Прочитај ми чланак

САД ПРОТИВ РУСИЈЕ: Опкољавање, ракетни штит, и смањени војни буџет (Фото+видео)

0

proturaketnog-stita-u-europi-je-rusija_6316_1475

(Н. Бабић)

Анализа: смањени војни буџет и будућност америчког противракетног штита на простору Источне Европе.

Због финансијских проблема, шпијунског скандала и неуспеха планиране инвазије на Сирију Вашингтон губи савезнике широм света, али и сопствени војни потенцијал. Због глобалне кризе и потребе за уштедама у јавној потрошњи Обамина администрација је морала да смањи буџетска издвајања за Пентагон и у идућих десет година умањити војну потрошњу за преко 500 милијарди долара, а рачунају ли се и војне мисије, те остали трошкови министарства одбране, следеће деценије ће се на америчкој војсци уштедети готово 650 млрд $, преноси РТ.

Узмемо ли у обзир да је војни буџет у Америци био 682.000.000.000 $ годишње, реч је о умањењу на којега не гледа нимало благонаклоно војно-индустријски лоби. То је наравно још увек највећи војни буџет на свету, иза којега иду онај кинески са 166 милијарди долара, са годишњим растом од 10%, потом руски с 90 милијарди долара, британски 60, јапански 59, итд. Одлучено је да ће Пентагон у фискалној 2014 . и 2015. години добити 63000000000 $ мање, иако је предложено да се у овој години среже 83 млрд $. У сваком случају то значи драстично смањење броја војника, према неким проценама и за преко 100.000 људи (2013. године је америчка војска имала 570.000 људи оп.а.).

Бивши министар одбране, Леон Панета, изјавио је да ће САД изгубити статус суперсиле и постати „тигар од папира“. Начелник штаба, генерал Реј Одиерно, верује да оружане снаге више неће моћи успешно да обављају војне операције у иностранству. Његова предвиђања су потврдили и аналитичари обавештајне агенције Стратфор, који су посебну пажњу обратили на слабљење војне присутности САД-а у важним областима као што су Персијски залив и централне Азије. У будућности ће, због недостатка средстава, америчка војска бити присиљена да обустави активности четири од укупно девет активних јединица тзв. „Air Wings“ (ескадриле на носачима авиона оп.а.)

vojni budzeti u svetu_e

Највећи војни буџети у свету

У марту ове године због превисоких трошкова операција у Авганистану Пентагон је био присиљен да смањи програм обуке више војних јединица. „Број стручно оспособљених војника је драстично смањен“, изјаво је генерал Реј Одиерно и додао како има две комплетне бригаде људи „чија спремност није на одговарајућем нивоу“. Унутрашњи проблеми у САД-у имају негативан утицај и на односе са савезницима и уколико се овај тренд настави, то ће ограничити способност европских земаља НАТО савеза, а колико је јако савезништво видело се за време позива на напад на Сирију када је 12 чланица одбило да учествује у тој мисији без доказа и одлуке Савета безбедности, међу којима и увек верна Велика Британија. Европске земље су сматрале да себи једноставно у временима глобалне кризе не могу да приуште луксуз једног таквог рата.

У последњих 13 година су бројне европске земље потрошњу за одбрану умањиле у просеку за 15%, а Вашингтон је предложио да Европа преузме буџетски мањак НАТО савеза. Пентагон са своје стране и даље инсистира на заједничком решавању овог проблема.

„Ако се садашњи трендови у трошковима за одбрану наставе то ће да ограниче способност европских земаља НАТО савеза да заједно са Сједињеним Државама раде на заједничком систему одбране“, изјавио је још у фебруару 2013. главни тсекретар НАТО савеза Андерс Фог Расмусен и Европу упоредио са Ватиканом „који ставове мења веома тешко и споро“

Осим финансијских проблема, НАТО савезници имају различита становишта о противракетном штиту у Европи, али Вашингтон на њему одлучно инсистира, чак и по цену одустајања од осталих све до сада стратешки важних области америчке спољне политике, као што су већ поменути Персијски залив и Централна Африка коју су, судећи према ономе што се дешава на терену, добрим делом препустили Француској.

Сједињене Државе вуку потезе који су у потпуности у складу са њиховом хегемонистичке политиком, али су се у протеклом периоду фокусирали на Русију. Антагонизам између Русије и САД-а је попримио размере као за време Совјетског Савеза и свакога дана се могу чути нове појединости које се већим делом односе на противракетни штит у Европи.

„Америка са противракетним штитом у Европи игра руски рулет“

Но управо је противракетни штит у Европи нешто што би могло Америку скупо да стаје. Вилијам Енгдахал је у колумни за РТ 26. 12. 2013. написао да Вашингтон противракетним штитом игра смртоносни руски рулет. У свом годишњем обраћању новинарима, руски председник Владимир Путин одговорио је на питање поставља ли Русија пројектиле Искандер у Калињинграду, на граници са Пољском. Путин је рекао како америчка противракетна одбрана и даље представља претњу руској националној сигурности, стога Русија има право да постави пројектиле Искандер у Калињинграду, но рекао је „како тај пројекат још није започео“, али и додао „како је њихово постављане посве логичан одговор на америчке планове у постављају противракетног штита у Европи „.

