Прочитај ми чланак

ТАМАРА ГУЗЕНКОВА : Србија би могла много да научи од Украјине

0

ТАМАРА ГУЗЕНКОВА

Поводом последњих догађаја у Украјини, која је за разлику од Србије одложила ЕУ интеграције макар на шест месеци, редакција „Србин.инфо“ је разговарала са професорком Тамаром Гузенковом, заменицом директора Руског института за стратешка истраживања.

У српским медијима се често чује тумачење преузето са Запада да Русија покушава да обнови СССР и да на тај начин поново „окупира“ Украјину?

– То je део западне пропаганде, која је веома јака и у српским медијима, а долази из снажних антируских кругова. Наравно, та тврдња нема никаквог упоришта у реалности.  Русија не само да не жели да окупира Украјину, већ управо супротно, стало нама је да са њом градимо чврсте и пријатељске везе, али и да управо на тај начин Украјина буде што самосталнија и слободнија у доношењу одлука у сопствену корист. То не значи само самосталност у односу на Русију, већ и на све државе.

Но, сагласно са тиме да је Украјина желела да потпише уговор са Бриселом о придруживању са ЕУ, а да истовремено кроз већ потписане уговоре већ има специфичне обавезе и права са Царинским савезом (Русија, Белорусија и Казахстан), као и дубоке историјске -економске повезаности са Русијом са којом има доста заједничког капитала у индустрији, пољопривреди и трговини, Москва је морала да јасно искаже свој став о таквом споразуму  нашег суседа са Бриселом и како ће то да промени украјинско-руске односе, пре свега у економији.

Ако Украјина, као независна и суверена држава, није задовољна својим садашњим геополитико-економским статусом и жели да пређе на искључиво западноевропску геопилитику-економску позицију, онда мора да се понаша као самостална економска држава, те да се више не ослања на Русију кроз посебан и повлашћен положај са Москвом. Другим речима, ако Кијев хоће да се ослони на Брисел онда не може да користи посебне повластице у односима са Русијом.

Између Русије и Украјине делује Зона слободне трговине  у којој Украјина ужива велике повластице на обострану руско-украјинску корист. Уколико се Украјина прикључи евроатланским интеграцијама, Русија ће бити приморана да заштити своју привреду, јер онда украјинска предузећа више неће бити само украјинска, већ ће долазити и са простора ЕУ.

Зато ЕУ посматрачи, жељу Русије да се одбрани од могућег повлашћеног положаја страних фирми на свом тржишту преко Украјине, злонамерно представљају као покушај Русије да притиска Кијев. А то је заправо замена теза.

Juzni-tok1

Да ли би Србија могла да научи нешто из недавних догађаја у Украјини.

– Ово што се недавно догодоло, не значи да је Кијев дефинитивно одустао од ЕУ интеграција, али показује да су ипак размишљали логично, с обзиром на то да би се одрекли чак 160 милијарди евра, колико им доносе посебне економске везе са Русијом. С друге стране, ЕУ им је понудила милијарду евра, а ММФ 16 милијарди евра кредита, али ако смање плате, пензије и социјална давања. Другим речима, здрава логика им је наложила да не потписују споразум са ЕУ, а управо би и Србија могла да се запита шта јој доноси сарадња са Бриселом, а шта са Москвом.

Једноставно, није могуће да Украјина има зону слободне трговине и са ЕУ и с Русијом, с обзиром на то да Царнска унија и ЕУ имају различита правила и стандарде којима уређују своју зону слободне трговине. У перспективи, ако би ЕУ и Царинска унија договорили да заједнички стандардизују своја правила везана за слободну трговину, онда би Украјина и могла да има уговоре о слободној трговина са оба савеза, али сада је то далеко и немогуће.

Наставиће се

 (Србин.инфо)