• Почетна
  • ВИДЕО
  • Украјинска криза, златне резерве и зашто долару треба рат са Русијом (Видео)
Прочитај ми чланак

Украјинска криза, златне резерве и зашто долару треба рат са Русијом (Видео)

0

ukrajinska-kriza-i-financije_3720_7701

Злато, барут и финансије: Украјинска криза, државне златне резерве и зашто је сукоб толико потребан америчком долару

Не назире крај се глобалној кризи која је избила 2008. и која је за последицу имала опште осиромашење становника Европске уније и Сједињених Држава. Медији су крајем 2013. у потпуности игнорисали финансијске експерте који су тврдили „како нема назнака опоравка и да тек најгоре следи“. Једини који су им веровали су били милијони Европљана, углавном на југоистоку континента, као и преко 50 милиона Американаца који су потонули у екстремно сиромаштво.

Професор економије са Универзитета у Бостону Laurence Kotlikoff је у новембру 2013. изјавио „како је амерички реални дуг већи од онога Грчког и да Сједињеним Државама прети економски колапс којег политичари и финансијска олигархија још нису нити свесни“.

Европа није у ништа бољој ситуацији и сви релевантни макроекономски показатељи говоре како је Стари континент у истом стању, а поједине земље , као нпр. Немачка, износе лажне податке који по мишљењу Michaela Snydera нису ништа друго него „јефтина пропаганда“.

„Неколико дана прије божићних празника је објављен извештај о расту сиромаштва у Немачкој у 2013. и оно побија службену пропаганду да је Немачка прошла безболно кроз кризу и да је уточиште просперитета у Европи. Према извјештају сиромаштво је у Немачкој „досегао рекордни висок ниво“. Цели градови и регије тону у све дубљу економску и социјалну кризу и Немачка се суочава с највећим изазовом од Другог свјетског рата наовамо“, стоји у извјештају објављеном у јулу ове године.

У овим околностима Русија и Кина одлучују да одустану од америчког долара као резервне валуте и свима постаје јасно како ова упозорења нису никакве маштарије параноидних професора који у свему виде најцрјни сценариј и да је опасност од потпуне пропасти посве извјесна, и то с обје стране Атлантика.

То је прије неколико недеља признао и познати амерички крупни капиталиста и берзански мешетар Peter Schiff , који је прогнозирао да ће 2014. бити пријеломна година у којој ће на Вол Стриту доћи до краха на берзама и то због цене злата, а знамо да протеклих годину или две цену злата одређује Кина. Обзиром да је Peter Schiff главни стратег твртке Euro Pacific Capital Inc. његове су ријечи унијеле немир међу улагаче и надзорне одборе мултинационалних компанија у Сједињеним Држава.

Јуче се огласио и амерички бизнисмен Доналд Трумп који је изјавио „како ће Америка изгледати отприлике као Шпанија или Грчка и да ће финансијски једноставно пропасти“.

„Ми идемо према тачки с које више неће бити повратка. Сада смо прешли дуг од 16 000 милијарди долара, но ту није крај и ускоро ћемо дуговати око 21 или 22 000 милијарди, а тада би финансијски балон могао пукнути. Влада говори како је незапосленост 8,2 %, што није истина. Реална незапосленост у САД-у је 15-16% и ми рискирамо да досегнемо стопу незапослености 21%“, између осталог је изјавио Доналд Трумп.

Као што видимо, нема назнака опоравку и америчка администрација (коју на жалост слепо прати Брисел оп.а.) одлучила се на спашавање посрнуле економије и долара, што је сасвим логично. Међутим, ако се нетко пита на који начин, одговор се по мишљењу многих налази у Кијеву и стога ћемо да покушамо да анализирамо финансијски аспект украјинске кризе и је ли уопште могућ економски опоравак Сједињених Држава и Европске уније на штету Русије (иза које је стала и Кина оп.а.).

Анализа коју је 7. марта објавио неовисни портал Libreidee.org говори о ситуацији у Украјини, где све указује како Вашингтон одлучило на украјинску авантуру и отворену конфронтацију с Русијом како би избјегао неминовни колапс долара, а Европа вођена Немачком се повела за том сулудом идејом и Сједињеним Државама пружа подршку у реализацији тог пројекта.

