Прочитај ми чланак
Подгорица – Пре 35. година, 15. априла 1979. у 7.19 часова, Црну Гору је погодио катастрофалан земљотрес енормних размера, трусна катастрофа која је била разорнија од било које друге на том простору више векова уназад, подсећају данас црногорски медији.
Земљотрес са Рихтеровом магнитудом од седам јединица и интензитетом од девет степени Меркалијеве скале захватио је цело црногорско приморје и северну Албанију, проузрокујући бројне људске жртве и велика материјална разарања.
Како подсећају из црногорског Сеизмолошког завода, епицентар се налазио у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености 14 километара од обале.
У земљотресу је живот изгубила 101 особа у Црној Гори и 35 у Албанији, више од 1.000 људи је повређено, а око 80.000 је остало без дома.
Земљотрес се осетио, чак, на удаљености од 900 километара, док су штете биле ограничене на Црну Гору и северну Албанију, односно на простор од око 100 километара – између Херцег Новог на северу и Скадра на југу и око 25 километара обалног појаса и залеђа.
Посебно тешко су страдали Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је и 250 других насеља, преноси Радио телевизија Црне Горе.
Уништен је огроман део модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечије заштите, 240 школских објеката…
Посебно су страдали културно-историјски споменици, велике штете су констатоване на путној мрежи, а једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве клизишта и одрона… Зона оштећења обухватала је 600 квадратних километара.
Након разорног земљотреса, тадашња Сеизмолошка станица Титоград, одлуком Владе Црне Горе се трансформисала у Републички сеизмолошки завод.
Период обнове и изградње земљотресом девастираног простора, период је био праћен реализацијом пројеката специјалистичких агенција Уједињених нација, чиме је практично започет интензиван напредак на пољу сеизмички сигурног грађења и земљотресног инжењерства у Црној Гори.
Данас, Сектор за сеизмологију Завода за хидрометеорологију и сеизмологију располаже значајном базом података и сазнања о сеизмо-тектонским процесима на територији Црне Горе и окружења, док сеизмолошка мрежа Црне Горе броји 14 савремених станица и шест акцелерографских.
Актуелни напори Црне Горе у процесу европских интеграција у домену хармонизације домаће коресподентне легислативе посебно су наглашени у области грађевинарства.
Усвајањем акционих планова за примену еврокодова, у јануару ове године, Влада Црне Горе се определила за поступно хармонизовање релевантне регулативе у области пројектовања, што ће неминовно значајно допринети унапређењу безбедности грађевинарства које ће омогућити и сигурнији живот на том трусном тлу.
Увећава се и свест о потреби ораганизованог, државног приступа адекватном одговору у великим несрећама, као и обавези управљања сеизмичким ризиком.
(Новости)
