Подршка српском генералу Ратку Младићу од стране Русије постаје све израженија. У Москви, у оквиру Државне думе РФ делује специјални комитет са циљем пружања подршке и заштите генералу. Прошле године иницијатвивна група из града Армавир Краснодарског краја са југа Русије окупила се и формирала друштво пријатеља генерала Младића.

Чланови друштва стално воде преписку са генералном и прикупљају материјалну помоћ. Не тако давно у госте члановима друштва, по молби самог генерала, упутила се српска списатељица, новинарка и биограф Ратка Младића Љиљана Булатовић- Медић:

Ја кад са генералом увек држим пред собом папир јер знам да ћу примити задатке. Генерал ми је замолио да кад будем ишла у Москву да обавезно како је он рекао „скокнем“ до Армавира. И ја сам прошлог месеца била у Москви на Међународном конгресу жена, па онда сам из Москве „скокнула“ до Армавира преко прелепог града Краснодара. Видела сам да је тај Краснодарски крај једна темељна јунашка област. Ја сам тамо била у гостима код елитних духовних и културних институција. Од самог почетка ме је дочекала прелепа атмосфера на улицама. Стајао је велики пано са најавом мог гостовања и промоције књиге. Сала била је препуна. Присутни су били представници Цркве, културних и научних институција и много младих људи.

О чему је било речи и колико су пажње посветили посетиоци Вашем наступу?

Пре свега сам искористила прилику да им све више говорим истину о Босни и Херцеговини. Војска Републике Српске под командом генерала Младића са учешћем српског народа је успела да победи ту страшну силу која је хтела да уништи српски народ у БиХ да се формира једна нова, муслиманска држава на Балкану. Да не би било таквог јединства и да не би било таквих вредности војничког квалитета генерала Младића и његових сабораца данас не би било Срба у БиХ. Ја сам од 1993. године до данас прегледала сву документацију, укључујући и ратне дневнике генерала Младића. Сребреница представља као симбол којим се оптужује српски народ.

Лако је доказиво да је Сребреница од самог почетка била планирана да буде оно што јесте. 1994. г одине је објављена књига такозваног „муслиманског хероја“ Насера Орића о геноциду над бош њацима . А то у времену када су они сами извршили геноцид над српским народом. Обратили су се тада предеднику Америчке Администрације Клинтону да им да бомбе из ваздуха да униште српску војску. Онда је њима Клинтон јасно и гласно рекао да ће Америка да помогне уништењу Срба ако жртвују својих пет хиљада муслимана. О томе сам говорила. Причала сам и о лику генерала Младића. И то је заиста изазивало посебне емоције код присутних.

Такав сте утисак оставили у Краснодару. Ипак, крајња дестинација и основни циљ Ваше посете је био град Армавир:

У Армавиру су ме дочекали атамани. Обишла сам сва историјска места која обележавају снагу тог краја. И сад разумем зашто смо ми окренути према руском народу. Све што се дешавало и та атмосфера уствари обједињава да се ту не разликује духовни свет од културног, научног и војничког света. Видела сам како је ту јединство. А то је нашто драгоценије чиме може да се поноси један народ. Гдегод смо били ту су били представници војске, морнарице, козака. Договор је да наставимо да говоримо истину. Армавир је већ сав укључен у то.

Друштво пријатеља генерала Младића у Армавиру јесте обавеза нашег комитета да њихову активност подржи, потстакне и да са великом зајвалношћу и поштовањем за све што су досада радили подржимо их и да проширимо тај фронт који су они зачели. Кад сам се вратила овде, генерал Младић ми је позвао телефоном, добио је мој први рапорт. Захвалио ми је за моје путовање и пожелео је да делегација из Армавира посети га.

(Глас Русије)