Прочитај ми чланак

ДР МИЛА АЛЕЧКОВИЋ НИКОЛИЋ: К(Р)ИМ и нови Волгоград

0

ruski vitez

Свет се поново дели на два дела, односно на светло и на таму. Јасна борба Добра и Зла , као у незаменљивим дечијим бајкама, поново нас подсећа да је етички релативизам, иако допадљив, суштински неодржива доктрина .

И англосаксонски (Џ.Бентам) утилитаризам је неприхватљив. Људи се полако враћају деонтологији (у свим њеним облицима и теоријама), као једином могућем моралном правцу. Релативизам је, као и увек у историји, из логичких разлога, доживео крах.

Када је на интернет сајтове постављен видео снимак са момцима из ослобођеног Севастопоља на Криму (ауторка ових редова је тамо провела велики део детињства) који на пристаништу гласно певају, односно грме „Са Косова зора свиће… све делије од Сербије“…, овај снимак је само у првом дану и ноћи имао преко 30 000 посећености. Симболика ослобођеног Крима покренула је духове у читавом свету. Јер, кад мало боље погледамо само једно руско „Р“  повезано са српском речју „КИМ“, слаже се у  „КРИМ“.

mila-aleckovic
О АУТОРУ

др Мила Алечковић Николић је магистрирала, а затим докторирала на Сорбони 1994. године са радом: “ПОЈАМ НЕСВЕСНОГ У САВРЕМЕНИМ ПСИХОЛОШКИМ ТЕОРИЈАМА” пред комисијом са Сорбоне, из Хајделберга и Оксфорда, као и париском јавношћу.
Специјализује у Француској област антрополошке психологије и психијатрије.
Професор је по позиву, гостује у Институтима широм света.
Као члан српске и југословенске екипе, учесник је психијатријског Конгреса у Бјарицу 1998., Конгреса у Прагу, Лијежу, Риму, универзитета Сорбоне и Да Винчи у Паризу, Перпињану, Ници, Мек Гил Универзитета у Монтреалу, Иниверзитета у Лозани, Бенгазију, Института Виготски у Москви, Католичког универзитета у Најмегену, укључујући и Национални Институт Социјалних Наука у Пекингу. Више о њој прочитајте ОВДЕ.

Ко год у свету данас жели ослобођење од вечних израбљивања и ратова као економских варијабли, схватио је да мора  да реагује на ову од природе послату, једноставну  симболику.  Срби данас почињу да одлазе  у помоћ Украјини,  као што ће сутра Руси доћи у помоћ Косову, чуло се, између осталог, на руској телевизији.

А догађа се, по ко зна који пут у историји, древно  понављање и кружење. Можда зато што, како каже Фридрих Ниче, људи од историје ништа нису многли да науче, а можда зато што закони космоса налажу окретање у кругу садашњости да би нам показали да времена нигде нема, односно да је време велика филмска трака чије све секвенце  симултано постоје пред нама у садашњости. За нас мале људе на земљи ово је просто психолошки и психијатријски феномен  „већ виђеног“ , односно, догађај  познат као déjà vu.

Гледали смо све то већ некада, јер су то наши родитељи, мајке и очеви  видели и доживели, јер се свет дуго ослобађао од расистичких и нацистичких идеја у које је ушао готово неприметно.  Већинска Европа (са изузетком Де Головог покрета отпора ) стала је, без размишљања, уз помахниталог Хитлера. Француска је, како каже Жан Пол Сартр (са скривеним симпатијама према психоанализи), са задовољством „спавала са Немачком“, подредивши јој се као слаба жена моћном мужјаку. Али, не само лепа Француска, него и много ружније земље Европе и света спавале су , као робље са малим, хистеричним наци-Аустро-Немцем, док се, као у бајци, нису јавили витезови који су кренули у ослобађање народа и света. Од Де Гола, до маршала Георги Жукова.

