Прочитај ми чланак

Поход на Црвени трг (Увод у почетак хладног рата)

0

Moc SSSR

(Душан Опачић)

„Припреме за рат представљају најуспешније средство за унапређење мира…Никакав тријумф мира, не може се изједначити са наоружаним тријумфом рата“ (Теодор Рузвелт)

Када је 09.маја 1945.године, совјетски маршал Георгиј Константинович  Жуков  ратификовао пред савезницима безусловну капитулацију нацистичке Немачке коју је потписао фелдмаршал Вилхем Кајтел, цела планета је славила певајући, велику победу над највећом пошасти која је задесила планету,  нацистичку Немачку, која је за собом повукла милионске жртве, и тиме означила двадесети век који је требао да буде век општег прогреса у најкрвавији век у историји човечанства. 

Трагична и поражавајућа чињеница по човечанство је била и та да су се само у првој половини двадестог века одиграла и окончала два светска рата, да не рачунамо и локалне ратове широм света. Тај 9.мај биће каснијих година а и данас слављен као Дан победе над фашизмом. Славе га сви, све нације. Међутим на несрећу по човечанство, пад и слом Трећег рајха закључно са горе поменутим датумом, је била само сахрана једног поретка и увертира у стварање и рађање новог Четвртог рајха, који ће у облику светског жандарма у предстојећим деценијама прошлог века шарати крвљу и сејати смрт широм мапе света.

berlinski zid

„Монструозна империја зла са Истока“ како се популарно у Вашингтону дефинисала Русија тј. тадашња СССР, која је током Другог светског рата дала највећи број жртава у борбама против Хитлерове солдатеске и њихових квислинга (око двадесет милиона цивила и војника), прво се медијски сатанизовала широм Сједињених Америчких Држава, стварајући анти-социјалистичку хистерију и атмосферу у свести обичног америчког грађанина, са крајњим циљем борбе против“ комунизма и диктатуре „.

Та кампања је дала резултат да су за САД била прихватљива било која савезништва са државама чије је деловање било усмерено против Кремља. За званични Вашингтон ниједан режим више неће бити реакционаран уколико стоји на путу руском „експанзионизму“. У прилог тој чињеци бих додао и то да је велики део војног и политичког руководства Трећег рајха, прећутно рехабилитован и на све начине спашаван од заслужене казне која им је следовала. Писани су до сада многи фелљтони, чланци, књиге махом од западних аутора, међутим у интересу очувања „безбедности“ великог Запада, ти зликовци су морали остати у животу, и наставити свој рад у стварању и изградњи Четвртог рајха.

Веома је битно напоменути и ту чињеницу да су Сједињене Америчке Државе након Другог светског рата реално биле најмоћнија држава, и ратом најмање погођена за разлику од других држава чланица анти-хитлерове коалиције, што је била идеална предност и сатисфакција да се крене у све могуће вруће и хладне ратове против тада већ тешко од рата рањеног СССР-а.

Да би се водио било који вид ратовања, потребне су и финансије. Кад су САД након Другог светског рата кренуле у свој поход на освајање целе планете, под етикетом лидера у империјализму, прво је било неопходно рашчистити неке ствари код своје куће, добити подршку од свог народа пре но што се крене у авантуристички подухват. Било је потребно створити и очувати медијски спин како тамо неком СССР-у „треба сломити кичму, творевини која је узрок свих проблема у свету, злом империјом са Истока, надахнута својом сатанском и атеистичком вером, увек спремна на поробљавање других држава и народа…“

Ова медијска хајка против Русије започета је у времену када су Сједињене Америчке Државе већ испробале на Хирошими и увелико поседовале атомско наоружање, док Руси бар по званичним подацима још нису поседовали атомско оружје. Бесмислено зар не? Од тих година па све до дан данас, САД су у стању сталне ратне економије, и већ више од пола века огроман проценат државних прихода одлази у „одбранбене“ сврхе.

Грдно би се преварили ако поверујемо да су Сједињене Америчке Државе путем империјализма кренуле тек након Другог светског рата. Улогу светског жандарма и преваспитача „непослушних“ влада и нација играју од момента када су Британци одлучили да делују из „другог плана“. Опште је познато да се до краја деветнаестог века оружана сила мерила по јачини и наоружању на води, по моћи морнарице једне државе. Уједињено Краљевство је било неприкосновено на мору, што им је омогућило да постану велесила и окупатор многих држава на свим континентима кугле земаљске.

SSSR protiv fasista

Седиште светске финансијске моћи је било у Лондону. Читаве три генерације Британци су стварали и одржавали своју колонијалну империју засновану на превласти Лондона на тржиштима новца. Када су најзад схватили да колоније много коштају у финансијском смислу, полако и скоро неприметно диригентску палицу предају Американцима. Године 1914. светска финансијска престоница се из Лондона сели у Њујорк. Самим преласком финансијске моћи са старог континента у Нови свет, до тада америчка нација као веома зависна од страних фактора и дужник, постаје кредитор и главни покретач планетарне привреде.

