљам… Прође, најмање, пет-шест верзија до краја – каже Ковачевић…
Добитник НИН-ове Награде за роман године Слободан Тишма, у маниру порицања себе као писца и ствараоца („Да ли сам, ја, уопште, некакав писац?!“) овако описује свој „радно-нерадан дан“:
– Једно је сигурно, идем у кревет око поноћи и устајем око осам, ујутро – каже, он и додаје да „пискара“ пре подне…
Кореограф и балерина Аја Јунг каже да од седамнаесте године устаје, рано, у 6 ујутро и никад не легне пре поноћи…
– Захвална сам на том што ми је довољно мало сна. Мада више не вежбам, већ сам посвећена школи балета и Фестивалу игре, посла имам од јутра до вечери. Много пешачим и гледам да слободно време посвећујем породици – каже Аја…
Композиторка Исидора Жебељан каже да је за компоновање поребна чврста дисциплина.
– Биле су ми потребне деценије да, то, схатим и за све, то, време, скупо сам плаћала неорганизованост. Дисциплини ме је учио мој муж, магистар обое, који у једном дану уради толико различитих ствари које другима изгледају сасвим немогуће – закључује наша најмлађа академкиња…
Бећковић: – Држим се оног старог правила да писац мора да ради 25 сати дневно а то значи да устајем сат раније – каже, у свом стилу, наш највећи жив песник Матија Бећковић…
Извор: „24 сата“