Прочитај ми чланак
Бројне европске новинске агенције јавиле су да је Бренан 12. априла слетео у Кијев са дипломатским пасошем на лажно име, дошавши у украјинску престоницу да са вођама пучиста разговара о одговору на побуну на истоку Украјине.
Према извештајима, Бренан је од „Савета за националну безбедност и одбрану“ – врховне власти побуњеника који су у фебруару пучем свргли председника Виктора Јануковича – затражио да силом сломе побуну проруских Украјинаца на истоку земље. Управо су Бренан и други амерички званичници одговорни за опис побуњеника на истоку као „терориста“, што је део пропагандног рата САД и западних обавештајних служби против вођа Украјинаца на истоку и владе у Русији. Информације о Бренановој тајној посети Кијеву долазе углавном од људи лојалних Јануковичу који су остали у украјинском државном апарату, као и члановима украјинске Компартије још увек у државној скупштини. Антируске активности ЦИА Бренан је ускладио са обавештајним службама источноевропских савезника САД, посебно балтичких држава, Пољске, Чешке и Словачке.
Значајно је и што Бренан, син ирских имиграната, за супругу има Кети Поклуда (Катхy Поклуда), рођеном у Њу Џерсију али пореклом из Чешке… Поклуде живе не само у Чешкој, већ и Словачкој и западној Украјини. Бренанове везе са Чешком, која тренутно има изразито антируску власт, могла би делимично да објасни његову мотивацију да у источној Украјини подигне тензије са Москвом.
САД и Британија су вође насилне побуне која је у фебруару збацила Јануковича описале као „борце за слободу“ и „продемократске снаге,“ иако су наоружани десничарски милитанти пуцали по демонстрантима на Мајдану из снајперских гнезда око трга. Ови „борци за слободу“ Запада том приликом усмртили су бројне полицајце и цивиле. Углавном преко „невладиних организација“ Џорџа Сороса и медијских марионета, ЦИА је потом пустила причу да су снајперисти били лојални Јануковичу, или чак руски специјалци.
Међутим, ЦИА сада ради по Украјини управо оно за шта је оптуживала Јануковича и Русе: шаље специјалне јединице, међу којима и приватне плаћенике под командом ЦИА из фирме Ацадеми (раније познате по злу као Блацкwатер), да пуцају по про-руским демонстрантима на истоку земље.
Бренан је наводно формулисао тренутни насилни наступ украјинских служби безбедности у градовима на истоку: Словјанску, Доњецку, Харкову и Лугањску. Помоћ у консултацијама са украјинским режимом Бренану би по правилима требало да пружа екипа из ЦИА, у којој би били агенти који су службовали у Украјини и течно говоре украјински.
Као реакцију на Бренаново присуство у украјинској престоници, министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров затражио је од Вашингтона објашњење за посету шефа ЦИА Украјини. Лавров је новинарима изјавио да Русија још увек није добила адекватан одговор од САД о Бренановој посети Кијеву.
ЦИА има дуг историјат преузимања обавештајних служби освојених земаља, као што сада ради са украјинском СБУ. За време владавине иранског шаха, ЦИА је управљала озлоглашеном службом безбедности САВАК. Када је напустио место директора ЦИА, Ричард Хелмс је постао амерички амбасадор у Техерану. Са тог места је управљао САВАК-ом, који је иначе обучавала ЦИА – баш као што ради и Бренан сада у Украјини. Последица Хелмсове службе у Техерану била је исламска револуција, која је делимично била реакција на прогон, мучење и убиства иранских опозиционара од стране САВАК-а, односно по наређењима ЦИА. сф-wм ЦИА је такође руководила службама Мобуту Сесе Секоа, диктатора Заира; каудиља[1] Доминиканске Републике Рафаела Трухиља, панамског диктатора Мануела Норијеге и никарагванског силника Анастасија Сомозе.
Међутим, а што би режим у Кијеву требало да има на уму, ЦИА је све те диктаторе врло брзо уклонила са власти када би испунили своју сврху. Тако је Мобуту збачен у побуни коју је помогла ЦИА, и умро у избеглиштву у Мароку. Трухиља су у његовом шевролету убили атентатори које је обучавала ЦИА. Норијегу су ухапсили док је током америчке инвазије Панаме тражио азил у ватиканској амбасади; чамио је у затворима у Флориди и Француској, а сада труне у панамској џунгли. Сомоза је морао да побегне из Никарагве када су САД обуставиле подршку његовом режиму; потом је, у избеглиштву у Парагвају, његов аутомобил погођен противтенковском ракетом.
Украјински пучисти – од прелазног председника Александра Турчинова, преко прелазног премијера Арсенија Јацењука, до прелазног министра унутрашњих послова Арсена Авакова и других – изгледа нису свесни шта ЦИА ради својим „пријатељима“ када јој више нису потребни или корисни.
Владимир Голуб, посланик украјинске Компартије, изјавио је за РИА Новости да је СБУ постала „огранак ЦИА“.
За то време, званичници ЦИА су одбацили наводе да Бренан борави у Кијеву као „директну лаж“. Међутим, Бренан је и раније лагао о тајним операцијама своје службе, а каснији службени одговор ЦИА је био да не могу „ни да порекну ни да потврде“ Бренанову посету Украјини.
На сличан начин, Бренан је заташкавао своју улогу у операцији ЦИА у либијском граду Бенгазију – вођену у сарадњи са Саудијцима и Катаром – која је за циљ имала да оружје из арсенала збаченог либијског лидера Моамара Гадафија пребаци салафистима у Сирији. Либијски исламисти су на крају убили америчког амбасадора Кристофера Стивенса и још тројицу америчких дипломата. У том тренутку, Бренан је био заменик саветника за националну безбедност председника Обаме. Када је директор ЦИА Дејвид Петреус (Давид Петраеус) признао ванбрачни однос са ауторком своје биографије, на његово место именован је Бренан – пензионисани агент одељења за тајне операције (Натионал Цландестине Сервицес) ЦИА и с добрим везама са Саудијском Арабијом. Иначе, Бренан је до те мере про-саудијски расположен да га инсајдери у ЦИА зову „Шеик“.
За време владавине Џорџа Буша Млађег, Бренан је био један од аутора тајног програма отмице и мучења људи осумњичених за припадност „Ал каиди“ широм света. По пензионисању 2005, дошао је на чело приватне компаније ТАС (Тхе Аналyсис Цорпоратион), иначе продужене руке ЦИА.
На почетку председничке кампање 2008, радници Бренанове ТАЦ у пасошкој служби Стејт департмента побринули су се да одређене информације о Обами и његовој родбини буду побрисане. Овај мини-скандал, који је такође захватио и податке везане за пасоше Обаминих конкурената – Хилари Клинтон и Џона Мекејна – такође је избрисан из архиве. За свој допринос Обаминој кампањи, Бренан је награђен местом у Савету за националну безбедност, а после пада генерала Петреуса, местом директора ЦИА. Бренан не доноси одлуке а да се претходно не консултује са Обамом. Сваку одлуку да се у Украјину пошаљу оперативци ЦИА, или приватни плаћеници, морао је да одобри Обама – било путем званичне „председничке одлуке“ или неслужбено.
Ако пучисти у Кијеву желе миран расплет сукоба са својим противницима, не би требало да се удружују са човеком којег они који га познају у ЦИА називају „троглодитом“ (кнуцкле-драггинг тхуг)…
Са енглеског посрбио: Небојша Малић