Као што је познато, САД су потрошиле милијарде долара на побуну у Кијеву и свргавање Виктора Јануковича, што је признала и сама Викторија Нуланд када је недавно изјавила да је америчка влада за „демократске промјене у Украјини потрошила 5 милијарди долара“.

zlato

Украјинске златне резерве пребачене у трезорима ФЕД-а

Не треба се заваравати размишљањем да је Wашингтон у тешкој финансијској ситуацији тај новац доиста потрошио у име „демократских вредности и слободе украјинског народа“, као што тврди Викториа Нуланд, но то је нашим читатељима одавна јасно.

Доказ томе је и „мистериозни“ лет којим су се у петак 7. марта у 2 сата ујутро из ваздушне луке Борyспол у близини Кијева украјинске златне резерве пребациле у Њујорк, одакле би требале бити похрањене у трезорима америчког ФЕД-а.

Можда би све прошло неопажено да (случајно или не) један независни украјински портал није објавио сљедећу вијест:

„Вечерас 07. 03. 2014., око 02:00, нерегистрирани авион је полетио са аеродрома Борyспол. Особље Борyспола је прије појаве авиона приметило четири камиона и два теретна минибуса како улазе на аеродром. Возила нису имала регистарске плочице нестале. Петнаест људи у црним униформама, маскама и непробојним прслуцима су изашли, а неки су били наоружани стројницама. У авиону су унијели више од четрдесет тешких сандука. Након тога су дошли непознати мушкарци и ушли у авион. Све је обављено врло журно, а након истовара су возила одмах напустила писту и авион полетио по хитном поступку.“

Даље се наводи како су запослени на аеродрому Борyспол, који су видјели ову мистериозну „специјалну операцију“ одмах обавијестили управу, одакле им је поручено „да се им не мијешају у туђи посао“.

Касније је уредник дневног листа Искра из Запорожја назвао једног од бивших високих дужносника Министарства финанција који му је рекао „како су те ноћи по налогу једног од нових вођа све златне резерве Украјине пребачене у Сједињене Америчке Државе.

Chris Powell, главнисекретар америчког повјеренства „Gold Anti-Trust Action Committee Inc.“ (GATA) на питање: „Има ли каквих сазнања о овом трансферу?“, одговорио је „како ће ГАТА одмах контактирати Federal Reserve Bank u New Yorku и амерички Стејт Департмен, те открити јесу ли Сједињене Државе подузеле мјере чувања украјинских златних резерви, а о могућим сазнањима ће медије обавеестити накнадно“.

Листа златних резерви у свјету (коју треба узети с резервом након скандала с позлаћеним полугама од тунгстена у ФЕД-у), на којој је Украјина на 48. мјесту и 42 тоне злата.

ukrajinska-kriza-i-financije_3183_5089_e

Вашингтону је потребан сукоб у Украјини како долар не би постао хрпа безвриједног папира

Протеклих месеци смо навикли на вести из Украјине које потврђују да се у тој земљи догађају чудне ствари. Подсетимо на разговор Викторие Нуланд и америчког амбасадора у Кијеву у којем замјеница америчког државно секрета изјављује: „Је*еш ЕУ…вријеме је да ми преузмемо ствар своје руке!“; телефонски разговор естонског министра спољних послова Урмаса Паета и Катрин Ештон у којем говоре „како је један од опозиционих лидера наручио снајперисте да пуцају на демонстранте и полицију у Кијеву“;појаву злогласне америчке паравојне формације Блек вотер на улицама Доњецка; те недавну објаву извјештаја у којем стоји „како је Јулија Тимошенко у 278 европских банака сакрила преко 200 милиона долара“. Стога нимало не изненађује потврда бившег високог дужносника министарства финансија да су украјинске златне резерве завршиле у трезорима ФЕД-а. На крају, амерички државни секретар Џон Кери је пре неколико дана Јатсјенуку ипак обећао „милијарду долара америчке помоћи младој демокрацији“ и тај се губитак некако морао надокнадити.

