Прочитај ми чланак
Научници су само делимично у праву кад кажу да је српска Нова година у ствари старокалендарска, по рачунању времена које је установио Јулије Цезар, па се зове и јулијанска. Српска Нова година може се назвати и православном, јер је славе Руси, Грузини монаси на Светој Гори, па чак и православни Јапанци. Ипак, српска Нова година је нешто друго, јер је настала као знак отпора покушајима да се затре српски идентитет.
Зато је јулијанска Нова година за Србе типично српска, јер је настала помало из ината. Она није почела да се слави јавно и пркосно 1919. године, када је Краљевина СХС за ванцрквене сврхе усвојила нови грегоријански календар. Штавише, СПЦ се залагала за усклађивање календара и за то ангажовали великог научника Милутина Миланковића. Срби су постали смуњичави тек 1923, када је из Загреба поручено да православна славља наводно штете привреди и трговини.
– Трговинско-обртничка комора из Загреба поднела је 12. 2. 1923. представку Министарству социјалне политике о потреби изједначења календара с обзиром на штете које по привреду производи слављење верских празника по два календара. Комора је сматрала да би изједначење календара утицало и на смањивање верских разлика у земљи. Противници промена у Православној цркви плашили су се преласка на нови календар због унијаћења – наводи историчар др Радмила Радић.
Зебњу Срба су појачали исти захтеви из хрватских градова где су били јаки центри фрањеваца, носилаца идеје да у Хрвтској и БиХ нема српског становништва, већ само поправослављених Хрвата.
Чашу је прелио захтев новокомпонованих српских богаташа, ратних профитера, који су тражили да се календар додатно подеси да и Божић и Ускрс падају увек у дане викенда, да не би имали губитке због празника. Тај притисак је Србе толико иритирао да су старокалендарску Нову годину од 1923. почели да празнују као „опозициону“ јавно и пркосно, у ресторанима и на улицама, иако није била државни празник.
Прославу нове православне организовала је прва београдска „Касина“, а следећих година су се придружиле све престоничке кафане, биоскопи, домови ратника-инвалида…
Ипак, долазиле су затим нове генерације васпитане под притиском државне пропаганде да треба да буду мање Срби, а више Југословени. Та пропаганда је потискивала православну Нову годину, која је одувек слављена међу Србима кад јој је и време – 1. јануара по јулијанском календару. Њој су претходили Бадњи дан 24. децембра старе године, а породични празник Божић прослављан је следећа три дана.
– С новом годином пробудио се код нас друштвени живот. Весеља започињу, пријатељи се састају у приватним друштвима, веселе се и у пријатној забави проводе. Куд год да се окренеш, од свуда ти свирка уши заглуне – пренео је новогодишњу атмосферу 1. јануара 1847. године репортер „Србских новина“.
У комунизму је славље српске Нове године било забрањено па су и они рођени 13. јануара били сумњиви ако славе рођендан. У Архиву Југославије постоје документи који стриктно наређују да се новогодишњи поклони повлаче из продаје у време верских празника. То није важило за католички Божић, јер је претходио интернационалној прослави Нове године, већ само за православни Божић и Мали Божић – српску Нову годину. Постојала је стриктна наредба да 13. јануара кафане морају да се затворе најкасније до 22 сата. Ипак Срби су наставили да славе, кришом и из ината, ризикујући дочек у притвору.
ДРЖАВНИ ПРАЗНИК ОД 1850. ГОДИНЕ
Указом кнеза Александра Карађорђевића 1850. године Нова година уврштена је у државне празнике, па су новине 1. јануара 1851. извештавале о веселом дочеку у београдском високом друштву.
– Синоћ, уочи Нове године, а по закљученију старе господин руско-императорски конзул у Београду, г. ђенерал Левшин давао је у своме конаку вечерњу забаву на којој је најотменије друштво присуствовало. Како сат избије дванаест, домаћин напи својим гостима здравицу поздрављајући их сретним новим летом – известио је репортер „Србских новина“.
(Вечерње новости)
