Прочитај ми чланак
Чак сами украјински опозиционари признају: њихов бунт је пропао, пошто евромајдан није имао јединственог лидера и легитиман повод да тражи промену власти. Изгубљена је масовност и одушевљење. Остала је прљавштина, неколико стотина незапослених, студената, луталица. Тешко их је растерати: бесплатно јело и топли шатори су окупили око Мајдана све бескућнике Кијева и Галиције.
Врховни административни суд Украјине није укинуо амандмана на Порески закон, који могу да лидеру партије Удар Виталију Кличко ускрате право да се кандидује за председника.
Амандмани, о којима је реч, председник Виктор Јанукович потписао је 8. новембра.
Једна од одредби документа гласи:
„У случају да лице има право сталног боравка на територији стране државе, сматра се да не живи у Украјини“.
Кличко, који жели да се кандидује за председничку функцију, има дозволу боравка у Немачкој.
Међутим, по закону кандидат за председника мора да живи у Украјини 10 година пре дана избора.
Катастрофални антисанитарни услови очигледан су резултат који су донели у центар Кијева борци за европске вредности.
Ако кажемо да је евромајдан намучио обичне грађане Кијева, то је као да ништа нисмо рекли.
Кварт око њега постао је једноставно опасан и често фигурира у криминалној хроници. За се да је на Мајдану од туберкулозе премунуо бивши робијаш који је неколико дана живео међу демонстрантима.
Ко је био ових дана у центру Кијева, мирис Мајдана ће памтити још дуго, кажу кејевљани.
Становници кампа спавају где једу, једу где спавају. И тако већ колико недеља.
Антисанитарни услови изазивају одбојност и осећај гађења код кијевљана.
Данас је Мајдан скуп озлојеђених, непријатних, агресивних фанатика који нападају на сваког неугодног.
Али опозиција без обзира на све, наставиће да користи евромајдан као полугу притиска на власт, сматра заменик директора Института за земље ЗНД Игор Шишкин:
Обратите пажњу да пред народно веће које се одржава недељом, приређују се провокације и пролива крв, истина, без леталних исхода.
Тако опозиција одржава драјв на Мајдану.
А своје планове она никада није крила. То је свргавање владе, недоношење буџета земље, коа и превремени избори за Врховну раду и прдседника.
У правом пољу све то је немогуће. Али евромајдан за сада остаје инструмент дестабилизације ситауције. Зато колико то буде било могуће, толико ће опозиција покушавати да сачува Мајдан.
На интернету се појавио списак припадника „Беркута“, специјалних јединица украјинске полиције, који су тукли учеснике протеста у Кијеву.
На списку се налази скоро 3.000 имена.
Администрација сајта је изјавила да за сада неће објављивати личне податке припадника специјалних јединица које поседује из хуманих побуда, али да ће то учинити у случају ескалације сукоба.
Последњи инцидент са учешћем „Беркута“ се догодио 10. јануара, кад асу они претукли око 20 људи, међу којима је био и бивши министар унутрашњих послова и лидер опозиције Јуриј Луценко.
Акције опозиције које су добиле назив евромајдан, одржавају се у центру Кијева од краја новембра, када је Украјина одбила да потпише споразум о придруживању ЕУ.
Данас еромајдан опозиција покушава да учини својом платформом за предизборну кампању.
А бурну енергију бораца за европске вредности још једном да искористи као политички капитал, истиче старији научни сарадник Института за међународна истраживања МГИМО МИП Русије Леонид Гусјев:
До избора остало је годину дана и опозиција ће користити сваку могућност да популарише своје кандидате и да подсети на себе.
Зато мислим да ће они подржавати Мајдан где се налазе све владине установе у близини. То даје опозицији снагу.
Ипак већ је очигледно да поверење у искреност опозиционара међу Украјинцима пада из дана у дан. У току последњих неколико недеља на евромајдану нису се одвијале никакве масовне опозиционе акције.
И чак без обзира на поједине ескалације када је неколико десетина активиста колима пикетирало дом министра унутрашњих послова, то се не може поредити са тим шта се радило у Кијеву неколико недеља пре Нове године.
Вероватно евромајдан, како су предвидели многи експерти, пресушио је у погледу развојних идеја и умире.
Осим тога, судећи по све мањем броју демонстраната, акције протеста очито су остале без подршке већине грађана Украјине.
