Прочитај ми чланак

Грађанска декларација о осуди геноцидних аката хортијеве Мађарске у Бачкој 1941-1944

0

miklos horti

Текст грађанске декларције осуде злочина почињених од стране хортијеве Мађарске.

– Полазећи од моралне одговорности и општеприхваћене вредности да злочин Геноцида не застарева,   

 

– Подстакнути безочном рехабилитацијом мађарског регента Миклоша Хортија, којом исти бива амнестиран за смрт 100.000 грађана Бачке од априла 1941. до октобра 1944. године,

 

– Укорењени у Уставу Републике Србије по којем су људски живот и достојанство неприкосновени,

 

На основу члана 194 Устава Републике Србије, према којем овај акт није у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права као што су: 

 

 А) Московска декларација, усвојена 30. октобра 1943. од стране Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Савеза совјетских социјалистичких република, која налаже да после Другог светског рата злочинци буду испоручени и кажњени по законима земаља у којима су починили злочине,

 

Б) Дефиниција геноцида Комитета главних тужилаца Међународног војног суда у Нирнбергу, према којој су нацистички ратни злочинци „спроводили намерни и систематски геноцид, тј. истребљење расних и националних група против цивилног становништва извесних окупираних области у циљу да униште одређене расе и класе становништва и националне, расне или религиозне групе, нарочито Јевреје, Пољаке (у нашем случају Србе), Цигане и друге“,

 

В) Конвенција Уједињених нација о спречавању и кажњавању злочина геноцида, усвојена 9. децембра 1948. Резолуцијом 260 Генералне скупштине Уједињених нација, која прописује да сви починиоци Геноцида сносе одговорност, макар били „државници“,

 

Г) Конвенција Уједињених нација о незастаревању ратних злочина и злочина против човечности, усвојена 27. новембра 1968, чија је потписница Социјалистичка Федеративна Република Југославија, која прописује да злочини Геноцида не застаревају без обзира на датум када су почињени, као и да представници државних власти, подстрекачи злочина Геноцида и представници државне власти који толеришу такве злочине, потпадају под одредбе о незастаревању злочина Геноцида,

 

Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“, који је посебна секција Друштва за очување сећања на Холокауст, донео је:

 

ГРАЂАНСКУ ДЕКЛАРАЦИЈУ О ОСУДИ ГЕНОЦИДНИХ АКАТА ДРЖАВНИХ ОРГАНА ХОРТИЈЕВЕ МАЂАРСКЕ ПРОТИВ ЦИВИЛНОГ СТАНОВНИШТВА БАЧКЕ 1941-1944.

 

 1. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ утврдио је у државним документима: Саопштењу број 89 и 90 Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача од 13. јануара 1946. (Деловодни број 298/46) и „Списку досад утврђених истакнутих ратних злочинаца: војска, жандармерија и полиција“ Покрајинске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини, да је Миклош Хорти проглашен за главног кривца за ратне злочине у окупираној Бачкој, иако никада није осуђен!  Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ изражава дубоко жаљење што државни органи нису одговарајућом Декларацијом осудили нечовечне, с предумишљајем почињене геноцидне акте од стране државних органа Хортијеве Мађарске: војске, жандармерије и полиције!

 

2. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ установио је чињенично стање, на основу писане документације и исказа сведока, да је Хортијева Мађарска плански починила злочин Геноцида подстичући и толеришући масовна убиства припадника немађарских народа, Мађара и Немаца антинациста, награђујући и помажући ослобађање главнооптужених за та недела, међу којима и доказаног злочинца Шандора Кепира, главнокомандујућег жандара у Новосадској рацији!

 

3. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ овим чином симболично исправља вишедеценијску бездушну неправду према Жртвама, њиховим рођацима и етничким заједницама, које су, услед геноцидних аката државних органа Хортијеве Мађарске, изгубиле знатан број чланова својих породица, етничких и верских заједница.

 

4. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ најоштрије осуђује рехабилитацију Миклоша Хортија и његових саучесника у сповођењу планског Геноцида и захтева да сваки злочин буде индивидуализован пошто кривицу за злодела Хортијеве Мађарске не сноси целокупан мађарски народ, тим пре због појединаца који су жртвовали живот за правду: мађарски премијер гроф Пал Телеки, мађарски народни посланик Ендре Бајчи Жилински, највећи мађарски композитор Бела Барток, официр Лајош Дунафалви, Југословенски краљевски официр Јанош Сабо, херој Ерне Киш, сомборски сарач Иштван Мереи и други.  Са посебним пијететом сећамо се бројних Мађара и Немаца који су спасили своје суграђане сигурне смрти.

