Прочитај ми чланак
Историја споменика града Ани дуга је неколико миленијума, а почиње још за времена потојањадревне цивилизације Урарту. Град је доживео процват у десетом и једанаестом веку када га је династија Багратиони изабрала за предстоницу Јерменије, као и за своје пребивалиште.
Према неким изворима број становника је у то време достигао сто хиљада. На неким очуваним натписима помињу се древна имена улица, пијаца и мостова. Фламански мисионар Рубруцк, који је посетио Ани у тринаестом веку, известио је да град има хиљаду цркава.
Али, нажалост,благостање је било краткотрајно – наступала су тешка времена за престоницу Јерменије. Напади су долазили са свих страна бришући и нарушавајући културу коју су са неуморним стрпљењем неговали житељи Јерменије.
Прво су Византици, предвођени Константином Мономахом, а потом и Селџуци и Курди заузели богату Јерменску престоницу. У дванаестом веку се борба за превласт над градом водила између Персијанаца и Грузина. Монголи су освојили и уништили Ани 1239, а велики земљотрес из 1913 је завршио посао сравнивши град са земљом и оставивши га заувек закопаним. Сиромашно село је остало да стоји на месту богате престонице, рушевине палата и цркава су коришћене за подизање бедних колиба. Постепено су и ове куће бивале напуштене и град је остао заборављен све до деветнаестог века, када је привукао пажњу археолога. У периоду од 1879 до 1917 године територија града Ани је припадала Руском Царству.
Када је познавалац оријенталне историје професор Николај Мар уз подршку Академије Наука из Санкт Петерсбрга започео ископавања наступила је нова ера за Ани. Ископавања под његовим надзором су довела до открића читаве једне културе, која није била ништа мање интресантна од културе Помпеје. Бројни споменици и предмети из свакодневног живота пронађени током исковања су омогућили увид у занимљивости из живота некадашњих становника града Ани.
Тако су ископавања открила систем водоснабдевања из десетог века, који се састоји од гвоздених цеви усађених у глину,гостионице, као и неколико цркава. Утисак путника Хенрија Тастевена о локацији је следећи: “ Несумњиво, број цркава је био јако велики пошто сам избројао најмање десет добро очуваних цркава.“ Остаци великих архитектонских објеката: храмови, палате, Акропољ, купатила, градске зидине, мостови – све сведочи о постојању града са великим бројем становника.
Почетком двадесетог века основан је Археолошки музеј на теритирији насеља. Овај музеј је приказао вредна открића из различитих историјских периода. Упркос чињеници да је приступ граду био отежан, популарност музеја је расла -1912, музеј је посетило 3000 људи укључујћи странце. Ипак,музеј није дуго опстао-1918 територија је окупирана од стране Турака, највреднији предмети су склоњени, док су преостали или уништени или украдени.
Век касније,судбина града Ани изазива велику забринуост. Организација за заштиту и очување споменика Тhe World Monuments Fund (WMF) ставила је Ани на листу 100 најугроженијих локација из 1996,1998 и 2000 године. У извештају под називом ,,Спасавајући наше наслеђе“ из октобра 2010 организација Global Heritage Fund(Фонд за очување светског наслеђа) сврстава Ани у једну од дванаест локација широм света које су ,,на ивици“ непоправљивог губитка и уништења, наводећи неодговарајуће управљање и пљачку као главне узроке. Истовремено се рушевине некадашње јерменске престонице налазе и међу три локације од историјског значаја којима прети највећи ризик од нестајања.
За Србин.инфо превела: Исидора Поповић
