• Почетна
  • СВЕТ
  • Вадим Ферсович: Да ли ће из Украјине доћи „европско пролеће“
Прочитај ми чланак

Вадим Ферсович: Да ли ће из Украјине доћи „европско пролеће“

0

ukrajina_kijev_630856S1

29. јануара аналитичар листа Guardian Шимус Милн је на следећи начин прокоментарисао став НАТО у вези с догађајима у Украјини: „Све сумње у то да су напори ЕУ да „испроси“ Украјину тесно повезани са западном војном стратегијом данас је расејао генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, који је изјавио да би нереализовани споразум с Украјином представљао „моћан стимуланс за евроатлантску безбедност“.

Споразум између ЕУ и Украјине је сад животно неопходан и НАТО. Најновији ратови на Истоку су били неуспешни, непопуларни и веома скупи. Њихов завршетак је појачао тенденцију смањења буџета одбране у европским земљама. А присуство НАТО у Украјини ће бити економски оправдано. У току експанзије на исток Европе услови споразума с новим члановима и партнерима у одбрамбеној сфери финансијским и економским структурама ЕУ традиционално гарантују освајање нових тржишта и ресурса, потискивање спољашњих и гушење локалних конкурената.

Међутим, у јеку бескрвних битака за нове земље европски стратези, чини се, губе из вида главни залог сваке победе – сигурну позадину. Војска дипломата и чиновника незадрживо стреми ка истоку лакомислено остављајући иза себе земље које су до ногу потукле транснационалне корпорације и банке. Њихови народи су се надали чуду, али су сиромашне земље и даље остале сиромашне. Њихови грађани сад ЕУ називају „Франкогерманија“, а себе сматрају „Европљанима другог реда“. Нису сви спремни да се помире с таквом ситуацијом. Жестоки сукоби између полиције и учесника у манифестацијама које веома личне на кијевске, у целој Европи су се одвијали много пре украјинских.

Међутим, најопаснија сличност је у нечем другом. Као и у Украјини, у таласу народног незадовољства у многим европским земљама су испливали популисти и националисти. Први обећавају невероватно брзо решавање свих проблема, други одређују непријатеље и методе за остваривање циљева. Методе радикала су познате. У Украјини су потребна решења од власти издејствовали „Молотовљевим коктелима“ и освајањем административних зграда.

На стварне опасности жарког „европског пролећа“ у интервјуу за Spiegel је још у марту прошле године упозоравао бивши премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер. Он је садашњу радикализацију расположења упоредио с 1930-им годинама и упозорио је: „Демони нису били истерани, они само спавају.“ По његовим речима, „свако ко сматра да је вечно питање рата и мира у Европи коначно сахрањено, можда чини кобну грешку“.

Судећи по свему, управо такву грешку чине европске власти журећи да реализују још један спорни геополитички пројекат. Отворено подржавајући радикале и националисте на „украјинском фронту“, неизбежно буде сопствене „демоне“.

Ипак, руководство ЕУ вероватно сматра да све унутрашње проблеме Европе могу да реше финансијски органи. То су Европска комисија, Европска Централна банка и ММФ. Њихов савез је због нечега назван руском речју „Тројка“. Руска „тројка“ су кола у која је упрегнуто троје коња за брзо путовање на дугим раздаљинама. Европска „тројка“ не може да се похвали брзим кретањем и очигледним победама. Тешка кола за решавање европских проблема крећу се врло споро. Да ли ће пробуђени европски „демони“ чекати „хепи-енд“?

У степи се код украјинског града Каховке налазе бронзана кола – „тројка“, али с митраљезом. То је сећање на борбе из грађанског рата. Он је такође био проузрокован игнорисањем унутрашњих проблема ради освајања спољашњих победа. Не бисмо желели да ради одбране европске економије од домаћих „демона“ на претерано смелу европску „тројку“ једног дана такође мора да се постави

(Глас Русије)