Прочитај ми чланак
Избори за немачки Бундестаг одржани крајем прошле године и промена састава немачке владе могу имати позитивне промене у спољној политици Немачке – на првом месту у односу према Русији. Наиме, формирањем нове владе у оквиру „велике коалиције“ (тако у Немачкој зову савез две „народне странке“ – ЦДУ и СПД) у министарски кабинет се вратио социјалистички политичар Франк Валтер Штајнмајер.
Један од кључних фигура Социјадемократске партије Немачке , Штајмајер је аутор концепта поновног приближавања Русији путем развијања и повезивања економских интереса два народа. Међутим, могући повратак Штајнмајера и нових позитивних смерова у „руској“ политици Немачке са једва прикривеном забринутошћу гледају у Пољској. Имајући то у виду уопште није случајно што је за своју прву посету у својству шефа МИП Штајмајер изабрао управо Варшаву, посебно у светлу растуће политичке кризе у Украјини.
Многи у Варшави сматрају да је нови шеф немачке дипломатије наклоњен Русији, што га аутоматски чини „непријатељем Пољске“, што је последица познатог антируског расположења пољских елита. Важан разлог за опрез у Пољској представља чињеница да је Штајмајер био десна рука бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, који је између осталог запамћен по томо што је окарактерисао председника Русије Владимира Путина као „кристално чистог демократу“ (узгред, ова фраза је прилично збуњено доживљена у европској јавности).
„У политичкој елити у Берлину има довољно пријатеља Русије, али Штајнмајер се посебно издваја. Он је прави пријатељ Русије, спреман да јој увек да подршку, чак и у оним случајевима, када је то у супротности са интересима Запада“, – писао је почетком децембра конзервативни пољски лист Do Rzeczy. И заиста, током своје политичке каријере Штајнмајер је показивао симпатије у односу према Русији и прилично хладан однос према САД – најближем спољнополитичком савезнику Варшаве. Управо је актуелни шеф немачког МИП, 2003. допринео одбијању Немачке да се укључи у операције против режима Садама Хусеина у Ираку, а он је такође учествовао у развоју сарадње са Русијом у пројекту полагања гасовода по дну Балтичког мора. Штајнмајер је говорио и против постављања војних база САД у Источној Европи без консултација са Русијом – и ова његова позиција је изузетно важна у условима америчко-руског сукоба због планова САД да размести систем ПРО у Источној Европи.
Посета Штајнмајера Пољској је вероватно, учињена у циљу ублажавања забринутости пољских колега, и њему је то у великој мери и успело – на првом месту, уз помоћ чврсте реторике на рачун Русије. Бивши пољски шеф МИП Владислав Бартошевски, који се сматра творцем пољске политике према Немачкој је поводом тога неочекивано изјавио да је Штајнмајер „много научио“,. Такој оцени Штајнмаер је допринео пре свега, својом изјавом о Украјини, у којој је изразио гнушање што „Русија у последњих неколико месеци користи економиске проблеме Украјине у циљу спречавања потписивања споразума о придруживању са ЕУ“. Са тачке гледишта Пољске ова порука Штајнмајера је означила да је шеф МИП Немачке од самог почетка свог новог мандата одлучио да ублажи преовлађујући клише о њему као о „другу Русије“.
Изјава Штајнмајера је дочекана у Пољској са задовољством и зато што, за разлику од Берлина, Варшава гледа на Украјину као кључни геополитички чвор. У пољским политичким елитама су уверени да ће њихова земља остати безбедна само ако Украјина буде независна. Пољски председник Бронислав Комаровски је свим силама покушао да обрлати украјинског колегу Виктора Јануковича и приволи га да пређе на страну Запада. Немачку политику према Украјини, блиско повезану са „европским вредностима“, која дозвољава потписивање споразума о придруживању са ЕУ само под условом спровођења значајних демократских реформи у земљи, у Пољској виде као идеалистичку и неодрживу у конкуренцији са „руском хегемонистичком политиком“.
Након што је Русија остварила у децембру значајну победу у борби за Украјину, због спремности да да више милијарди долара кредита и смањи цену гаса, Пољаци сматрају своју забринутост више него доказану. Штајнмајерово признање у Варшави да је Брисел премало понудио Украјини, да би је убедио у потписивање споразума о придруживању са ЕУ, у Варшави је дочекано као критика новог шефа МИП на адресу политике бивше немачке владе према Украјини. Утицајни пољски лист Gazeta Wyborcza је поводом тога писала да се „једва може замислити већег признање украјинској политици Пољске“.
Дакле, нови шеф МИП-а Немачке има историјску шансу да одагна предрасуде Пољака против немачких социјал-демократа. Традиционално се у Пољској сматра да социјалисти у Немачкој наивно гледају на Исток, према Русији, и да су чак и спремни на компромис са Москвом насупрот интересима централне Европе.
Посета Франка-Валтера Штајнмајера Пољској је унеколико смирила пољску јавност, пославши поруку да се не очекују радикалне промене и „проруско рестартовање“ уз кршење интереса Варшаве. У сваком случају, по „украјинском“ питању Берлин полази од сопствених основних геополитичких интереса и још увек нема намеру да их се одрекне ради Москве, без обзира на то ко је на челу немачке дипломатије.
Међутим, као и у односима са Русијом, тако и са Пољском Немачка полази искључиво од својих сопствених политичких интереса. Тако, Пољаци још увек не могу да Немцима опросте гасни пројекат Герхарда Шредера и Владимира Путина „Северни ток“, који заобилази територију Пољске, који је у Варшави обележен као ударац ножем у леђа. Уосталом, овај гасовод, лишавајући Пољску важну улога транзитне земље, је заправо оставља без адута у могућем „гасном рату“ са Русијом. Поред тога, политичко вођство Пољске не може да заборави искуства из недавне историје. Није ни чудо што је шеф МИП Сикорски једном упоредио „Северни ток“ са „пактом између Хитлера и Стаљина“, алудирајући на поделу Пољске између СССР и нацистичке Немачке 1939. године.