Малобројни су они који се на Западу усуђују приметити како је амерички план градње твз. „Балистичке противракетне одбране“ (АМД) и постављање специјалних радарских система у Пољској и Чешкој, потом у Турској и Бугарској, као и распоређивање пројектила у Румунији, заправо врло провокативно деловање Вашингтона у односу на Русију, те како се таквим поступцима улази на „склиско подручје „и потенцијално стварају услови за нуклеарни рат. 

Изјава предсједника Путина долази након што је немачки дневни лист Билд, иначе ватрени заговарач америчких интереса, објавио чланак како су тајни сателити снимили пројектиле Искандер-М постављене на пољској граници. Баш као и Билд, тако и главни амерички и остали европски медији презентују постављање Искандера као потврду руске агресивне политике и повратак Хладног рата, а истина је да за Вашингтон и америчку војску тај рат никада није нити завршио.

Противракетне одбране Вашингтона представља најекстремнији облик провокације у нуклеарној ери. То је атомска верзија руског рулета у којој су превентивне реакције Москве против пољских и румунских пројектила или чешких АМД радара потпуно логичне и нужне „, пише Вилијам Енгдахал. У фебруару 2007. је руски председник Владимир Путин одржао на годишњем Међународној конференцији о безбедности у Немачкој, за госте са запада, врло необичан говор.

НАТО је поставио своје снаге на наше границе. Очигледно је да ова експанзија НАТО савеза нема баш никакве везе са модернизацијом одбрамбеног савеза самог по себи или са безбедности Европе. Напротив, тај чин представља озбиљну провокацију којом НАТО алијансу умањује ниво међусобног поверења. Ми зато имамо право да питамо: против кога је ово ширење усмерено и што се догодило с уверавањима наших западних партнера након распада Варшавског пакта?

Ту је ново дестабилизујуће високотехнолошко оружје, тј нова подручја сукоба, посебно у свемиру. Звездани ратови више нису фантазија, то је реалност . Према мишљењу Русије, милитаризација свемира могла би изазвати несагледиве последице за међународну заједницу, те испровоцирати ништа мање него почетак нове нуклеарне ере. Планови који укључују ширење одређених елемената противракетног одбрамбеног система Европи не помаже ни на који начин, управо супротно, узнемирују нас. Коме од нас је потребна, а то је логичан следећи корак, нова трка у наоружавању? „, 2007. у Минхену је рекао руски председник.

Руско Министарство спољних послова 2007. шаље службену протестну ноту као одговор на најаву постављања противракетног штита.

„Намјере САД-а да распореди компоненте противракетног штита, који ће да постану стратешки војни објекат, у непосредној близини руских државних граница за нас представља извор велике забринутости. Те поступке ћемо свакако да имамо на уму приликом свих будућих војно-политичких одлука Руске Федерације, као и градњу војних постројења и осталих планова. Такви планови су противречни опредјељењем НАТО савеза да се ограничи размештање војних снага и споразумом склопљеним између Русије и НАТО савеза 1997. у Паризу (Founding Act) „, стоји у протестној ноти руског министарства спољних послова.

У јануару 2007., недуго пре Путиновог критичког осврта, Пентагон најављује постављање противракетног одбрамбеног система у Европи. Наравно, Пентагон истиче како се ради искључиво о заштити америчких и НАТО база од претње са Блиског истока, тј Ирана, а не против Русије. Након Путиновог говора у Минхену, Стејт Департмент објављује званично извештај уз напомену како је Бушова администрација „збуњена поновљеним оштрим коментарима из Москве“.

руски ракетни систем_e

 У свим изјавама које следе Вашингтон тврди како европске компоненте противракетног штита служе за одбрану од евентуалног напада од стране Ирана на европске земље, чланице НАТО савеза, али и на саме Сједињене Државе. Као што је Путин истакао у свом говору, то у војном контексту напросто нема смисла. Данас, седам година касније, када је управо Москва омогућила дипломатско решење спора Сирије и Ирана с Вашингтоном, САД и даље проширује свој ракетни обруч око Русије и поставља пројектиле у Румунији, Турској, Бугарској, баш као иу Пољској и Чешкој. Није тешко докучити зашто се Москва противи намерама Вашингтона и указује да то није пут ка миру.

Друга фаза противракетног штита „због иранске претње“, која по свему судећи више не постоји Руска влада је на конференцији у Женеви и споразумом са Ираном још једном доказала своју дипломатску ефикасност и довела за преговарачки сто све стране у сукобу, те довела до дипломатског решења за иранска нуклеарна постројења. На недавном састанку од 25. децембра, руски министар спољних послова Сергеј Лавров, за западне медије у Риму изјављује:

„Договор с Ираном се спроводи у пракси, дакле, више нема потребе за градњом одбрамбеног штита.”