Прве ниске ударце САД усмерене према Совјетском савезу задаје још током Другог светског рата преко Британаца иако су званично све три државе биле у саставу Анти-хитлеровске коалиције. Дипломатско-обавештајне активности усмерене против СССР у оперативном смислу су углавном обављали Британци по строгим надзором САД. Те активности су и значиле увод у почетак  хладног рата.  У првим месецима 1942.године одмах након немачког пораза код Москве, Хортијевци у Мађарској су почели да припремају терен за зближавање односа са САД и Британијом. Тајни дипломатски контакти одржавани су преко Стокхолма, Анкаре и неких других градова Европе. Након реализације првих сусрета, Велика Британија је послала у Мађарску специјалну групу која је имала незваничан карактер. Британска мисија је настојала да оствари споразум са владом фашисте Калаија, да Мађарска званично изађе из рата.

Према сведочењу Винстона Черчила, Мађари су имали задатак да се војнички супроставе напредвању Црвене Армије ако до тога дође, али би формално капитулирали пред британским трупама које би стигле благовремено. Као знак добре воље према британцима Мађарска Влада је избегла наређење Хитлеровог фелдмаршала Вилхема Кајтела да се издвоје три мађарске дивизије за окупацину службу у Србији. Затим као случајно јесени 1943.године шпански фашистички диктатор Франко повлачи са бојишта на Источном фронту своју злогласну „Плаву дивизију“ у тајном договору са англо-америчком алијансом.

Колико је живео и владао шпански диктатор и фашиста након рата и ко му је то омогућио опште је познато. Фински фелдмаршал Манерхајм одбија Хитлерову понуду да преузме дужност главног комаданта финских и немачких трупа у Финској. Фашистички режим Румуније у другој половини 1943.године развија широку дипломатску активност са циљем остварења сепаратног мира са Западним силама и наставак рата против Совјетског Савеза. Фашиста Антонеску уверава Хитлера у безрезервну лојалност док је упоредо грозничаво слао емисаре у Португалију, Швајцарску, Шпанију, Турску и Шведску да се погађају са представницима САД и Велике Британије. Амерички амбасадор у Мадриду К.Хејс водио је тајне преговоре са румунским представникм С. Грегоријумом. Циљ преговора је био да фашистичка Румунија капитулира пред Западним силама и тиме би опет било заустављено напредовање Црвене Армије.

Пољска емигрантска влада у Лондону позива у лето 1943.године САД да окупира Пољску и створи у централној Европи бедем који би се супроставио ширењу „руског комунизма“ . Енглези октобра 1943.године шаљу илегално своју мисију у Бугарску, коју је предводио капетан Дејвисон, а у јануару 1944.године стигла је и друга војна мисија предвођена капетаном Томпсоном. Западна алијанса на све начине покушава својим мисијама и услугама фашистичких квислинга да стегне обруч око тадашњег Совјетског Савеза.

Након немачке катастрофе код Москве, Стаљинграда, Лењинграда и Курска, као и у северној Африци, почела је у игру да улази и Турска, која је све до краја 1942.године изражавала симпатије према фашистичкој коалицији. Подстакнути од Лондона, турски лидери на челу са Исметом Иненијем почели су у току 1943.године да стварају мутант-блок балканских држава, ради заједничке „заштите од комунизма“.

У целој тој англо-америчкој стратегији учествују њихови штићеници којима је био центар Лондон, тзв.владе у изгнанству међу којима су биле анти-совјетски оријентисане Југославија, Грчка, Пољска и Чехословачка. Циљ им је био опште познат да се сломи левичарски и прогресивни покрети у Источној и Централној Европи, и наравно спречи улазак Црвене Армије у те земље.

Томови најопширнијих енциклопедија не би били довољни да се у њих сврстају прљаве активности западне алијансе уперене против тадашњег Совјетског Савеза. Не бирајући савезнике и средства све је учињено да се обузда и сломи СССР. Да ли је англо-америчкој алијанси током Другог светског рата било примарно сломити СССР или Хитлера, јасно показују докази њихове дипломатско-политичке активности током рата.

Постоје наводи да су британски обавештајни кругови током совјетске противофанзиве код Стаљинграда, крајем 1942.године, па и раније покушавали преко разних канала, да испитају могућност сепаратне нагодбе са Немачком и стварања јединственог фронта против СССР-а.

САД и Велика Британија су од почетка рата,  биле фокусиране у спровођењу свих могућих комбинаторика у циљу слабљења СССР-а. Међутим већина тих активности била је благовремено осујећена од стране совјетских обавештајаца. Званична Москва је углавном била у току када су у питању „савезничке“ намере.   (наставиће се)

(Србин.инфо)