Прочитај ми чланак

Да ли Србија може да добије одштету од земаља НАТО?

0

nato-bombardovanje-1

Да ли Србија може да добије одштету од земаља НАТО? Стручњаци сматрају да Србија нема правну могућност да судским путем добије накнаду штете због последица бомбардовања НАТО

Иако су након 15 година од НАТО бомардовања мале шансе да Србија тужбама оствари накнаду штете за последице разарања, поједини стручњаци имају идеје за решавање тог питања.

Главни правник у Министасртву спољних послова Србије, Родољуб Етински, сматра да не постоји правна могућност да Србија води судске поступке за накнаду штете узроковане бомбардовањем 1999. године, али да би то питање могло да се решава на неформалан начин, уз економску и другу подршку нашој држави.

– Међународна заједница у којој живимо није савршена. Она је више политичка него правна заједница и не постоји могућност да правним путем остваримо накнаду штете – рекао је Етински.

Међутим, како је навео, државе које су учествовале у бомбардовању би могле да, без формалног признавања одговорности и обавезе на накнаду, помогну да се ублаже последице бомбардовања.

– На тај начин опоравак Србије би могао да тече брже и лакше, а с друге стране, те државе би задовољиле и неку своју моралну обавезу – сматра Етински.

Он је подсетио да је СРЈ у априлу 1999. године покренула поступак пред Међународним судом правде, органом Уједињених нација, али да се суд огласио ненадлежним пошто СРЈ није била у то време чланица УН. И Европски суд за људска права одлучио је на исти начин по тужбама на накнаду штете које су му подносиле жртве бомбардовања.

– Нису успешно прошли ни покушаји да се поступци воде пред националним судовима држава које су учествовале у бомбардовању, док поступци пред нашим судовима нису могући јер ту државе уживају судски имунитет – нагласио је Етински који је и професор Факултета правних наука у Новом Саду.

С друге стране његов колега са Правног фалуктета Универзитета у Београду Бојан Милисављевић сматра да постоји шанса да се Србија избори за одштету и то уз помоћ међународних организација.

– Правни пут којим би Србија могла да покуша да оствари накнаду штете, јесте пример како се радило поводом трговине органа на Косову и Метохији, преко Савета Еворпе, известилаца и њихових извештаја… Сад смо близу формирања посебног суда који би требало да исптује одговорност за трговину органима на Косову – рекао је Милисављевић.

Преко међународних организација Савета Европе или Уједињених нација могли бисмо, како је навео, да тражимо оснивање посебне комисије која би утврђивала обим и висину штете од НАТО бомбардовања. Та комисија би требало да утврди висину радијације, загађености земљишта, воде и животне средине и уоптеше причињене штете, прецизирао је професор.

– На основу тих извештаја комисије могли бисмо да тражимо активиније деловање УН и формирање мешовитог судског тела само за тај случај – нагласио је Милисављевић и додао да је то реалан пут остварив на дужи рок, у наредних пет до 10 година.

Професор Вишеслав Хаџитановић, кардиолог, будућој влади Србије предочиће још конкретнију идеју за санирање последица НАТО бомбардовања, а то је хуманитарна акција изградње специјалне болнице за малигне болести коју би финансирале чланице НАТО-а које су учествовале у бомбардовању.

– Знамо да су током бомбардовања коришћене уранијумске радиоактивне бомбе и да је у Србији пораст броја оболелих и умрлих од малигних обољења, а српско здравство не може да изађе на крај са тим проблемом – рекао је Хаџитановић.

Он се залаже за изградњу и опремање болнице која би била специјализавана за откривање и лечење малигних обољења. Она би била опремљена са најморернијом технологијом за дијагностику, а у њој би радили како наши тако и стручњаци из земаља које су у четствовале у бомбардовању.

– Да сам ја министар здравља ја бих ушао у преговоре са чланицама НАТО-а. На тај начин би се помогло болеснима да преживе и да добију адекватну здравствену заштиту, јер људи цесто или не добију или касно добију здравствену заштиту – навео је доктор.

Он је изразио оптимизам да би НАТО земље биле расположене да учествују у тој акцији која је пре свега хуманитарна.

(Телеграф.рс / Тањуг)