Прочитај ми чланак
Већина ћути, јер је неинформисана, тј. онемогућена, да дође до правих информација и сазна истину уз помоћ, које би могла да делује, да се организује и тражи оно што му припада, као и да покрене неке ствари, које би биле на корист свих нас.
Земља са историјом, коју су чинили и стекли људи, спремни да се огласе, да се боре, ради своје отаџбине, у име патриотизма и родољубља, због своје деце и будућих генерација – е, то је Србија! Сви ти људи су се борили „оружјем“, које су имали и снагом, која им је дата од Бога. Користили су се и пером и пушком и речју и делом! Ми смо данас у предности, јер имамо проширену могућност, да делујемо медијски. Кажем проширену, јер данас, поред штампаних издања новина и радија, имамо и развијену телевизију, интернет…
Међутим, као да нам опет нешто недостаје, да би смо почели одсудну борбу, за сопствени опстанак. Прво што ми пада на памет је недостатак организованости, али много чега још. Морамо још бити свесни тога, да о каквом год начину борбе да је реч, морамо јој заједнички приступити, не може један човек сам да освоји победу, над оним појавама, којима га „овакав свет“ притиска. Имамо ми у Србији и „вишка“ – страха, сујете, отпора према покретању нечег новог, што може донети побољшање. Потребно је сачувати достојанство и храбро кренути у потрагу за правим информацијама и изговарати истину гласно!
О чему је заправо реч? Да ми се „перо“ данас не истроши превише, писала бих о проблему медија, тј. о недостатку великих медија, који би пласирали истину о догађањима у нашој земљи и око наше домовине, о политичарима и њиховим тежњама, о томе шта су могућности наше Србијице, о томе шта једемо и шта можемо да радимо и производимо, потребно је рећи истину о стању у ЕУ и о неким добрим идејама, које се у свету спроводе, као и подстицати родољубље и рад, и објаснити пожељност припадања одређеној групи – свом народу и објаснити, да није срамотно то изрећи и градити боље друштво над „таквим темељом“. Слажем се – постоје патриотски и родољубиви портали, но само на интернету и то пуно њих са сличним темама и са недостатком новца, да се боље организује један такав пожељан сајт, новина…Ово све није лоше, али замислите, какав би потенцијал произашао, ако би се ангажовали ови просвећени, паметни и вични људи, који већ делују на омањим порталима и искористили своје знање, храброст, да би уједињеном снагом „подигли“ једну телевизију, која би била слободна од цензуре власти. Помињем телевизију, јер је она као таква доступна највећем броју људи, а наш човек и даље има навику да време проводи уз „мали екран“. Затим, када се пуно људи окупи око таквог пројекта, већа је вероватноћа да ће „више глава“, наћи начин, да се обезбеде и финансијска средства, како би до аудиторијума стизала нестилизована истина! Могла би се звати рецимо „Српска борба“.
Кажем СРПСКА, јер признаћете, свуда у свету имате овакве називе „Немачка телевизија“, „Швајцарска телевизија“, па чак и у земљи у којој смо живели до пре двадесетак година, постојала је „Југословенска Радио Телевизија“. Можда делује неважно, али истичем овако нешто, јер у данашњим називима телевизија у Србији, нећете пронаћи придев, који говори о припадности једној домовини, колика год да је.
Чини ми се, када би смо имали доста удружених новинара и људи разних струка, родољубивог карактера, као и телевизију нпр. „Српска борба“, да бисмо у том случају били у прилици, да разлучимо многе ствари, као што су, рецимо, дилеме око ГМО хране и сазнавање правих могућности за производњу здраве хране у нашој земљи. Требало би доводити разне научнике и стручњаке из области хемије, медицине, биологије и права, са опречним мишљењима, па би смо онда знали шта садрже вакцине, шта лекови имају у себи, које су могућности порођаја, а онда да по својој савести одлучујемо и бирамо – имамо право на то, али се то у постојећим медијима крије. Потребно је пласирати причу о правима потрошача, пацијената, права на здраву пијаћу воду, право на то да се можемо обраћати политичарима, медијима и јавним установама, када сматрамо да је потребно, јер имамо право на то, као грађани ове земље!
Већина ћути, јер је неинформисана, тј. онемогућена, да дође до правих информација и сазна истину уз помоћ, које би могла да делује, да се организује и тражи оно што му припада, као и да покрене неке ствари, које би биле на корист свих нас. Потреба да је гласно кажу чињенице и људима да избор, да сами размисле о себи, својој земљи и својим одлукама, зато размислимо о томе и о најбољем проналажењу начина да се до истине дође, како би смо знали с ким „имамо посла“, шта нас окружује, шта прети да нас угрози као народ, која су нам права и шта је то што нас културолошки одређује као народ – чувајмо то!
(Анти-цензура)
