Прочитај ми чланак
Светло Христово Васкрснуће су дочекали ноћу 20. априла хришћани читавог света. Ове године се поклопио Ускрс код представника различитих конфесија хришћанства, зато је празнично расположење владало у православним храмовима, катедралама и домовима молитве код протестаната земље.
У највећој катедрали Русије – катедрали Непорочног Зачећа Деве Марије у Москви верници су почели да се окупљају док је још био дан. У дворишту су уочи свечане мисе запалили ватру, од које ће нешто касније бити запаљен Пасхал – велика свећа, чије светло симболише почетак новог живота. Првих минута празничног богослужења верници западног правца хришћанства остају у тами и тишини. Свештеници у белим одеждама такође се моле у себи. То је Литургија Светла, која се завршава свечаним ускликом: Христос Васкрсе! Ваистину васкрсе! По завршетку ускршње мисе према древној традицији у католичким црквама крсте оглашене – оне, који су најзад одлучили да се крсте. Тајна Крштења тог светог и најважнијег за католике дана – важан и почастан догађај, – објаснио је крштенима председник Конференције католичких епископа Русије архиепископ Паоло Пеци.
Крштење, које примате, када сте већ у одраслој етапи вашег живота, историјски је догађај, када сте позвани да осетите јединствено присуство Христа у вашем животу. Захваљујући томе постајете могућношћу сусрета са Христом за друге људе. Ви сте постали нови људи, те вас од других, који још нису прихватили Христа, разликују вера, нада и љубав. Хришћанин је позван да постане весник вере, која обнавља живот, коју учимо, пратећи Христа.
Радостан усклик Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!, као и дугачка и лепа звоњава увече 19. априла могли су да се чују по читавој Москви. Таква је православна традиција дочека Васкрса звоњавом. Неколико хиљада верника у Москви се устремило главној саборној цркви – храму Христа Спаса. Он прима 10 хиљада верника, али, нажалост, било је много више оних, који су дошли. Многи су остали напољу, учествујући и пратећи богослужење на великим плазменим екранима. Као и у латинској традицији, уочи литургије у храму је било искључено светло. У том су моменту свештеници и верници на челу са патријархом Московским и све Русије Кирилом извршили свечану литију око саборне цркве. Пасхал је такође био запаљен, али не од ватре у дворишту, већ од Благодатне ватре, коју је уочи богослужења донела руска делегација из Јерусалима. Палење у храму Христа Спаса ускршњих свећа од Свете ватре је посебна традиција, – истакао је Патријарх Кирил.
Настала је традиција палења свећа и кандила од јерусалимске ватре, која је сишла на Гроб Господњи. Затим она се шири по читавој земљи, по читавој историјској Русији. У хиљадама храмова и милионима кућа се пали та Благодатна ватра као велики симбол Бажанственог присутства у нашем животу, симбол вере која све побеђује, симбол велике наде да Бог у својој руци држи свемир и људски род, као и сваког човека.
Ове године у православним храмовима не само Русије, већ и руским парохијама у различитим земљама ускршње ноћи посебно су се молили о миру у Украјини. Прве молитве о савлађивању свађи и стабилизацији политичке и духовне ситуације у тој бившој републици Совјетског Савеза су се чуле 23. фебруара 2014. године. Од тог времена Првојерерх РПЦ, као и свештеници у различитим руским храмовима, стално се моле о томе.
(Глас Русије)
