Прочитај ми чланак
Покојник је полаган у јаму на леђа, са ногама у згрченом положају, што је положај фетуса и симболише ново рађање.
Темељи средњевековне цркве и испод њих гроб из бакарног доба, стар око 4.500 година, откривени су у близини Панчева. Гроб је настао у времену када око Панчева није било насеља, па стручњаци претпостављају да је реч о номадском племену.
У близини Панчева, на локалитету „панчево-ливаде“, археолози из Народног музеја открили су темеље средњовековне цркве и испод њих гроб из бакарног доба, стар око 4.500 година.
Ископавања на локалитету почела су пре неколико година када је пронађено насеље из 8. века, касније део темеља цркве, да би пре неколико дана, након систематских истраживања, откривен цео њен темељ, са једнобродном основом.
Утврђено је да је црква првобитно саграђена у 12. веку и да је три пута била рушена и обнављана, а око ње је пронађено 79 некропола.
„Интересантно је да су осим тих некропола из доба постојања цркве пронађени гробови из ранијег периода, вероватно из доба кад је постојало рано средњевековно насеље. У једном од њих нашли смо новчић угарског краља Стефана Првог из 11. века“, испричао је Војислав Ђорђевић, кустос археолог.
Много значајније откриће на простору унутрашњости цркве је гроб из бакарног доба стар око 4.500 година, са остацима покојника који је сахрањен на специфичан начин, у складу са одређеним религијским веровањима.
„Покојник је полаган у јаму на леђа, са ногама у згрченом положају, што је положај фетуса и симболише ново рађање, а поред главе је стављен окер, који је црвенкасте боје и симболише крв“, објашњава археолог Марија Ћуковић.
Гроб је настао у време када око Панчева није било насеља, тако да је реч о номадском племену и неком значајнијем покојнику, јер је сахрањен сам.
На простору Баната само је десетак сличних хумки истраживано, а две су пронађене у околини Панчева.
(РТС)