Москва је прозвала Вашингтон указујући да напросто не говори истину и да је ракетни штит усмерен управо против Русије. Вашингтон одмах одговара и 16. децембра амерички државни секретар за одбрану, Cuck Hagel, изјављује како заједнички акциони план закључен између Ирана и земаља чланица групе П5 +1 погледу иранског нуклеарног програма „не елиминише потребу Сједињених Држава и европских савезника да наставе са изградњом противракетног штита у Европи“. „противракетне одбране НАТО савеза не представља никакву претњу Русији, штавише, подстиче обе стране на наставак провођења планова и саветовања око ракетног штита у Европи „, додаје Cuck Hagel, који је пропустио да објасни из ког разлога договор са Техераном не елиминише потребу за америчким ракетним штитом.“

Ирански нуклеарни програм једном је служио као изговор и био је кључни разлог постављања ракетног штита. Међутим, што имамо сада? Ирански нуклеарни проблем нестаје, али не и ракетни штит који остаје где је и био. Штавише, чак се и проширује „, био је одговор Владимира Путина америчком министру одбране, док му је Алекеи Пусхков, челник Комисије за иностране послове руске Думе, отворено поручио да“ Хагел лаже „.

Prva faza proturaketnog štita e

Пуковник Роберт Боуман, некадашњи први човек Пентагоновог програма противракетне одбране за време председника Регана, у телефонском интервјуу 2009. изјављује „како је изградња антиракетног штита око Русије све само не дефанзивна, штавише, има екстремно нападачки карактер“. Боуман назива постављање АМД-а „кариком која је недостајала за први удар „.

„САД и даље инсистира на могућности нуклеарног рата са јединим тренутно замисливим нуклеарним супарником – Русијом и то је заиста потпуно лудо. Нација која поседује такву врсту одбране од ракетног напада има и могућност да прва удари и да уништи нуклеарна постројења евентуалног противника. Амерички штит од нуклеарних пројектила, а који је део тајних планова који се развијају још од ’70-их, укључује и земаљске системе који могу одговорити на ограничени напад пројектилима.

Prva faza proturaketnog štita e.jpg_e

АМД систем се тренутно састоји од пет делова, радарских система који могу детектовати лансирање непријатељских пројектила и пратити их. Теоретски, једном када је препознат пројектил и потврђено да је упућен према Сједињеним Државама или било којој другој мети, следеће фаза је лансирање на стотине пројектила-пресретача који уништавају непријатељску балистичку ракету пре него дође до америчког ваздушног простора. Када амерички ракетни штит око Русије постане оперативан, некоме би у Пентагону или Белој кући могло пасти на памет да лансира први удар како би уништио руски нуклеарни арсенал.

Та нуклеарна премоћ је сан Пентагона још од ’50-их година прошлог века „, пише Енгдахал.

Ruski odgovor na ekspanziju AMD-a

У марту 2006. у водећем америчком магазину који обрађује спољнополитичке теме, Foreign Affairs, двојица водећих војних аналитичара закључују:

„Када би америчка нуклеарна модернизација стварно била усмерена на одметнуте државе или терористе, нуклеарна сила у земљи не би требала додатних хиљаду бојевих глава које ће добити кроз програм надоградње В-76. “

„Садашњи и будући амерички нуклеарни капацитети су дизајнирани за обављање превентивних удара против Русије или Кине, те би стога било право чудо да Русија не покрене заштитне мере за безбедност своје земље, пројектилима Искандер, али и свим другим могућим мерама као одговор на Вашингтонов луди програм противракетног штита „, завршава Вилијам Енгдахал.

Američki interkontinentalni balistički obruц oko Rusije je ostvarenje sna Pentagona još od 1950.e

Осим противракетног штита Пентагон је покренуо још један амбициозни програм, онај „Брзог глобалног удара“ (Prompt Global Strike/PGS) који опет нема никакве везе са Кином Ираном или Северном Корејом, како то наводе у Вашингтону, него управо с руским системима Иарс и Топол. Оперативност система ПГС је пре буџетских резова била предвиђена за 2025., но сада ћемо видети како ће се ствари одвијати, а Русија је већ реактивирала свој стари програм ракетних система на железничкој мрежи којем требају мале преправке да би већ ове године био у функцији. Руско министарство одбране је саопштило да ће до 2020. бити спремни и системи С-500, те надзвучни пројектили Зирцон који ће имати све потребне карактеристике за супротстављање америчком систему ПГС, као и нови интерконтинентални балистички пројектил РУ-26 рубезху, који би, према ономе што пишу РИА Новости, већ требао бити спреман, а војни експерти су му већ дали име – „Убица противракетног штита“. 

Осим саме трке у наоружању, важна су и савезништва о којима смо раније говорили, јер би она на крају могла одиграти пресудну улогу. Док Вашингтон полако губи традиционалне савезнике у Европи, а налази их међу земљама бившег источног блока (које због одбојности према Москви или једноставно јер не смеју рећи не, пристају на овакву сарадњу) на Далеком Истоку, Русију је ова ситуација гурнула у стратешко партнерство са Кином чему ћемо ускоро морати посветити мало више времена, те детаљније описати све облике војне сарадње Москве и Пекинга. 

(Адванце)