Дипломирани инжењер саобраћаја (мастер), Никола Петровић (32) годину и по дана тражи посао за који се школовао. Иако је специјалиста за телекомуникације, није очекивао да ће брзо наћи посао у струци. Његове сумње су се, нажалост, и обистиниле, па је овај младић из Руме решио да ради и “успутне” послове.

– Нисам мислио да ћу лако наћи посао зато што немам никакву везу. Моји родитељи су поштени људи, “стара гарда”, нису стварали неке везе. Данас не може тако лако ни да се некоме плати како би се дошло до посла. Драго ми је што сам успео да радим и те неке послове који немају везе са мојој струком – прича Никола који се и даље едукује, а за шест месеци јавио се на око 250 огласа.

На пет су га позвали на разговор. Дешавало му се и да уђе у најужи избор, али на крају ипак не би добио посао.

– На једном конкурсу нас петоро је ушло у најужи избор. На крају, примили су двоје који су имали везу – прича Никола о искуству на разговорима за посао и додаје да су га некад потпуно исцрпљивали питањима.

Како би своју „муку“ поделио са другима, решио је да на свом блогу пише о искуству које је доживео на различитим пословима, а како би причу употпунио качио је и одговарајуће фотографије. Па тако, на његовом блогу (http://traktorche.blogspot.com) можете да видите Николу у улози “секача” шећерне репе или са четком за молерај.

– У фабрици шећера радим већ шест година. То је сезонски посао који обављам од септембра до децембра. То ми је било најтеже. Три месеца радиш свакодневно, контролинг и мониторинг шећерне репе. Радио сам 102 дана без престанка – прича Никола и додаје да му је сваки посао увек био плаћен.

У време сезоне прихватио би се и молераја, а није му страно ни чишћење обора и то код комшије, у Руми, јер како каже “то ни сам домаћин више неће да ради”.

За посао у његовој струци сада се тражи још један сертификат који Никола настоји да добије.

Живи са родитељима, а од недавно учи и немачки. Његове колеге са факултета углавном су се снашле и запослиле у струци, а он је себи дао рок од неколико месеци:

– Ако се у скорије време нешто не деси, онда ћу да се спакујем и одем у иностранство да радим на некој фарми. Зато сам и почео да учим немачки – закључио је на крају Никола.

 

24 сата

Ознаке: везе, инжењер саобраћаја, никола Петровић, обор, посао, свињац, Србија