Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
МИП Хрватске позвало је „на тепих“ амбасадора Аустралије у Загребу. Питање је било једно: чиме су изазване симпатије премијера Тонија Ебота према фашистима? И из ког разлога је он одједном решио да честита аустралијским Хрватима годишњицу формирања нацистичке државе у Хрватској 1941. године?
Амбасадор је морао да саслуша много непријатности и да успут прође кратки курс историје Балкана у време Другог светског рата.
Овај случај би можда остао непримећен у Загребу да о њему није говорило аустралијско-хрватско интернет-издање Boka Cropress. Загреб се запањио када је чуо да је окупљене у хрватском клубу Сиднеј 16. априла посетио парламентарац владајуће либералне странке Крег Кели и прочитао честитку премијера Ебота: У име аустралијског премијера Тонија Ебота који се тренутно налази у Јапану, преносим свим окупљенима, свим Хрватима у Аустралији и читавој Хрватској његове честитке и лепе жеље поводом празника 10. априла.
Невоља није чак ни то што се нешто слично дешава, већ у томе што се дешава све чешће и чешће и постаје систем, говори директор Међународног инситута за Најновије државе Алексеј Мартинов.
Мислим да то чак нису толико „рупе у сећању“ или умишљена лукавост, мада и то постоји, колико најпримитивнија некомпетентност. Већ одавно мало ко покушава дубоко да проучи историју, посебно у епохи интернета, Твитера и осталих убрзаних метода ширења скраћених информација. Што се тиче англосаксонаца и њиховог знања историје, они су се увек према њом односили са занемаривањем, ако се само није радило о њиховом вољеном британском свету.
Независна држава Хрватска била је формирана у априлу 1941. године, одмах после окупације Југославије од стране трупа Хитлера и Мусолинија. Хрватски нацисти су одмах покренули крвави терор против Јевреја, Срба и Рома.
Између осталог, празничној вечери поводом јубилеја нацистичке државе присуствовао је и угледни члан украјинске заједнице у Аустралији Нађа Намурен и остале локалне присталице кијевског мајдана.
Крег Кели се затим дуго извињавао и говорио да су његове речи погрешно протумачили, да он није нациста, да се десила грешка.
Најједноставније је оптуживати за све историјеске неправде помоћнике политичара и лидера који припремају за њих информацију о појединим догађајима, каже Владимир Симендеј, руководилац истраживачких програма руског Фонда Историјско сећање. Али то није ништа друго до дежурни изговор. То је фалсификација историје.
То се све дешава из разлога лажног схватања сопствених националних интереса. Део таквих случајева, несумњиво, може да се отпише на незнање. Али најгори примери засновани су на лажном схватању патриотизма.
Случај у нормалним околностима могао би да се назове просто дивљим. Чак за земље, где је све наглавачке. Али у контексту дешавања у Украјини, директне подршке САД и ЕУ неонацистичкој хунти у Кијеву, у контексту невероватних масива лажи и оптужби на рачун Русије, он се ни мало не чини дивљим. То је већ нешто симптоматично.