 

5. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ сматра историјским догађајем протестни скуп „О, страшан је глас тих што под водом дремљу!“, који је одржан 8. новембра 2013. у Новом Саду поводом откривања Хортијеве бисте 3. новембра 2013. испред протестантске цркве у Будимпешти.  Тим историјским чином су грађани Србије пружили руку Грађанској демократској опозицији у Мађарској, чији су припадници звиждуцима „поздравили“ откривање гнусног „споменика“, чиме је између два народа установљена нераскидива веза у заједничком стремљењу да се спречи заборав злочина Хортијеве Мађарске.  Изражавамо дубоку жалост што ниједан државни орган Републике Србије није нашао за сходно да се огласи поводом рехабилитације злочинца који је упрљао своје беле рукавице крвљу 100.000 грађана наше Отаџбине, наших суграђана, рођака, предака и сународника!

 

6. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ подсећа да је злочинац Хорти између два светска рада ревизионистичком политиком активно поткопавао Краљевину Југославију, а потом, уз благослов Адолфа Хитлера: окупирао Бачку априла 1941. побивши 3.500 ненаоружаних мирних цивила, претежно Срба, и исто толико грађана Барање; након депортације колонистичких породица сатерао преостало колонистичко цивилно становништво у неколико логора за Србе, од којих је најстрашнији „Шарвар“ „прогутао 8.021 живот; у склопу „радних батаљона“ послао мноштво бачких цивила, Срба, Словена и Јевреја, на Источни фронт пред пушчане цеви руских бранитеља од окупације; испоручио у Јасеновац 42.000 цивила из Бачке, претежно Србе; своје злочиначко и зверско лице најотвореније показао јануара 1942. године спроводећи крваву „Рацију“ – Геноцид према списковима за ликвидацију ненаоружаног цивилног становништва одређеног етничког и верског порекла и цивила друкчијег идеолошког убеђења. 

 

7. Грађански покрет за истину „Хортијев геноцид 1941-1944.“ најоштрије осуђује подлост којом је планирана, зверство којим је спроведена и размере које достиже хортијевска јануарска „Рација“, а које су, према подацима Музеја Града Новог Сада – 25.000 Жртава! 

 

8. Грађани Србије дубоко жале што се услед недостатака докумената и нечињења послератних власти изгубио идентитет мноштва Жртава Шајкашко-новосадске јануарске Рације 1942! 

 

9. Грађани Србије с посебним пијететом чувају имена до сада идентификованих Жртава хортијевске јануарске „Рације“: 1.369 из Чуруга, 768 из Жабља, 54 из Темерина, 241 из Мошорина, 348 из Ђурђева, 90 из Гопођинаца, 52 из Лока, 44 из Гардиноваца, 27 из Шајкаша, 58 из Титела, 65 из Вилова, 2.420 из Новог Сада, 3 из Срборана, 400 из Бечеја, укупно 5.939 идентификованих Жртава Рације!

 

10. Овом Декларацијом грађани Србије су осудили за сва времена геноцидне акте државних органа Хортијеве Мађарске и њеног челника Миклоша Хортија, једног од највећих крвника Европе, првог европског србомрсца и антисемите у 20. веку, расисте, мрзитеља мађарске сиротиње, савезника Адолфа Хитлера, починиоца Геноцида над нашим суграђанима и сународницима! 

 

 

                                                                   У Новом Саду, 4. јануара 2014.

 

 

Координациони центар Грађанског покрета „Хортијев геноцид 1941-1944.“: 

 

Ема Зађва, Ержебет Марјанов, Мелита Смиљанић, Адриана Терек-Иванишевић, Тибор Зађва, Младен Булут, Александар Кобиларов, Милош Николић, Данко Паскаљевић, Јовица Буковала, Александар Габона, Марко Марковић, Марко Цвијовић, Лука Стаматовић, Дејан Милановић, Јовица Шовић, Игор Поповић, Никола Аврамов, Томислав Ловрековић, Александар Вељић

( Србин.инфо)