Прочитај ми чланак
Не очекујте хотел са јакузијем, масажом и базеном, ако планирате да кренете на путовање стазама путаVia Militaris, у околини Ниша, на обронцима Суве Планине, родном месту Цара Константина. Тамо вас чека ESC Kamp, намењен искључиво правим авантуристима, људима жељним другачијег одмора, бега од свакодневнице.
Наш саговорник је идејни творац овог пројекта, Господин Борислав Ћосић, који од 1999. године води авантуристе на петодневно путовање које се, по речима оних који су тамо били, једноставно не заборавља…
ТоурОператер: Поштовани Господине Ћосићу, долазите из света борилачких вештина. Оснивач сте ЕФС Академије, обучавали сте припаднике специјалних јединица, инструктор сте за обуку телохранитеља, на Факултету Безбедности у Београду обучавате студенте за борење под стресом, тренер сте селекције Србије у ММА такмичењу, имате борилачки клуб и у Салзбургу итд…Можете ли објаснити нашим читаоцима како се створила та веза између света борења и света туризма, оличена у пројекту као што је ЕСЦ Камп?
Борислав Ћосић: ЕСЦ Камп је настао са идејом да људи који се баве борилачким вештинама не буду обучавани само у том правцу, него да буду едуковани у једном ширем смислу, што значи да се развију у духу природе и преживљавања у природи. Пошто имамо доста контаката са озбиљним инструкторима из ове сфере, ми смо дошли на идеју да понудимо нашимо борцима да се развију у дисциплинама као што је алпинизам, форсирање реке, маршеви или екстремнији вид треккинга, да науче да користе бусолу, да читају карту, да науче да везују чворове, да препознају јестиве биљке у природи итд.
Из свих тих активности које трају још од 1999, изникао је пројекат ЕСЦ Камп који данас има све одлике аутентичног туристичког пројекта, за који сматрамо да има компаративне предности у односу на друге туристичке пројекте у нашој земљи, јер припада све траженијем сектору екстремног туризма а што је још значајније, у окружењу једноставно нема сличног производа на нивоу на којем ми то радимо.
ТоурОператер: Име кампа је скраћеница за енглески израз Eclectic Survival Camp, да ли то значи да је намењен искључиво страном тржишту или је намењен и домаћим туристима? С обзиром да је у питању преживљавање у природи, како наши људи реагују на саму идеју таквог туристичког пакета?
Борислав Ћосић: Ми смо камп започели прво са нашим борцима са ЕФС Академије. Пошто су они по природи мало екстремнији њима је то одговарало, пријало им је. Међутим, када смо то пробали да пласирамо широј популацији, нисмо наишли на масован одзив, јер су наши људи у старту у гарду, типа
– Ма, какво преживљавање, преживљавам сваки дан…
Суштински, наш човек највише воли да оде на море, Грчка, Турска, Египат, да тих десетак дана проведе на плажи и да се после врати, као са неког одмора. У том смислу, камп је оријентисан више на инострано тржиште, где постоје диференциране туристичке групе, и где је у тренду снажан покрет туриста који од одмора очекују и узбуђење, адреналин, а не само лешкарење на плажи.
ТоурОператер: ЕСЦ Камп је јединствен пројекат каквог нема у окружењу. У питању је прави екстремни туризам. Да ли нам укратко можете објаснити ко је задужен за безбедност туриста у току трајања кампа, које се активности практикују, колико траје, ко све може да се пријави?
Борислав Ћосић: За безбедност полазника одговорни су инструктори. Они се брину да опрема буде исправна, да упознају људе са правилима кампа и правилима понашања, зна се ред, ко, шта, кад и како, праве се групе са конкретним задужењима. Пре самог практичног дела, сви полазници прво пролазе теоријску наставу и једноставно су упућени на то како морају да се понашају због своје безбедности. У сваком случају, инструктори су професионалци са вишедеценијским искуством и пажљиво се труде да сваку грешку предоче гостима кампа и да их упуте на правилно поступање у датим околностима. Суштински, камп је потпуно сигуран, за 12 година, нисмо имали никаквих проблема, повреда, јер заиста ништа се не препушта случају и људи који се баве тим послом имају огромно искуство. Од активности које се практикују, три су примарне: Алпинизам, Форсирање реке и Треккинг.
