Прочитај ми чланак
Ове недеље у Либији је почело масовно суђење бројним званичницима из Гаддафијеве владе, а у фокусу су његови синови, Саиф и Сади Гадафи. Занимљиво је како је суђење почело, а нити један од њих се није појавио у судници.
Саиф се и даље налази у затвору у Зинтану, где га држе милитанти, који га наводно одбијају да изруче властима у Триполију без адекватне „награде“ , док је Саади недавно изручен из суседне државе Нигер где се склонио након краја рата 2011. у којем су исламистички милитанти уз помоћ САД – а и НАТО пакта срушили власт у Либији, док је вође земља, пуковник Моамер Гадафи, брутално убијен.
Како је Саиф ал – Ислам Гадафи и истицао раније, нема никаквог говора да би суђење у Триполију могло бити праведно Суђење је заправо обична фарса, нешто попут суђења свргнутом ирачком председнику Садаму Хусеину. Зна се која пресуда очекује двојицу синова покојног Муамера Гадафија: смрт.
Суди се још 36 – орици припадника бивше Владе, а међу њима је и Гадафијев шеф обавештајних служби, Абдулах ал – Сенуси, који је 2012. депортован назад у Либију из Мауританије. Пред овим нелегитимним судом наћи ће се и бивши либијски премијери, ал – Багдади ал – Махмуди и Бузид Дорда, као и бивши министар спољних послов , Абдул Ати ал Обејди.
Свима ће се судити да су покушали да угушиe исламистичку побуну која је букнула у Бенгазију – побуну којој су одмах прискочили у помоћ НАТО снаге те их својом надмоћном војном снагом буквално увели кроз врата Триполија на западу земље.
Ово суђење није правни процес већ обичан линч, последњи чин физичке елиминације Велике Народне Социјалистичке Арапске Џамахирије. У процесу , који је почео ове недеље и одржава се на простору затвора ал – Хадба у Триполију, требао је приступ бити омогућен новинарима и породицама, но то је забрањено, упркос чињеници да је недавно либијски министар правосуђа, Салах ал – Мергхани, тврдио :
„Нећу дозволити никакве лудости, суђење ће бити на нивоу међународних стандарда … зато ће и бити отворено за јавност“.
Накрају у судницу је пуштено тек неколико новинара, чланова породице и неколико УН посматрача, након што су на улазу предали своје мобилне телефоне.
На суђењу се појавило свега 23 од 38 оптуженика и били су смештени у црне гвоздене кавезе. Гадафијеви синови нису били ту. Саиф је у Зинтану, но није јасно зашто се није појавио Саади Гадафи којег држе у Триполију. На крају је суд у Триполију одлучио како се Саиф може укључити путем видео везе, но ни то није организовано.
Оптуженима није допуштен ни приступ адвокатима, толико о поштеном суђењу. Ханан Салах, из организације Human Rights Watch, истиче :
„Многи на овом суђењу немају адвоката, што је основа сваког поштеног суђења“ .
Они који пак имају адвоката, то им не помаже превише – Салах даље наводи:
„Њиховим адвокатима није допуштен приступ судским документима. У појединим случајевима судије и адвокати су малтретирани и имамо наводе о изнуђеним признањима“.
Ал – Сенуси је рекао пред судом како му је тек сада додељен адвокат. О је оптужен за „убиство, мучење, отмице, затварање, проневеру и подстицање силовања“ .Бивши шеф обавештајних служби Сенуси појавио се пред судом готово непрепознатљив, врло мршав и дрхтавог гласа.
Први дан суђење трајао је свега сат времена. Судије су најавили како се процес наставља 27 – ог овога месеца. Рекли су како адвокати оптужених могу погледат , али не и однети са собом, „доказе“ против њихових клијената.
Дакако, ова травестија од суђења се дешава зато што су међународни рушитељи Либије тако одлучили. Зашто не инсистирају на томе да се бившим либијским званичницима и Гадафијевим синовима суди пред Међународним судому Хагу?
Тешко да би и тамо добили поштено суђење, али би имали прилику пред целим светом рећи целу причу о томе шта се догодило у Либији. Могли би да открије бројне тајне, нарочито о периоду између 2004. и 2011. када су западне силе биле блиске са либијским вођством.
Шта да рецимо Саиф Гадафи у Хагу као сведока позове бившег британског премијера Тонија Блера? Шта да открије тајне везане уз кампању Николаса Саркозија која је, према бројним извештајима, финансиран управо либијским новцем? Шта би тек Гадафијев дугогодишњи шеф обавештајних служби могао све да открије?
Пре рата 2011. Саиф Гадафи је имао бројне везе на Западу – пред Међународним судом могао би да разоткрије бројне тајне , но не и у Триполију. Није само суд у Триполију фарса, цела држава почиње да личи на једну велику фарсу. Премијер Али Зејдан је побегао из земље и сада се налази у Немачкој откуда позива на нову интервенцију у Либији .
„Све што може довести до безбедности би ће прихватљиво за Либију. Требају нам снаге из УН – а, регије или трупе са Блиског истока“, говори сада већ бивши про- западни премијер Зејдан .
Што се пак тиче Конгреса, тамо је остало свега 76 народна посланика, од укупно 200, остали су се повукли. Наводно би се парламентарни избори требало да одрже овог лета, али без усвајања новог Устава.
Зејданова жеља се на крају можда и оствари, нова војна интервенција у Либији већ је дуго у припреми јер овај хаос не одговара чак ни ствараоцима истога.
Што се пак тиче овог суђења, оно је чисти политичко мотивисани чин – нова владајућа класа припрема линч за Гадафијеве синове и бивше званичнике. Свет ће то мирно да посматра и када их једног дана буду одводили на вешала, пљеска ће либијској „демократији и правосуђу “ – имајући у виду сваког слободољубивог становника Либије, који схвата да је њихова земља жртва империјализма и неоколонијализма, надајмо се да тај дан никада неће доћи.
(Адванце, донекле посрбио Србин.инфо)
