Свима су познате застрашујуће фотографије “печурки“ изнад Хирошиме и Нагасакија, као и бројне фотографије експлозија нуклеарних бомби на тестовима широм САД и СССР. Хладни рат био је период сталне стрепње од нуклеарне апокалипсе, а имајући у виду да је произведено довољно нуклеарног оружја да уништи свет и више десетина пута, та стрепња била је основана.

Ипак, како никоме није у интересу уништење света, нуклеарно оружје пре свега је имало (а и данас има) улогу немог сведока неприкосновености војне снаге субјекта који га поседује, док се ратови и борбене операције воде другим, конвенционалним (ненуклеарним) средствима. Овде ћемо се бавити трима најснажнијим конвенционалним оружјима до сада направљеним, оружјима која су “последњи степеник“ пред употребу нуклеарног. У питању су три бомбе изузетно велике разорне моћи.

Прва од њих је бомба типа BLU-82, која је дизајниран ау САД још у време рата у Вијетнаму. BLU-82, позната и под надимком “daisy cutter“ (у буквалном преводу “секач беле раде“), је конвенционална високо разорна бомба од 6800 kg (од чега је маса бојне главе 5700 kg). Испрва дизајнирана као средство за равнање џунгли Вијетнама са циљем стварања чистих простора за слетање хеликоптера, ова бомба је коришћена и за неутралисање већих концентрација противничке живе силе.

Дизајнирана је за испуштање из теретних авиона типа C-130 и MC-130 са минималне безбедне висине од 1800 метара, а употребом око метар дугачког продужетка детонатора постиже се максимално разорна експлозија изнад тла, без стварања кратера. Осим у вијетнамском рату, 11 ових бомби је коришћено и у укупно 5 ноћних мисија приликом чувене операције “Пустињска олуја“.

 

У овим мисијама је BLU-82 коришћена пре свега са намером стварања психолошког ефекта на ирачке трупе и становништво, јер осим ударног таласа у радијусу од скоро 2 километра, детонација ове бомбе ствара и снажан бљесак и буку који се виде и чују километрима унаоколо. Са истим циљем застрашивања противника, али и уништења његових објеката и људства, је BLU-82 коришћена и у америчким акцијама против талибана у Авганистану, посебно приликом борби на Тора Бори, децембра 2001.

Укупно је произведено 225 бомби типа BLU-82, а последњи примерак овог оружја искоришћен је приликом теста одржаног 15. јула 2008. године у Јути. На место ове бомбе у америчком арсеналу дошла је још разорнија бомба, GBU-43/B Massive Ordnance Air Blast (MOAB).

GBU-43/B Massive Ordnance Air Blast (MOAB), позната и као “Mother of All Bombs“(Мајка свих бомби) је високо разорна конвенционална авиобомба, која се од 2003. налази у арсеналу америчке војске. Све до момента када је Русија демонстрирала 4 пута разорнију бомбу под именом FOAB (Father of All Bombs – Отац свих бомби) 2007. године, GBU-43/B се сматрала најразорнијим ненуклеарним оружјем икад направљеним.

Маса овог средства износи 10300 килограма, а намењено је за дејства из авиона C-130. Основни оперативни концепт ове бомбе сличан је као и код бомбе BLU-82. Она је заправо и дизајнирана након што је америчка војска увидела предности остваривања психолошких ефеката на непријатеља приликом коришћења BLU-82 против Ирака.

Како су залихе BLU-82 биле готово исцрпљене, а америчкој команди било потребно ново средство за застрашивање ирачких трупа у склопу доктрине “shock and awe“ (шокирај и застраши) примењене током инвазије на Ирак 2003, настала је MOAB. Пред саму инвазију произведено је 15 оваквих бомби, међутим оне никада нису коришћене у борби, највероватније зато што је достављање бомбе из авиона C-130 веома ризично због малих маневарских способности овог, иначе теретног ваздухоплова.

Процењује се да војска САД и даље поседује свега 15 оваквих бомби. Експлозивно пуњење GBU-43/B чини тзв. композиција H6, тј. 45% хексогена, 30% ТНТ-а, 20% алуминијума у праху и 5% других супстанци (флегматизатор, парафин), што је чини довољно снажном да сравни све у радијусу од 150-200 метара од епицентра експлозије. Осим веће разорне моћи од BLU-82, MOAB има и предност у погледу прецизности, јер се наводи преко GPS уређаја.

Ипак, све то није ништа у поређењу са руским одговором на ова оружја. Авиационная вакуумная бомба повышенной мощности – АВБПМ (аеросолна авиобомба повећане снаге), на западу позната и као Father of All Bombs-FOAB (отац свих бомби) је ознака за руску аеросолну авиобомбу, иначе најснажније конвенционално (ненуклеарно) оружје икада направљено. Од када је први пут демонстрирано септембра 2007, ово оружје је предмет бројних полемика у стручној јавности о његовој реалној снази, али се процењује да је FOAB око 4 пута снажнија бомба од америчке MOAB (Mother of All Bombs).

Детонација FOAB једнака је снази експлозије 44 тоне ТНТ (иако је маса оружја једва нешто већа од 7 тона) што у кругу од 300 метара од епицентра експлозије сав живи свет буквално дезинтегрише. Предност ове бомбе је и у томе што, за разлику од нуклеарног оружја, не загађује околину, па ће постепено заменити неколико типова малих нуклеарних бомби у руском арсеналу. Кључ успеха деструктивности ове бомбе у односу на америчке бомбе сличне намене је у њеном аеросолном дејству.

Аеросолне (негде познате и као термобаричне) бомбе разликују се од осталих по томе што њихов експлозив чине деривати једињења који имају способност брзог везивања кисеоника из околног простора. У делићима секунде пре експлозије, ове бомбе иницијелним упаљачем ослобађају облак таквог једињења, а потом га секундарним упаљачем иницирају, што ствара изузетно висок притисак и екстремно велике температуре у зони дејства.

Осим што у зони дејства све бива збрисано таквом разорном силом, снажни ударни талас аеросолних бомби у стању је да стотинама метара изван зоне дејства усмрти и осакати жива бића изазивањем фаталних повреда унутрашњих органа. Тачан састав експлозивног пуњења FOAB није познат, али се зна да је као аеросолни агенс употребљен високо запаљиви етилен-оксид. Коначно, још једна велика предност FOAB у односу на америчке сличне бомбе је и у томе што се она избацује из суперсоничног бомбардера типа Тупољев 160, док се америчка MOAB избацује из теретног авиона слабих маневарских способности типа C-130. Руска војска тренутно поседује стотинак оваквих бомби. Дизајнирањем оваквог оружја, без конкурента у свету, Русија је знатно оснажила своје конвенционалне војне капацитете.

( За Србин. инфо:  Борбени ефективи)

Ознаке: BLU-82, FOAB, бомбе, Конвенционалне, наоружање, Русија, САД, СССР