Као што смо рекли, вести из Украјине стижу из минуте у минуту, али посебну позорност треба обратити на намјеру Вашингтона да уђе у сукоб с Русијом прије неминовног колапса долара о чему смо говорили на почетку. То је главни разлог због чега су се Сједињене Државе и послушници НАТО савеза у Европи безглаво бацили у ову опасну авантуру. Постоји и неостварени сан Жбигњева Бжезинског да разбије Руску федерацију у ништа мање него 68 сателитских државица које би све до последње зависиле о добре воље Вашингтона, али тај дио плана би ступио на снагу само уколико би Путинова Русија изгубила овај необјављени рат.

Италијански портал Глобалист наводи „како се Вашингтон на овај корак одлучио због одлуке Русије и Кине да у трговинској размјени избјегну долар као средство плаћања, и као због робне размене између Кине и Ирана у злату“.

Кина се убрзано решава америчких државних обвезница, које у вриједности 50 милијарди мјсечно завршавају на белгијском тржишту. Сам Ђорђе Сорош је у последње време врло активан и шпекулише на Вол Стриту. За експерте је то знак надолазеће депресије из које би Америка могла изаћи само сукобом у Европи. Да све води у том смјеру потврђује управо разговор представнице Европске комисије Кетрин Ештон и естонског министра Урмаса Паета о „снајперима који су на Маидану пуцали за рачун прозападне опозиционе коалиције“, чин који је Украјину требао гурнути у отворени грађански рат.

Сватко разуман би се запитао из којег разлога европски лидери нису на време примијетили клопку у коју их гура САД? Ваљда је свима јасно како су и поред свих упозорења из Москве (која су се показала бесмисленима и Русија је након пуча од 21. фебруара промијенила стратегију оп.а.) планови у Вашингтону били да се испровоцира грађански рат између западних Украјинаца и украјинских Руса уз које су стали Украјинци руског говорног подручја.

У примени тог плана су маестралну улогу одиграле НВО на платном списку Ђорђа Сороша. Америчка стратегија у Кијеву би НАТО савезу дала оправдање за интервенцију у Украјини и „смиривање ситуације“, чиме би се Сједињене Државе докопале Црног мора, приближиле Кавказу и Каспијском језеру богатом нафтом и гасом. Такав сценариј још увијек није искључен, а потврда је посета Арсенија Јатсјенука Вашингтону гдје је тражио помоћ НАТО савеза у борби против наводне руске агресије.

Уласком у Украјину би америчке компаније у потпуности потиснуле руски Газпром, а видљива је и жеља да се из источне Европе протјера и Кина која све више улаже у пољопривреду и прометну инфраструктуру. Кина је од владе Виктора Јануковича била узела у закуп око 6 милиона хектара украјинског пољопривредног земљишта, чему су се оштро противили у сједишту америчке компаније Монсанто. Након оружаног преврата у Кијеву „премијер“ Јатсјенук и „председник“ Турчинова су поништили све концесије и уговоре с НР Кином.

С друге стране су активирани сви механизми за покретање оружаног сукоба и ако се буде ишло до краја, рат ће бити неизбјежан. У прилог тој тези иде и улазак америчких ратних бродова из састава Шесте флоте – фрегате „Тејлор” и заповједног бојног брода „Mount Whitney” – у Црно море.

Европа се и даље понаша као амерички послушник, иако је посве јасно да у овом сукобу може само изгубити. Због чега се онда сврстала на страну Вашингтона у овом сукобу с Москвом? Немачка, која је и сама у кризи, гледа на украјинско тржиште од 47 милиона људи и на украјинску индустрију која је посебно развијена на истоку земље. Берлину се придружио и Париз, док Пољска отворено подржава интересе Америке, а мање саме Европске уније.

Да којим случајем Русија није реагирала, све планирано би с лакоћом било и остварено, међутим сви су остали затечени изненадном реакцијом Москве, иако је она посве разумљива. У овом тренутку Европска унија следи Wашингтон и Москви отворено преети „ригорозним санкцијама“ које би требале ступити на снагу 17. марта, дан након одржавања референдума на Криму.