Поред тога, свакодневно се учи основним техникама преживљавања у природи, као што је подизање кампа, исхрана у природи, коришћење бусоле, прављење заклона, везивање чворова и низ других ствари. Што се тиче питања ко може да се пријави, мој одговор је кратак: Свако. Али буквално. Имали смо и породице са мало старијом децом, жене, девојке, старије људе и наравно физички изузетно спремне људе. Што се тиче саме физичке спреме, не захтева се посебна форма и посебна кондиционираност. Једноставно, људи долазе да виде своје психофизичке могућности. Није то војска, ми не вршимо дрилове, него једноставно мотивишемо људе да тестирају своје границе, али ако је нешто изван нечијих могућности, ту се стаје, тако да заиста није потребна посебна физичка спрема. Минимум.
ТоурОператер: С обзиром на аутентичност овог туристичког производа и на потенцијал који има у обогаћивању јединственог туристичког производа Србије, да ли сте наишли на подршку и помоћ државних органа и туристичких организација у даљем јачању и развијању овог пројекта?
Борислав Ћосић: Искрено, нисмо наишли на помоћ надлежних институција, а ни на разумевање. Покушали смо да уђемо у државне структуре, али након неколико састанака и празних обећања, једноставно смо све радили сами, јер ничију помоћ нисмо ни очекивали. Надамо се да ће се у наредном периоду та ситуација променити.
ТоурОператер: И ми се надамо да ће људи из туристичких структура ове земље обратити мало већу пажњу на људе који имају идеју и визију и помоћи у развојном смислу. Да се за тренутак вратимо на камп. Да ли је неопходно понети ствари, шта саветујете у том погледу, и да ли имате неке стандардне практичне савете за људе који се одлуче на ову авантуру?
Борислав Ћосић: Пре пута сваки полазник добија препоруку шта треба да понесе. У самом кампу их очекује шатор, храна, опрема за обуку, а можда савет за сваког полазника је да понесе своју врећу због личне хигијене. У сваком случају, полазници добију списак потребних ствари, од обуће, одеће, прибора, при чему инсистирамо на неким стварима које можда јесу необичне али су врло практичне, као што су патике за реку, јер форсирање реке није исто што и рафтинг, много је динамичније, захтевније, ноге су чешће у води итд…
ТоурОператер: Како практично изгледа један дан у кампу?
Борислав Ћосић: После буђења, следи доручак, договор око планираних активности, лична припрема и групна припрема, спремамо опрему у зависности од тога шта је на програму тај дан. Затим следи неколико сати централних активности, ако је алпинизам иде са на полигоне где се уче основне (верање, спуштање) а касније и напредне технике (превис, процеп, паук), ако је дан форсирања реке, прво се ради веслачки тест, да установимо ко зна да весла, затим идемо на реку која негде има брзаке, негде је јако плитка па мора да се чамац изнесе, што значи скакање у воду, затим повратак у чамац, па онда има један део реке који је доста миран, што подразумева интензивно веслање, мимоилажење препрека, једноставно форсирамо реку.
Ако се ради есктремни треккинг, пењемо се на највиши врх Суве Планине – Трем, који се налази на надморској висини од 1810 метара. Уколико време послужи са њега буквално можете видети пола Србије. Након ових активности следи одмор, па оброк. Увече се уз логорску ватру уче основне технике преживљавања, затим се наставља дружење, припрема за наредни дан и спавање.
ТоурОператер: Каква је сама процедура око пријављивања? Где могу заинтересовани да се јаве?
Борислав Ћосић: Ускоро ће комплетан процес резервација ићи преко једног туроператера из Београда, а заинтересовани за сва питања и информације могу посетити наш сајт www.сурвивал.рс или нам се могу обратити путем емаил-а [email protected]
ТоурОператер: Господине Ћосићу, захваљујемо Вам се на овом разговору, и за крај једно конкретно питање. Због чега би се један урбани човек, поред интернета, фацебоока, телевизора, аутомобила и слично одлучио на једну овакву авантуру, односно да поједноставимо, зашто је битно да се бар једном у току године побегне из бетона у природу?
Борислав Ћосић: Покушаћу то да објасним на следећи начин. Савремена цивилизација, поред својих несумњивих предности, има и своје мане. Људски исконски истинкти су на неки начин уништени, јер мислимо да смо заштићени. Ми верујемо да смо заштићени, али то баш није у потпуности тако. Цела прича и јесте замишљена баш за урбаног човека. Подићи себе на виши психофизички ниво.
С друге стране, одласком на једно овакво путовање, човек се враћа у живот. Ја то волим да упоредим са баром и реком која тече. Када улажете у себе и када развијате своју дух, тело и ум, једноставно лепше и срећније живите. Овај програм ће људе научити да имају две руке, две ноге и главу, што су сасвим сигурно заборавили. Ово је пуњење батерија и упознавање себе. Биће близу својих граница. Није лако, али једно је сигурно – камп ће памтити до краја свог живота.
(touroperater.com, фото: survival.rs)
