Поводом 150 година од смрти Вука Караџића (1787-1864)

Све слабости Вукове реформе српскога језика и писма током времена су увећа(ва)не стицајем лоших околности, једно, а, друго, због фалсификовања Вука према сулудој идеји југословенства Срба и неговања немогућег „братства-јединства“ југословенских народа, чији се број множио на основама антисрпства. Вук јесте био употребљен од Беча да Вукова реформа језика Срба буде таква како би била прихватљивија и за Хрвате.

Кривица Вука не може се сматрати кључном ствари у полому српског језика и замењивању српског писма ћчирилице јер Вук није дочекао да сам спроводи или макар да учествује у практичном спровођењу своје реформе. О томе су се питали каснији вуковци и лажни вуковци, тј. злоупотребљени тзв. сербокроатисти који су каснијим договорима и поступцима ишли наруку ономе што данас зовемо упропашћивање српског језика и коначно полатиничење свих Срба у проценту 90:10 одсто после Новосадског договора (1954). Латиничење Срба одувек је имало изузетно велики утицај на расрбљивање, католичење и асимилацију Срба.

Данас, можда, у српском језику и писму још није баш све изгубљено. Али, да не би било све и коначно изгубљено, српска интелигенција (ако је од ње ишта остало, ми мислимо да јесте остало нешто мало), треба с лингвистима на челу да се окупи на једном великом скупу на коме би се донео договор Срба о основама и поступцима у вези с даљим кретањима и понашањима у вези са српским језиком и писмом.

У данашњим српским лингвистичким институцијама не постоји готово ни минимална свест о томе да се не можемо у српском језику и писму понашати и даље као да се није ништа у томе догодило после разбијања Југославије. Једно је, међутим, и пре тог скупа и договора, нама јасно. А то је да без враћања потпуног суверенитета српској ћирилици у српском језику, дакле, без икаквог параписма или алтернативног писма, судбина српског језика и ћирилице апсолутно је неизвесна и за садашњост и за будућност.

Ово се, између осталог, истиче у саопштењу Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“, које је потписао председник Скупштине „Ћирилице“ Драгољуб Збиљић

 (Нови Сад, 8. фебруар 2014)