Зато, данас, на француским интернет сајтовима може да се види симболични позив за борбу: „Радио Лондон (са кога је Де Гол позивао у ослобођење земље) од сада се налази у Москви„. Милиони људи поново се у овом тренутку окрећу Москви. Прича о НATO одбрани од комунизма утопила се у сопственим балама као ружна илузија. Јер, НATO није ни свет ни људе ослободио ни од чега, него их је , као серијски убица, бомбардовао, силовао, разорио и затровао. И све то, послушни грађани запада, трпели су немо и пасивно, не схватајући ништа , све до овог тренутка.

Али, овај тренутак их је потсетио на нешто давно и проживљено. То је онај тренутак у психотерапији када особа почиње да се буди и да се буни. Деца и потомци антифашиста у свим земљама света одједном су се архетипски тргли, будући да су догађаји постали исувише слични са онима које су проживљавали њихови родитељи и преци.  Сећања предака су  „прорадила“, а велике константе у историји, поново су се потврдиле.  Наравно, 9. мај је симбол славне победе. Али, фашизам је мутирао у нове облике и никада до краја није побеђен.

Данас Руска и Путинова телевизија „Русија данас“ на беспрекорном енглеском језику „савезника“, полако и сигурно осваја свет. Просечан, полуобразовани Американац нема психолошко време реакције довољно брзо да би у одлучујућим  милисекундама  препознао разлику ове телевизије и токсичног СИ-ЕН-ЕН-а. Једино што он, можда, може да уочи, то је да на екрану нема уображене и его-надуване новинарке Амампур, извештачице која је себе сматрала важнијом него што јесте и која је била највећи амерички медијски лешинар: тамо где би се она појавила, живих на бојиштима више није било.

Сада су се ствари окренуле наглавачке. Лепе и симпатичне, а изнад свега интелигентне новинарке телевизије „Русија данас“, Рускиње из прве или друге генерације које су рођене или живе на Zападу, затим сви слободни људи који данас, као пре Револуције, гледају ка Москви, својим емисијама окрећу западно јавно мњење за 360 степени. Запослени према високим способностима, али и некој врсти идеализма (треба само видети како једна Црнкиња са много љубави прави репортажу о снежном Сибиру !), сви они који верују у будуће ослобођење планете од зла, однели су психолошку победу. Боље рећи, руски председник Путин са својом екипом, и овога пута се показао као одличан психолог.  А како су то још стари Кинези у својих  „36 стратегија“ знали, у борби увек побеђује онај ко је бољи дијагностичар.

Сви до сад игнорисани антиглобалистички светски интелектуалци и научници, сви они који су годинама били осуђени на кућне притворе и на судбину неме већине, сви они данас почињу да говоре преко овог медија који их непогрешиво детектује и проналази: Дајана Џонстон, америчка избеглица у Паризу, Мишел Шосудовски из Канаде, Небојша Малић из Америке, Срђа Трифковић из Лондона,  Наталија Нарочницкаја  из Института у Паризу, Јелена Гускова (из Москве, Београда и Косовске Митровице!), Петер Ханке из Париза, Џон Лауфленд из Париза, Тијери Месијан (писац „Велике преваре“ о рушењу кула 11. септембра) са Блиског истока, а Ив Батај, борац за ослобођење Европе, проговара као сведок са подручја најкрвавијег Балкана. Говоре и противници хашког Суда из читавог света и многи други умни људи, којима режимски медији у њиховим земљама никада не би дали реч…  Боље рећи, говоре и сви они којима је јавна реч у поробљеним медијима у Србији забрањена. Али, ко још гледа шорошевска и проамеричка медија у Србији поред ове изванредне руске и светске телевизије ???

russia today radio free europe

Најзад је неко потукао некада незаменљиву „Радио и тв слободну Европу“ (НATO Европу) коју је у Прагу давне 1968.године основала ЦИА и која је донедавно својим професионалним вестима, али и снажном вашингтонском пропагандом,  и оправдавањем свих америчких ратова, „палила и жарила“ читавим Балканом. Ова хегемонија се најзад завршила и проамеричка парадигма у којој су Југославија и Србија дуго живеле, на крају се потрошила.

