Промотивним летом „Ер Србије“ од Београда до Абу Дабија, крајем октобра прошле године, представљено је и најављено много новина у националној авио-компанији. Незаобилазно је било и подсећање да је нова компанија настављач историје цивилног ваздухопловства коју су неговали „ЈАТ ервејз“ и ЈАТ, а чији зачетник је било Друштво за ваздушни саобраћај „Аеропут“, основано јуна 1927. године. Ово друштво је прво српско предузеће за цивилни ваздушни саобраћај, а оснивач и директор био је Тадеуш Тадија Сондермајер, први српски ваздухопловни инжењер, пилот и један од зачетника спортског ваздухопловства у Србији.

Иако је у историји српског и југословенског ваздухопловства оставио неизбрисив траг, он је, нажалост, један од заборављених српских великана. Има и оних који на помен његовог имена обичавају да кажу: „Ни већег имена и дела, ни већег заборава“.

– О ономе што је мој свекар Тадија урадио много више сам сазнала од свекрве Милице Моке и других који су га познавали него од њега – прича за „Новости“ Загорка Сондермајер, која се 1952. године удала за Тадијиног сина Станислава. – О животу пре Другог светског рата Тадија готово никада није причао, што ме и не чуди, будући да су му 1945. године нове власти одузела сва грађанска права и да је са оба сина, Станиславом и Михаилом, био осуђен на смрт. Не знам како су се од смрти спасли, али знам да се по укидању те пресуде запослио у једном грађевинском предузећу као инжењер и радио до пензије. Авионом се после Другог светског рата никада више није возио, али не зато што није желео него зато што није имао новца да купи карту ни за најкраће релације.

Никада га нико из ЈАТ није ни позвао, каже наша саговорница, осим једном са сарадницима, готово пред смрт 1968. године, Чеда Јањић, директор Музеја југословенског ваздухопловства у Београду. Јањићу, односно Музеју, породица Сондермајер је у два наврата предала врло обимну документацију о „Аеропуту“ и авијацији. Предали су, каже госпођа Загорка, све осим Тадијине Карађорђеве звезде коју чува њен син Владислав.

– Сигурна сам да је патио, али није се „отварао“. Једном ми је само испричао да се, покушавајући да заинтересује власти за оснивање „Аеропута“, са пилотом Леонидом Бајдаком, 1927. године „одметнуо“ на трансконтинентални лет од Париза до Мумбаја. Када су се вратили, на бежанијском аеродрому дочекало их је више од 30.000 Београђана. Неки су, потом, куповали деонице, што је обезбедило новац за оснивање прве југословенске авио-компаније – прича Загорка Сондермајер.

Последњих година било је неколико иницијатива да нека улица у српској престоници добије Тадијино име. Предлогу се придружују и „Новости“.

-Последњи пут то је предлагао „ЈАТ ервејз“ марта 2012. године поводом 85 година „Аеропута“ и 120 година од Тадијиног рођења. Али, у Београду још нема улице са његовим именом. Једино је заслугом професорке Радмиле Тонковић, која је о њему написала књигу, одштампана маркица која је била у оптицају у Пошти Србије – каже наша саговорница.

СВЕ ДАЛИ СРБИЈИ

Отац Тадије Сондермајера, доктор Роман, родом Пољак, утемељивач је српске војне хирургије и начелник српског ратног санитета. Тадијин брат Станислав Сташа погинуо је као добровољац и најмлађи српски војник у Церској бици. Стари Роман је, са синовима Владиславом и Тадијом, прошао голготу Албаније, а супруга Станислава умрла је као болничарка почетком Првог светског рата. Тадија је одликован Карађођевом звездом са мачевима, Албанском споменицом, француским Ратним крстом и Легијом части, Златном и Сребрном медаљом за храброст…

(Вечерње новости)

Ознаке: одузета грађанска права, Тадија Сондермајер, цивилно ваздухоплоство