Прочитај ми чланак
(Глас Русије)
Дводневна конференција која је 6.фебруара почела у Атини, у вези са питањима стратегије ЕУ у региону Јадранског и Јонског мора- прво је значајније окупљање које је организовала Грчка од како се нашла на месту председавања ЕУ.
Припремљена документација предвиђа да „новорођена“ стратегија обухвата осам држава јадранско-јонског региона. Половина од њих већ улази у саства ЕУ (Хрватска, Грчка, Италија и Словенија), а друга четворка (Албанија, БиХ, Црна Гора и Србија) не крију својенапоре да у ову организацију уђу што пре. Реализација Стратегије ЕУ у региону Једранског и Јонског мора- важан је корак у остваривању такозване концепције „концентричних кругова“, која претпоставља „обрастање“ регионалних пројеката око језгра ЕУ. При томе је удаљеност ових пројеката од Брисела повезана са специфичностима узајамних односа ЕУ са овим или оним земљама учесницама. Максимални (иако не и апсолутни) степен узајамних дејтва можемо видети и на примеру „Вишеградске групе“- чији сви чланови већ улазе у састав ЕУ. Мање интегрисана у структуру и програме ЕУ је „Северна димензија“- у чији састав улази неопредељени Исланд. Још један „концентрични круг“- то је „озлоглашено“ Источно партнерство, чији чланови такође сад имају статус званичних кандидата за улазак у ЕУ.
У низу подобних „концентричних кругова“ ЕУ Стратегија у региону Јадранског и Јонског заузима овај међупростор. Јер већ је поприлично хетерогени састав „осморке“- „проблематична“ Грчка, „скоро упале у кризу“ Словија и Италија, дугогодишњи „евро-изгнаник“ Србија и традиционално двосмислена Албанија.
Посебно место, свакако заузима Грчка, говори шеф катедре европски хинтеграција МГИМО министарства иностраних послова РФ Олга Буторина:
Грчка је својевремено ступила у ЕУ и сагласила се да део свог националног суверенитета преда наднационалним органима. Већ после тога, она сама је нарушила читав низ правила. На пример, ступила је у зону евра, предавши при томе лажну информацију о стању своје економије. Наравно, за то је требало платити цену. У ЕУ нема ни једне државе која није део сопственог суверенитета предала наднационалним органима.
Без обзира на све проблеме у односима Грчке и ЕУ, Атина у очима европске породице има значај као историјска и геополитичка одступница према Турској. Југо-источне границе ЕУ у блиској будућности остаће на западним границама Турске- и њих је неопходно учврстити, за шта ће и бити потребна сарадња са ЕУ, које ће она платити.
Тако да су ови напори Грчке да се у оквиру ЕУ даље развија сопствене регионалне пројекте има шансе на успех. Тим пре, што ће је од 1.јула на месту председавајућег ЕУ сменити Италија- управо још једна јадранско- јонска држава.