У Европи кључну улогу у сукобу с Русијом у свему игра немачка канцеларка Ангела Меркел која је изјавила „како су се односи између Русије и Европе због Украјине толико погоршали и ситуација је напета као у време Хладног рата“.

На састанку европских демокршћана немачка канцеларка је изјавила „како Европска унија не може да допусти анексију Крима и мора бити спремна да прихвати негативне последице увођења санкција против Русије“, али је на крају ипак упозорила „како се мора учинити све што је потребно да се не прекине могућност преговора с Москвом”.

Челници ЕУ су до сада подузимали углавном симболичне акцију против Москве, као што је обустава преговора о визном режиму, али Ангела Меркел сада тражи оштрије санкције попут ограничења путовања и замрзавања руске имовине, што ће уследити „уколико Москва не подржи њезин приједлог о „међународној контактној скупини“.

Може ли Русија издржати санкције?

Први је о санкцијама 2. марта проговорио амерички државни секретар Џон Кери, који је осудио Русију „за неверојатан чин агресије“ у Украјини и Москви запријетио међународном изолацијом. Дан послије су све новинске агенције јавиле како је седам од највећих западних земаља (Канада, Француска, Њемачка, Италија, Јапан , Велика Британија и Сједињене Државе) одустало од припрема за суммит Г8 који се под руским председањем треба одржати у Сочију. Скупина Г7 је изразила своју подршку „територијалном интегритету и суверенитету Украјине и поздравила обнову контаката и с Међународним монетарним фондом“. Затим се прешло на економске санкције којима Запад иначе врши притисак на земље које желе водити независну политику или је барем покушавају задржати.

Ово не би било први пут да се Русија суочава са сличном претњом. Довољно се сетити агресије Грузије на Јужну Осетију 2008., потом, иако никада није донесена коначна одлука, претило се у лето 2012. поводом случаја Едварда Сноудена. У јесен 2013. су због ситуације у Сирији односи с Русијом били посебно напети и тада је неколико америчких сенатора отвореним писмом од владе тражило да се санкције уведу против највећих руских банака који арађују са сиријским властима и то је у ствари био директан позив да се прогласи економски рат против Русије.

Озбиљни аналитичари схваћају да су економске санкције мач с две оштрице и могу погодити онога кога се жели казнити, али могу узроковати негативне учинке по оне који су их увели. Западни политичари као да су заборавили постигнућа политике индустријализације за вријеме Стаљинове владавине ’30-их година прошлог века, а успјеси Совјетског Савеза су били посљедица трговинског и кредитног ембарга наметнутог од стране Запада. Као резултат тога, СССР је створио свој властити економски потенцијал који му је, уз огромне жртве народа свих совјетских република, омогућио победу у Другом свјетском рату.

Други примјер је Иран. Вашингтон врши велики притисак на ту земљу од 1979. Техерану су замрзнуте девизне резерве у западним банкама, америчке банке не смију пословати с Ираном, обустављена је опскрба индустријских производа, технологије и робе широке потрошње, укључујући прехрамбене производе и лекове. Вашингтон је своје европске савезнике „замолио“ да одбију увоз иранске нафте и како то да Иран одолијева већ 35 година и нема намеру да се преда?

У Сједињеним Државама су врло забринути због чињенице да је Иран све то успио учинити без њиховог долара, заобилазећи западне санкције и нудећи своје производе кроз робну размјену или кориштењем националних валута трговинских партнера (yуан, рубаљ, рупиа), али и трговањем златом. Иран тргује с малим фирмама које послују у више земаља и као посредници се не боје никаквих санкција.

Русија је у бољој позицији од Ирана и има све што јој треба за изградњу снажне, поуздане економије и одбране како би задовољила потребе становништва. Ово није испразна флоскула којом се слави „руско економско чудо“, него пука чињеница која се лако може проверити на службеним и специјализираним интернетским страницама на руском језику, као што је нпр. руски Финанцијски вјесник.

Замрзавање руских девизних резерви у иностранству сигурно никога не би развеселило, али би сваком требало бити јасно да резерве у светском финансијском систему нису ништа више од илузије и такве би санкције само приморале Русију да убрза стварање независног система кредитирања и исплата, као и система међународних исплата који би у потпуности био ван надзора Вол Стрита. Као прву меру на санкције Запада, управо стварање аутономног сустава кредитирања и наплате који неће узимати у обзир амерички долар је најавио Сергеј Глазyев, саветник руског предсједника Владимира Путина.

