Прочитај ми чланак
Пољски премијер Доналд Туск постаје све израженији актер у актуелној украјинској кризи. Био је најгласнији у тражењу додатних НАТО трупа на простору Источне Европе а сада предлаже формирање тзв. “енергетске уније”, која би требало да прекине европску зависност од руског гаса. Туск наводи да ће Европа бити слаба све док буде зависила од руских енергената.
Свој план детаљно је описао у тексту који је у понедељак објављен у листу The Financial Times. У тексту под насловом Уједињена Европа може да оконча руски енергетски стисак Туск истиче: “Без обзира како се ситуација око Украјине развијала, једна лекција је јасна – претерана зависност од руске енергије чини Европу слабом, а Русија не продаје своје ресурсе јефтино, бар не свима. Ово је, наравно, основна економија. Доминантни добављач има моћ да подиже цене и смањује понуду. Ова тржишна дисторзија је може лако исправити. Европа би требало да се супротстави руском монополизму јединственим европским телом које ће куповати гас”.
ГАСНА ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈА ЕВРОПЕ
Туск истиче да ЕУ креира банкарску унију и да блок од 28 чланица заједно купује уран за своје нуклеарне електране. Пољски премијер каже да би исти приступ Европа требало да заузме и кад је реч о руском гасу.
“Зато предлажем енергетску унију. То ће европски пројекат вратити његовим коренима. Херман ван Ромпеј, председник Европског савета, рекао је данас да је овај изазов сличан проблемима од пре 60 година, кад је створена Европска заједница угља и челика”, пише Туск.
План Доналда Туска одлично се уклапа у планове за већу интеграцију Европске уније. Формирање “Сједињених Европских Држава” већ дуго је важна агенда истакнутих функционера ЕУ који у овом процесу виде европску будућност, а енергетска унија могла би да постане важан корак према остварењу тог циља. Тога је Туск итекако свестан и зна како ће његов предлог добро одјекнути у Бриселу.
Велика криза увек је простор за напредак појединих агенди или остварење циљева. Погледајмо само финансијску кризу која је започела 2008. Она се показала савршеном за слој ултрабогатих, који су своја богатства увишестручили а и банке су путем политичких марионета исисале новац народа у себе кроз процес “нужног спашавања банака”.
Украјинска криза је такође велика криза, па се сходно томе може очекивати остварење разних циљева и агенди у њеној сенци. Прича о енергетској унији не долази без везе и питање је да ли је Туск једини архитекта тог плана.
ШЕСТ ТУСКОВИХ ПРИНЦИПА
У свом тексту Туск истиче како би се енергетска унија заснивала на пет основних принципа:
1. Формирање механизма за заједничко преговарање о енергетским уговорима са Русијом. Европска унија би учествовала у свим преговорима;
2. Солидарност у случају прекида испоруке, као у “хладној зими 2009”, кад је Русија прекинула испоруку низу чланица ЕУ због спора са Украјином. Европа мора да буде сигурна да има довољно гаса, да су залихе знатне и да је њена гасна мрежа непрекинута;
3. ЕУ мора да изгради адекватну енергетску инфраструктуру. Данас најмање десет држава ЕУ зависи од само једног добављача – Газпрома – за више од пола властите потрошње. Неке земље су у потпуности зависне од руског државног гиганта;
4. Европа мора максимално да искористи своја доступна фосилна горива, укључујући угаљ и гас из шкриљаца;
5. ЕУ би требало да пружи руку партнерима изван Европе. Један од потенцијалних добављача су САД, где је последњих година убрзана производња гаса из шкриљаца. Други кандидат је Аустралија, која све више извози телни природни гас.
Такав наступ Доналда Туска могао се очекивати. Користећи се кризом у Украјини, он широм отвара врата америчком гасу из шкриљаца. Компактна и уједињена Европа, у којој земље чланице више не могу да кроје сопствену енергетску политику и која се окреће према америчком гасу (неки истичу како ће САД саме себе уништити гасом из шкриљаца и тај процес називају катастрофом) је нешто што Вашингтон може само да пожели. То је у суштини једна од агенди коју Туск настоји да прода у време напете ситуације око Украјине.
За такву агенду већ има слуха у Европи, али све земље старог континента нису уједињене на том питању. Ипак, за очекивати је да ће та идеја у овој кризној ситуацији бити све агресивније промовисана.
(Advance)
