Прочитај ми чланак
У светлу негативних налаза, зашто су Вашингтон и Европска комисија наставили да подржавају глифосат као безбедан ? Критичари указују на лабаве прописе, велики утицај корпоративних лобиста и политичку агенду која има више везе са моћи и контролом него заштитом здравља људи.
Монсанто, Транс-пацифичко партнерство и глобална доминација над храном (1)
У пионирској књизи из 2007.год, „Семе уништавања: Скривени план иза генетске манипулације“ (Seeds of Destruction: The Hidden Agenda of Genetic Manipulation), Вилијам Енгдал наводи да су глобална контрола над храном и депопулација постале стратешка политика САД под Рокфелеровим штићеником Хенријем Кисинџером и да, заједно са нафтном геополитиком, оне треба да буду нова „решења“ за претње глобалној моћи САД и да Америци омогуће даљи приступ јевтиним сировинама из света у развоју.
У складу с тим планом, влада је показала изузетну борбеност у корист биотехнолошке индустрије агробизниса, опредељујући се за систем у којем индустрија „добровољно“ саму себе регулише. Био-инжењерска храна се третира као „природни адитив“ и за њу нису потребне никакве посебне провере.
Џефри М. Смит, извршни директор Института за одговорну технологију, потврђује да политика америчке Управе за храну и лекове омогућава биотехнолошким компанијама да саме утврде да ли је њихова храна безбедна. Достављање података је потпуно добровољно. Он закључује:
„У критичкој арени истраживања безбедности хране, биотехнолошка индустрија је без одговорности, стандарда и без рецензија. Лош наук науци.“
Без обзира да ли је депопулација намерни део плана, широка употреба ГМО и глифосата даје тај резултат. Својство глифосата да изазива ендокрина оштећења је повезано са неплодношћу, урођеним дефектима и заустављеним полним развојем.
У руским експериментима , животиње храњене ГМ сојом биле су стерилне од треће генерације. Огромне количине обрадивих површина су такође систематски уништене затирањем корисних микроорганизама који омогућавају да биљни корен из земљишта узима хранљиве материје .
У освешћујућем документарцу Гарија Нула, „Семе смрти: Разоткривање лажи о ГМО“ ( Seeds of Death: Unveiling the Lies of GMOs), Др Брус Липтон упозорава: „Ми водимо свет у шесто масивно изумирање живота на овој планети…Људско понашање подрива животну мрежу.“
Како су разорни закључци ових и других истраживача људе широм света упозорили на опасности од ГМО хране и Раундап, транснационалне корпорације барабар са Обамином администрацијом раде на брзој реализацији Транс-пацифичког партнерства, трговинског споразума који би владе лишио моћи да регулишу активности транснационалних корпорација.
Преговори се од Конгреса држе у тајности, али не и од корпоративних саветника, од којих је 600 консултовано и зна детаље. Према Барбари Чичерио из Nation of Change:
„Транс-пацифичко партнерство ( ТПП ) има потенцијал да постане највећи регионални споразум о слободној трговини у историји …“
„Главни преговарач из области америчке агрикултуре је бивши Монсантов лобиста, Ислам Сидик. Ако ће ратификовање ТПП-а наметнути казнене прописе који дају мултинационалним корпорацијама невиђено право да захтевају накнаду од пореских обвезника, због политике коју корпорације сматрају препреком за свој профит…“
“Они пажљиво граде Транс-пацифичко партнерство да се осигурају да грађани укључених земаља немају контролу над безбедности хране, над тим шта ће јести, где ће се то што једу гајити, над условима под којима се узгаја храна и над употребом хербицида и пестицида.”
Безбедност хране је само једно право и заштита која може пасти од овог супер-оружја међународне корпоративне контроле. У априлском интервјуу из 2013 за The Real News Network, Кевин Зиси је ТПП назвао „НАФТА на стероидима“ (North American Free Trade Agreement -NAFTA) и „глобалним корпоративним ударом“. Он је упозорио:
„Без обзира до чега вам је стало – плате, радног места, заштите животне средине…овај споразум ће на то негативно утицати…Ако држава предузме кораке да регулише финансијску индустрију или успостави јавну банку да заступа јавни интерес, онда споразум може бити правно оспорен, тужен.“
Постоје сигурнији, разумнији и више земљи сроднији начини да се народи нахране. Док Монсанто и амерички регулатори намећу ГМ усеве америчким породицама, руске породице показују шта се може урадити са пермафрост методама на обичним окућницама.
У 2011, 40 одсто руске хране је било гајено на дачама ( баштама викендица или на парцелама). Баште дача произвеле су преко 80 одсто воћа и бобичастог воћа државе, преко 66 одсто поврћа, скоро 80 одсто кромпира и скоро 50 одсто од националне производње млека. Већи део тога је конзумиран у сировом облику. Према Владимиру Мегреу, аутору бестселер серијала „Ringing Cedars“:
„У суштини, руски баштовани показују да баштовани могу да нахране свет – и да вам не треба никакав ГМО, индустријско фармерство или било који други технолошки трик да свако има довољно хране за јело.
Имајте на уму да Русија има само 110 вегетативних дана у току године – дакле, у САД, на пример, производ баштована би могао да буде знатно већи. Данас, међутим, амерички травњаци заузимају два пута више површине од руских башта – не производећи ништа изузев индустрије за негу травњака од више милијарди.“
Само око 0,6 одсто укупне пољопривредне површине САД је намењено органској пољопривреди. Ова област треба да буде знатно проширена ако желимо да избегнемо „шесто масовно изумирање“. Али прво морамо затражити од наших представника да зауставе убрзану процедуру и да не гласају за ТТП, да траже глобалну обуставу употребе глифосат-хербицида и ГМО хране.
У питању је наше здравље, наше финансије су у питању и у питању је животно окружење.
Крај
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