Али, не само да „Русија данас“ има много бољи информативни програм, него она покрива све домене живота са најквалитетнијим културним и научним програмима који на изванредан и документовани начин руше митологију о културно напреднијем и луциднијем западу. Тако је само једна анкета спроведена на улицама Њујорка показала сву поражавајућу асиметрију империјалне хегемоније: од тридесетак анкетираних Американаца скоро нико није знао ко је био Фјодор Михајлович Достојевски ! (док у Србији , на жалост, готово сваки адолесцент зна име неког трећеразредног америчког рок музичара).

Још Марк Твен, пријатељ нашег Николе Тесле, а онда и писци Артур Милер и Волт Витмен, за северну Америку, земљу асистиране ратне економије, говорили су да је она већ после Џеферсоног писма Вашингтону 1792. године и почетка сукоба ветерана револуције и Торијевих финансијера , изгубила сваку наду и постала „неуспех какав свет није видео“ (В. Витмен). Носталгичари побеђеног „Рајха“ (који данас симболизује амерички Конгрес са својом колонијалном пешадијом у Европи и на Косову)  најзад почињу да губе медијски рат.  Зато су се поново ускомешали сви наци -лобисти, као и балисти на Косову и Метохији.

„Радио Москва“, односно Де Голов „Радио Лондон“,  данас поново слушају милиони људи, али овога пута са јасном сликом и јасним доказима. Уместо наших мајки и очева који су свако вече кришом приљубљивали ухо на застарели радио апарат, стављајући прст на уста, 2014. године из домова у целом свету слободно грми „Русија данас“.

Вашингтон, у овом веку,  по први пут у историји, капитулира у медијском рату.

Али, рат, прави, војни  рат у Украјини је већ почео. Не грађански, како се то каже , него рат између Нато империје и Русије који Нато води  даљински ,“прокурацијом“, преко својих слугу на терену. Није случајно то што  руска телевизија пушта у овом тренутку филмове ослобођења Крима из другог светског рата. Данашњи рат, на жалост, може да прерасте у нешто много веће и да понови све ужасе историје. У том случају, Русија ће однети победу, као и увек у историји, али уз много невиних жртава на свим странама. Русија је данас свесна да је рат у Србији деведесетих година био само предворје рата на њеним ободима, као што је то у историји, редовно бивало.

Зато Руска федерација и њени нови савезници знају да су ове борбе  за Украјину, у ствари ,  само почетак  јунског плана „Барбароса“, а да се сукоб који је почео на Косову, наставља  на Криму. На варварском нишану налази се „Кијевска Лавра“, исто као и Пећка Патријаршија. Једноставно, рат је у Србији почео на Косову, а онај намењен Русији  почео је на Криму (као што је и ратни декор исти: вреће с песком, балванови и ауто гуме с којима народ данас у Доњецку и другим градовима прави граничне бедеме). Битка за КРИМ и битка за КИМ јесте једна иста битка као први корак напада на Русију преко њеног географског предворја -Србије.

Као и некада Хитлер, и Вашингтон (политички центар, а не творац америчке историје) је у овом веку направио исту грешку претходним нападом на Србију.  Као што се некада Хитлер плашио сени Наполеоновог пораза, тако и  Вашингтон данас иза себе има сени Хитлеровог пораза у Кијеву и  пораза пред Москвом.

На све ово, руска телевизија за политички запад и за цео свет, упорно и стрпљиво упозорава, повезујући у својим вестима, КИМ и КРИМ.

Што год да се сутра догоди и како год да се догађаји даље буду одвијали, треба знати да ће нови потенцијални сукоб, ако се он распламти у већим размерама, односно ако психотерапија коју руски медији преко телевизије „Русија данас“ спроводе, на психотичним умовима не успе, да ће и овај рат, имати, на крају, своју судбинску завршницу.

И тај нови нацистички поход Барбароса, имаће , на концу конца, и своју Вјазму, али и свој Волгоград. Психолошка и духовна снага одбране Русије и свих њених савезника, (чији је напој данас , више него икада, „Кијевска Лавра“) биће овога пута већа него четрдесетих година прошлога века. Утилитарни ратни  бомбардерски  капитализам , пре  свог самоуништења  пуцњем у главу из нацистичког скривеног бункера, неће ову духовну снагу српског и руског пробуђеног народа, моћи ни да  схвати.

 (СРБИН.ИНФО)