Прочитај ми чланак
Синод непризнате Македонске православне цркве (МПЦ) обратиће се писмом патријарху васељенском Вартоломеју, руском Кирилу и српском Иринеју у намери да покаже жељу да почне дијалог о статусу ове верске заједнице. После неуспелих разговора Српске патријаршије и МПЦ 2002, ово је први јасан сигнал да би ускоро могло да се нађе трајно решење за цркву у Македонији.
Да у Скопљу постоји жеља да се после паузе од 12 година поново седне за сто, потврдио је и поглавар неканонске МПЦ Стефан. Он је јасно рекао да очекује „искрен дијалог и без условљавања“, а изразио је и наду да ће „љубав добити предност над историјом и формалностима“.
Српска патријаршија још није званично реаговала. У врху СПЦ, међутим, речено нам је да српска страна никада и није повукла пружену руку према Скопљу. Услов је, међутим, добро познат – прекид прогона и пуштање на слободу архиепископа охридског и митрополита скопског Јована (Вранишковског).
У Српској патријаршији подсећају да у Македонији канонски делује Охридска архиепископија, која има аутономију у оквиру СПЦ и која је једина призната православна црква у овој држави. Она је, међутим, предмет прогона, а власти у Скопљу годинама одбијају чак и да је региструју.
Писма ће са Охрида ускоро кренути ка Цариграду, Москви и Београду. Њихове цркве нема у диптиху цркава, нити се она уопште сматра православном верском заједницом.
Последњи покушај да МПЦ заузме место које јој припада направљен је 2002. у преговорима у Нишу са Српском патријаршијом. Тада је договорено о изузетно широкој аутономији МПЦ, која би само формално деловала под београдском митром. Иако је македонска страна најпре прихватила споразум, после буре у македонској јавности – договор је одбачен.
Историчар и познавалац новије историје СПЦ Вељко Ђурић Мишина каже:
– Познато је да је вољом комунистичке власти 1958. организована тзв. МПЦ која је прогласила аутокефалност 1967. То је урађено на неканонски начин. Разговоре треба наставити у интересу обеју страна. Српска страна требало би да уважи постојање друге црквене организације, али и да постави као услов успостављање стања из 1958.
Наш саговорник каже и да у разговорима треба прихватити историјске чињенице о настанку МПЦ и узети у обзир постојеће каноне за сличне ситуације. Према његовим речима, Македонци нису у позицији да условљавају, нарочито због лошег искуства у вези са договором у Нишу.
ВЛАДИКА ГОДИНАМА У ЗАТВОРУ
Једини канонски поглавар Православне цркве у Македонији од прошле године издржава трогодишњу казну затвора. Његова правосудна голгота траје од 2002, када је приступио канонском јединству са СПЦ. Због свог чврстог става прошао је кроз низ монтираних процеса који су кулминирали осудом, седмом по реду, за проневеру и прање новца. Уместо у храмовима, владика Јован своју црквену мисију већ годинама обавља у македонском затвору Идризово.
(Вечерње новости)
