Прочитај ми чланак
Са Косово је протерано око 250.000 Срба, више од 3.500 људи је киднаповано и убијено, а још 540 Срба је на листи несталих. Њихове породице су остале без права на истину и права на правду, каже Милена Парлић, секретар удружења породица страдалих 1998-2000. Косметске жртве.
Милена Парлић: Унмик није учинио ништа да би помогао цивилном становништву
– Унмик није учинио ништа да би остварио циљ, а то је помоћ цивилном становништву. Пред очима те мисије дешавала су се киднаповања и убиства, па су на неки начин они учесници заједно са Албанцима. Мисија Еулекс је од Унмик администрације наследила хаос, који се огледа у намерно уништеним доказима, оштећеним или некомплетним документима, нарочито везаним за најтеже зличине према Србима и осталим неалбанцима. Тако да ми од њих не можемо данас много да очекујемо – каже Милена Парлић.
Она истиче да удружење Косметске жртве, има добру сарадњу са мисијом владавине права ЕУ на Косову.
– Сарађујемо са јединицом за истрагу ратних злочина и форензичарима. Али и поред свега тога, веома је мало учињено на решавању питања несталих и сазнавању истине и откривању злочина. Највећи проблем у проналаску несталих је недостатак информација, а њих имају Албанци. Они су око себе саградили зид ћутања, и ми се плашимо да и поред залагања породица и комисије за нестала лица, и међународног комитета Црвеног крста, тај зид нећемо моћи да срушимо још много година, уколико Еулекс и међународна заједница не изврше притисак на институције које су данас на Космету – упозорава Парлићева, која такође трага за истином о нестанку 25-годишњег брата у Вучитрну.
Изгубљена младост
– Када је реч о људским правима, мислим да су се посебно људска права кршила генерацијама рођеним 70-их, 80-их, 90-их на Косову. Детињство углавном памте по претњама, крвавом уторку, крвавом петку, по небезбедном повратку из школе, по изгубљеној младости, дуго очекиваним излетима и рекреативним наставама који су одлагани због безбедности. То су генерације која нису живела као њихови вршњаци у целом свету – каже Милена Парлић.
Она оцењује да је Влада Србије уложила максимум када је реч о злочинима Срба над Албанцима.
– Реаговало се на њихове информације, обављана су ископавања. С наше стране је била добра воља да се реше случајеви, али с друге стране није учињено ништа. Задовољење правде за породице јесте да се процесуирају сви злочинци, да се покрену кривичне пријаве, да свако ко је починио злочин, било да је Србин или Албанац, одговара за почињена дела. То није тако када је реч о Србима. Починилаца за злочине над Србима нема, док се у Тужилаштву за ратне злочине суди Србима који су починили злочине над Албанцима. Једноставно, не постоји добра воља, као да је некоме у интересу да проблем траје што дуже – закључује Милена Парлић.
(Вести)