„У вези бојкота Г8 треба рећи како Русија никад није била пуноправни члан те групе и сви озбиљни проблеми су увијек решавани у оквиру скупине Г7, а Русију се остављало изван затворених врата“, пише Валентин Катасонов и додаје како чињеница да би се Запад могао вратити формату Г7, као што је био пре, само ће помоћи у Русији да се реши било какве илузије о „пријатељској сарадњи“.

У бојкоту руских производа је у предности Русија која може условљавати бројне политичке одлуке извозом нафте и природног гаса. Европа не може одбити увоз руских енергената, а сама Русија нема проблема с извозом због близине земље попут Кине која непрестано повећава своје потребе за енергентима и већ су у изградњи пројекти везани за опскрбу Кине вредни на десетке милијарди долара.

Санкције од стране Виећа безбедности Уједињених нација је немогуће изгласати јер Русија има стално место у том већу, а Кина је поручила „како ће уложити вето на сваку одлуку која би ишла на штету Русије“.

Избацивање Русије из Светске трговинске организације би по мишљењу многих била велика предност за Русију, што је потврдио и Алексеј Мордашов, власник Северстала и човјек који је најгласније лобирао за сарадњу Русије и СТО. Избацивањем Русије из СТО би се створили услови за развој пољопривреде, а бројни примјери у историји уче како ниједна земља не може постојати без властите прехрамбене сигурности.

Замрзавање иностраних рачуна руских олигарха руској држави не би штетило, а за земље у којима они обично живе то би био значило катастрофу. Осим тога, овакве најаве су већ довеле до тога да дође до пребацивања средстава на рачуне над којима америчка администрација нема никаквих овлашћења и тај би се новац ускоро могао наћи у домовини.

Дакле, што се може закључити?

1 . Не може се искључити могућност санкција против Русије и Украјине, али би то више штетило онима који их захтијевају, него за оне које би те санкције требале погодити и америчка владајућа елита несмотрено своју земљу гура у економски рат против Русије.

2. Наметање санкција у руском народу неће бити схваћено као трагедија и то би био додатни потицај да Русија покрене индустријску преобразбу 21. веку.

3. Русија је већ била спремна на санкције, а Веће Федерације је на путу да одобри закон којим се председнику дају овлашћења да заплени имовину, добра и замрзне рачуне америчких и европских фирми, али само у случају да Запад први наметне санкције Русији.

4. Једна од најважнијих ствари у том смислу је повратак новца којег олигарси тренутно држе у иностранству у Русију, а то је „губитак“ на којег би власти у Москви радо пристале.

Руски предсједник Владимир Путин је затражио извјештај од свих министарстава и данас се огласио приопштењем „како је руска економија стабилна, најнижа стопа економског раста би требала бити 1,3% (иако су његове жеље 2-2,5% оп.а.), а инфлација ће бити у прихватљивим оквирима“. САД су покушале пронаћи алтернативу европској зависности о руском плину, али је Европи њихов пројект с течним гасом потпуно неисплатив, пише РТ.

Преостаје неколико дана до референдума на Криму, који можда неће имати међународно-правни учинак једнако као у Абхазији, Јужној Осетији или Придњестровљу, али ће Москви дати прилику да последњи пут упозори „западне партнере“ (како САД и земље ЕУ воле звати Сергеј Лавров и Владимир Путин оп.а.) како у политичкој пракси Русије не постоји „блефирање“, а одлука о враћању на договор из 21. фебруара је највише што Русија жели понудити Западу.

У противном ћемо се морати да припремино на окретање Москве Истоку и на „негативне последице увођења санкција против Русије“ на које Европску унију припрема Ангела Меркел. Надајмо се да још има трунке здравог разума код европских политичара који схваћају да Европска унија није никакав живи ентитет и да ће последице у том случају сносити њени грађани, те да до тога ипак неће доћи.

(Адванце, донекле посрбио Србин.инфо)