Прочитај ми чланак

ПАЛЕ СУ МАСКЕ: Зaпад захтева гасовод и НАТО присуство у Украјини (Видео)

0

maidan_15
На украјинској раскрсници Вишеграда мирише на гас

Криза у Украјини и даље узнемирава њене суседе у источноевропском региону. Увече 29. јануара на ванредну «радну вечеру» у Будимпешти окупили су се премијери земаља Вишеградске групе – Виктор Орбан – Мађарска, Доналд Туск – Пољска, Роберт Фицо – Словачка и Бохуслав Соботка – Чешка.

На дневном реду је било само једно питање – ситуација у Украјини. Међутим, заједничка изјава премијера није обухватила «све ризике и забринутости»,- истиче наш посматрач Петар Искендеров.

Мора да се истакне да су премијери Мађарске, Пољске, Словачке и Чешке подвукли неопходност регулисања унутарукрајинског конфликта искључиво мировним средствима.

Придњестровље позива Русију у помоћ

Придњестровље се обратило Русији за помоћ. Повод за то је намера Молдавије да потпише споразум о придруживању ЕУ.
У Тирасполу страхују да ће након потписивања овог договора Придњедстровље бити у економској блокади.
Овај докуменат подразумева формирање дубоке и свеобухватне зоне слободне трговине што ће довести до формирања новог трговинско-економског режима.
Врховни савет Придњестровља једногласно се обратио руској Државној думи са молбом да размотре питање спречавања економске блокаде републике.

Сада прилазимо најзанимљивијем – тежњи ЕУ да искористи догађаје у Украјини ради тога да би «везала» ту земљу за своје енергетске пројекте на штету Русији. Дестабилизација ситуације у Кијеву је пружила Бриселу нове адуте.

Између осталих, реч је о томе да би натерао украјинске власти да денонсирају постојеће гасне споразуме с Русијом и тиме учнио Кијев зависним од Еврокомисије с њеним Енергетском повељом, Трећим енергетским пакетом, сумњивим пројектима типа Набуко и гасом од шкриљаца, који «случајно» планира да активно користи управо украјинска сусетка Пољска. Ево што мисли о Набуку аналитичар руске инвестиционо-финансијске политике Солид Дмитриј Лукашов.

Раније је већ било разговора да у гасовод Набуко ради његовог пуњења поред азербајџанског гаса треба пумпати и туркменски гас. Међутим, све је то под великим знаком питања. У Туркменију треба градити транскаспијски гасовод преко Каспијског мора, што је веома сложено, јер је оно унутрашње море. Тамо нису стриктно одређене границе сваке земље.

„Управо крајем 2013. године пољска је страна изјавила о завршетку истраживачких радова о пројекту испорука у Украјину гаса преко пољске државне нафтогасне компаније за вађење тих енергената ( ПГНиГ ). Дневни обим испорука импресионише – 3,5 милиона кубика гаса. Међутим, многи експерти већ данас сумњају да је реч о коришћењу руског гаса у реверсним шемама.

Познати француски политичар Тјери Марјани је већ једном објаснио «гасне конфликте» између Украјине и Русије јединим узроком: одустајањем Украјине од исплате Русији свог дуга и смицалицама, којима прибегава Кијев да не би испунио своје обавезе. Украина је покушала да изврши притисак на Европу да би је учинила оруђем у свом финансијском спору с Гаспромом.

Данас се ти догађаји враћају попут бумеранга. Данас ЕУ покушава да искористи унутарукрајински конфликт у сопственим енергетским играма. У тим играма земљама Централне и Источне Европе традиционално се пружа улога талаца сумњивих пројеката и опасних геополитичких рачуница. Тешко да је у интересу вишеградске групе да дозволи да је увуку у такве бриселске игре.”

Да ли ће из Украјине доћи „европско пролеће“

29. јануара аналитичар листа Гуардиан Шимус Милн је на следећи начин прокоментарисао став НАТО у вези с догађајима у Украјини: „Све сумње у то да су напори ЕУ да „испроси“ Украјину тесно повезани са западном војном стратегијом данас је расејао генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, који је изјавио да би нереализовани споразум с Украјином представљао „моћан стимуланс за евроатлантску безбедност“.

Споразум између ЕУ и Украјине је сад животно неопходан и НАТО. Најновији ратови на Истоку су били неуспешни, непопуларни и веома скупи. Њихов завршетак је појачао тенденцију смањења буџета одбране у европским земљама. А присуство НАТО у Украјини ће бити економски оправдано. У току експанзије на исток Европе услови споразума с новим члановима и партнерима у одбрамбеној сфери финансијским и економским структурама ЕУ традиционално гарантују освајање нових тржишта и ресурса, потискивање спољашњих и гушење локалних конкурената.

Међутим, у јеку бескрвних битака за нове земље европски стратези, чини се, губе из вида главни залог сваке победе – сигурну позадину. Војска дипломата и чиновника незадрживо стреми ка истоку лакомислено остављајући иза себе земље које су до ногу потукле транснационалне корпорације и банке. Њихови народи су се надали чуду, али су сиромашне земље и даље остале сиромашне. Њихови грађани сад ЕУ називају „Франкогерманија“, а себе сматрају „Европљанима другог реда“. Нису сви спремни да се помире с таквом ситуацијом. Жестоки сукоби између полиције и учесника у манифестацијама које веома личне на кијевске, у целој Европи су се одвијали много пре украјинских.

Међутим, најопаснија сличност је у нечем другом. Као и у Украјини, у таласу народног незадовољства у многим европским земљама су испливали популисти и националисти. Први обећавају невероватно брзо решавање свих проблема, други одређују непријатеље и методе за остваривање циљева. Методе радикала су познате. У Украјини су потребна решења од власти издејствовали „Молотовљевим коктелима“ и освајањем административних зграда.

На стварне опасности жарког „европског пролећа“ у интервјуу за Шпигл је још у марту прошле године упозоравао бивши премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер. Он је садашњу радикализацију расположења упоредио с 1930-им годинама и упозорио је: „Демони нису били истерани, они само спавају.“ По његовим речима, „свако ко сматра да је вечно питање рата и мира у Европи коначно сахрањено, можда чини кобну грешку“.

Судећи по свему, управо такву грешку чине европске власти журећи да реализују још један спорни геополитички пројекат. Отворено подржавајући радикале и националисте на „украјинском фронту“, неизбежно буде сопствене „демоне“.

Ипак, руководство ЕУ вероватно сматра да све унутрашње проблеме Европе могу да реше финансијски органи. То су Европска комисија, Европска Централна банка и ММФ. Њихов савез је због нечега назван руском речју „Тројка“. Руска „тројка“ су кола у која је упрегнуто троје коња за брзо путовање на дугим раздаљинама. Европска „тројка“ не може да се похвали брзим кретањем и очигледним победама. Тешка кола за решавање европских проблема крећу се врло споро. Да ли ће пробуђени европски „демони“ чекати „хепи-енд“?

У степи се код украјинског града Каховке налазе бронзана кола – „тројка“, али с митраљезом . То је сећање на борбе из грађанског рата. Он је такође био проузрокован игнорисањем унутрашњих проблема ради освајања спољашњих победа. Не бисмо желели да ради одбране европске економије од домаћих „демона“ на претерано смелу европску „тројку“ једног дана такође мора да се постави митраљез.

(Глас Русије)