Велики Трновац, место поред Бујановца, које важи за главни дистрибутивни центар наркотициказа Балкан. Eкипа Политике кренула је са двојицом полицајаца. Истовремено, они су били задужени за безбедност. Нису баш били одушевљени што морају да крену у Трновац, а један од њих је прокомантарисао да не би било „добро” да, заједно с њима, станемо и фотографишемо споменик Ридвану Ћазимију, познатијем као Капетан Леши, који је био један од команданата формације назване Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца, а који је убијен 2001. године.

На улицама овог места, има око 10.000 становника (међу којима нема ниједног Србина). Људи, углавном седе у групама испред кућа које су опасане великим бетонским зидовима, иза којих се назиру само кровови.

Саобраћај у главној улици је фреквентан, а често се могу видети „мерцедеси” и „голфови” са затамњеним стаклима. Улазак екипе Политике у пратњи полиције изазвао је пажњу у селу. Сви су знатижељно гледали шта се то дешава, а поједини су, чим су нас видели, кренули пешице ка центру села. Ми смо послушали полицијску патролу, па смо споменик Капетану Лешију, изнад чијег обележја и велике фотографије стоји албанска застава, сликали из аутомобила у покрету.

У центру села постоји неколико кафића и кафана. Из кафића, у којима седе углавном млађи људи, одјекује музика са Ем-Ти-Вија, док се из кафана чује гласна албанска музика. Када смо стали у центар села, није прошло ни два минута док на нас није почела да виче екипа људи која је седела у једној од кафана, преко пута џамије.

„Шта фотографишете, ко вам је дао одобрење, да ли сте питали неког да дођете”, било је прво што нам је довикнуо Албанац који, по процени, има око 35 година.

Пришли смо му и објаснили да смо новинари из Београда. То је читаву екипу људи око њега, како се чини, додатно разбеснело.

„Пишете о нама свашта, а дошли сте овде без питања да фотографишете. Ко вам је дао дозволу за то. Ушли сте у пратњи полиције, а нисте ни питали да дођете до џамије”, рекао је.

Патрола полиције која је кренула с нама била је тада удаљена педесетак метара од нас. Проценили смо да би безбедније било да смиримо ситуацију, па смо им објаснили да нисмо дошли да провоцирамо и вређамо, већ да радимо свој посао. После неколико минута напетог разговора, током којег смо ми смиривали, а они понављали да нам „ту није место”, пристали суна кратки разговор.

„Питајте шта вас интересује”, рекао је надмено предводник те групе људи који није желео да се представи.

Рекао је да се лоше живи и да нема шта друго да каже. 

На питање о Трновцу као главном центру за наркотике, рекао је само: „Глупости”.

Нико од осталих мештана није желео да прича с нама, па смо убрзо напустили село.

Прича о Великом Трновцу, као главном пункту за наркотике на Балкану,потиче из извештаја који већ дуго спомиње Интерпол. Према тим подацима, у Великом Трновцу је у сваком тренутку најмање три тоне хероина спремно за испоруку.

О Трновцу информације имају и у италијанском Центру за борбу против мафије (ДИА). Они су у недавном извештају изнели податак да се скоро 70 одсто дроге намењене западноевропском тржишту шверцује преко Прешева и Великог Трновца.

Према том извештају, кријумчарење је главна делатност за око пет хиљада Албанаца из тог дела Србије.

Италијани су у истом извештају написали да,иако се зна да је то подручје пуно криминала, нико им не може стати на крај. Европске полиције немају право да делују на подручју Србије, а службе Србије не могу адекватно да интервенишу.

Неке процене кажу да те три тоне складиштеног хероина даноноћно чувају страже до зуба наоружаних Албанаца, али поузданих потврда заправо и нема. Док смо пролазили Трновцем, нисмо видели никог ко носи оружје. Један инспектор полиције упућен у ситуацију на југу централне Србије објашњава да су полицијске акције у Великом Трновцу тешко изводљиве јер је цело село укључено у и те како уносан нарко-бизнис. Скоро сви мештани су повезани блиским родбинским везама, па је међу њих немогуће убацити агента или доушника, а сеоске страже су тако добро организоване и постављене да нико непримећен не може да се приближи Трновцу. То показују честе заплена хероина код људи из Великог Трновца који нису ухапшени у овом селу, већ на наплатним рампама код Ниша и Београда.

Велики Трновац има одличан географски положај и налази се у непосредној близини граница с Бугарском, Македонијом, Косовом и Албанијом. Због тога се, наводно, у њега слива велики део хероина из Пакистана, Авганистана, Ирана и Турске. Ту се, према тим подацима, складишти и препакује, а затим кријумчари даље. Процене указују да се из Трновца годишње дистрибуира између 50 и 60 тона хероина, а два главна кријумчарска коридора су преко Албаније и Црне Горе ка Италији и преко Србије ка западноевропским земљама.

Свима, који се баве, по разним „основама”, нарко-тржиштем, ситуација постаје јаснија када знају да су Велики Трновац и Бујановац у непосредној близини граничних прелаза који нашу земљу повезују са југом Европе, Азијом и Блиским истоком где се укрштају нарко-магистрале које воде према Великом Трновцу.

Велики Трновац је једино село на мапи Интерпола у коме се дневно, по причама мештана, изврши промет око 500 килограма дроге, налази се територијално у границама Србије, а духовно, симболички и законски веома далеко, за Србе је ово забрањена зона. 

У центру села, испред основне школе, налази се грб, велелепни маузолеј албанског терористе Ризвана Ћазимија, познатијег као Капетан Леши, вође Ослободилачке војске Бујановца, Прешева и Медвеђе. Комплетно окружење, као и сам гробни споменик, урађени су од најскупљег мермера и гранита, уређени зеленилом, клупама за одмор, увек свежим цвећем и осветљењем које ради целе ноћи. У гробници коју красе ознаке ОВБПМ, поред Лешија је сахрањен и његов терористички саборац Бесим Пајку. Изнад споменика, на високом постољу, вијори се још једна албанска застава.

У основној школи са више од хиљаду ученика, мештани су у собици од девет квадрата приредили „етно музеј“. Поред неколико ископина из раних векова, поставку овог „музеја“, који има и свог кустоса, чине углавном експонати везани за ОВПБМ и њену борбу. Ту су униформе и ознаке, ручно рађени амблеми и капе, фотографије, убојна, експлозивна средства, меци, мине и друге ратничке „ситнице“. Добро смишљене приче стварају нове легенде и митове о новим борцима за велике албанске циљеве.

Долазак у Велики Трновац је могућ само у групи страних туриста и новинара, које ће најзначајнији представници села дочекати и љубазно испратити. Деца ће дуго, добро увежбана, махати путницима у аутобусу и позирати њиховим камерама и фотоапаратима. Велики Трновац, иако на српској територији, тако и даље остаје забрањена зона за Србе и њене државне и административне органе, осим ако нису са странцима.

Велики Трновац је најбољи показатељ у каквом је стању српска држава у последњих 20 година, са акцентом на последњих годину дана под потпуно марионетским режимом који спроводи по њиховим речима највећу акцију против дилера у задњих 20 година (ГРОМ). Поставља се питање, зашто Гром није ударио у Велики Трновац?

Село за који цео свет зна да је легло наркодилера, село где стоји споменик терористи, село у којем кажу да нису пожељни Срби или српски језик. Помисле ли некад наши поглавари хоће ли после њих постојати Србија и Срби као народ, или чак ни за то не хају?

(Србин.инфо, Политика)

Ознаке: Велики Трновац, Видео, дрога, легло дроге, полиција, Србија