Прочитај ми чланак
У Овчарско-кабларској клисури налази се десет манастира. Оно што је највредније и најлепше у овој клисури, удаљеној 18 километара од Чачка, од чега застаје дах и што трајно остаје у сећању, створила је природа: богата и живописна флора и фауна, пропланци, стрме литице, планине, пашњаци, али поврх свега многобројни извори здраве воде (чак 38), који су, попут драгуља, расути у овом крајолику.
Манастире у клисури називају још и „мала српска Света Гора“. Данас живе манастири Ваведење, Вазнесење, Преображење, Сретење и Света Тројица на десној и Благовештење, Илиње, Јовање, Успење и Никоље на левој обали Мораве. Поред манастира, у клисури се налази и збег-црква Кађеница, као и црквица посвећена Светом Сави – Савиње.
БЛАГОВЕШТЕЊЕ
Изнад улаза у цркву исписано је да је овај храм подигнут 1601-’02. године трудом игумана кир Никодима. После манастира Свете Тројице, Благовештење је по свом архитектонском изгледу сигурно најлепши манастир Овчарско-кабларске клисуре. Најпознатија је икона Богородице Одигитрије, рад зографа Митрофана. Манастирска слава: Благовести Пресвете Богородице, 7. априла.
ЈОВАЊЕ
Када је манастир обновљен 1849. године, није било довољно монаха, па се живот у Јовању опет угасио 1879. године, и тако је било све до 1936. године.
Тада је епископ Николај Велимировић у Јовање довео 12 монахиња, па је тако овај манастир постао први женски манастир у Овчарско-кабларској клисури. Недуго потом, манастир Јовање је, због изградње бране у Међувршју, потпуно порушен. Манастирска слава: Ивањдан, 7. јула.
УСПЕЊЕ
Овај манастир подигнут је 1939. године. Црква је изграђена по узору на цркву посвећену Св. Константину и Јелени у Охриду, што је била жеља владике Николаја Велимировића, јер је он тамо био епископ до 1934. године.
Од подизања, манастир је био пуст све до велике обнове 1998. године, када је црква потпуно реконструисана, а око храма су изграђени конак, звоник и леп прилаз манастиру. Манастир је оживео 2003. године. Црква није осликана, али урађен је иконостас. Манастирска слава: Велика Госпојина, 28. августа.
ВАЗНЕСЕЊЕ
Није познато када је овај манастир саграђен, нити ко је његов ктитор. Све до 1949. године манастир Вазнесење био је женски манастир.
Данас је црква манастира Вазнесење једнобродна грађевина с припратом, ниском куполом и полукружном апсидом на олтарском делу. Храм није осликан. Манастирска слава: Вазнесење Господње, четрдесет дана после Ускрса.
ВАВЕДЕЊЕ
Нема писаних података о раној историји овог манастира, за који легенда каже да су га подигли Стефан Немања и његов син Свети Сава. Међутим, судећи према архитектонским одликама самог храма, Ваведење је подигнуто највероватније у 16. веку.
Манастир је порушен 1690. године, а обновљен 1797. Недуго затим, црква је добила и иконостас, рад Николе Апостоловића. Занимљиво је да се на овим иконама види утицај барока, што је била новина за манастире у Овчарско-кабларској клисури. Манастирска слава: Ваведење, 4. децембра.
ПРЕОБРАЖЕЊЕ
Манастир Преображење први пут се у писаним изворима јавља 1525. године. Делатношћу владике Николаја Велимировића, 1938. године започела је изградња новог Преображења, а две године касније радови су завршени и манастир је освећен.
По благослову епископа Николаја, живот у овом манастиру је организован по светогорском правилу, што значи да нема ни парохију нити имовину, већ му је улога мисионарска. Манастирска слава: Преображење Господње, 19. августа.
ИЛИЊЕ
На рушевинама некадашње цркве коју су Турци порушили током Хаџи Проданове буне 1814. године, саграђен је манастир Илиње 1939. године. Црква манастира Илиње је једноставна једнобродна грађевина правоугаоне основе, без кубета и припрате, са двоводним кровом и полукружном олтарском апсидом.
Налази се на купастом узвишењу изнад манастира Благовештење, под чијом управом се и налази. Манастир никада није био настањен. Манастирска слава: Свети пророк Илија, 2. августа.
СРЕТЕЊЕ
Манастир Сретење Господње налази се на заравни испод врха Овчара, на изворишту Короњског потока. Први помен овог манстира потиче из 1528. године.
Овај манастир имао је у 19. веку најбогатију библиотеку, али је она порушена у бомбардовању манастира, септембра 1941. године. Немци су тада оштетили и торањ на цркви, као и цркву. Од 1947. године, Сретење је постало женски манастир. Манастирска слава: Сретење, 15. фебруара.
СВЕТА ТРОЈИЦА
На југозападним шумовитим падинама Овчара подигнут је манастир Св. Тројица. По својој архитектури ово је најлепши храм у Овчарско-кабларској клисури. Једно је од најлепших градитељских остварења с краја 16. века у Српској православној цркви уопште.
Манастир је највероватније подигнут крајем 16. века, а први поуздани писани помен о манастиру потиче из 1615-’16. године. Манастирска слава: Силазак Светог духа на апостоле, Педесетница, педесети дан после Ускрса.
НИКОЉЕ
У двориШту манастирског комплекса налази се и конак Милоша Обреновића који је он лично поклонио манастиру Никоље у време његове прве владе. Иначе, Милош Обреновић је био посебно везан за овај манастир, јер је ту крио своју породицу 1813. године, када је пропао Први српски устанак.
У ризници се чува и најзначајнија рукописна књига у српској култури настала почетком 17. века – Каранско јеванђеље. Манастирска слава: Млади Никола, 22. маја.
ПОСЕТЕ
На десетине хиљада туриста и верника годишње посети клисуру и манастире у њој. Туристима је на располагању неколико мањих хотела, између осталих и недавно реновиран хотел „Каблар“, као и ресторан „Дом“, који нуди и смештај. „Старатељ“ клисуре је чачанска Туристичка организација: 032/342-360, www.туризамцацак.орг.рс
