Прочитај ми чланак
Осим измене Закона о ГМО, врши се и измена Закона о средствима заштите биља који је директно повезан са ГМО и неопходан да би се користили пестициди који иду уз ГМО. Промене закона су драстичне, а државну комисију сачињавају између осталог и биотехнолошке корпорације које производе ГМО (Dupont i Syngenta).
*Закон о средствима заштите биља*
У државној комисији за промену Закона о заштити биља седе: др. Мирослав Ивановић – менаџер за регистрације Сyнгента-Агро Лука Матић – менаџер за регистрације ДуПонт СРБ, Беград Ови чланови стручне радне групе су у директном сукобу интереса! У радној групи нема никог од представника пољопривредника нити независних еколошких удружења, иако се овај закон њих итекако тиче. Ако се овако настави, добићемо Закон који штити искључиво интересе корпорација! Иначе списак чланова је доступан јавности на увид: ЛИНК
Као што се може закључити из линка до сајта Министарства пољопривреде, овај закон спада у ширу област Биосигурности (ГМО). Нови нацрт Закона о заштити биља садржи низ одредби који су неповољни за српску пољопривреду:
а) међународни водичи и препоруке имају примат над националним правним актима! Цитирам: “Ради примене одредаба ст 6. и 7. овог члана користе се међународни водичи и препоруке” Одредбе закона требало би да се прецизирају углавном правилницима министарства, које доносе стручна државна тела, и они као научни радници користе водиче и препоруке. Не може у националном Закону да стоји да се за његово тумачење користе ‘међународни водичи и препоруке’, а да се чак не каже КОЈИ и ЧИЈИ.
б) корпорацијама се гарантује 10 година тајности за студије о безбедности супстанце! Цитирам: “Заштита података из става 1. овог члана се једино додељује када је први подносилац захтева тражио заштиту података за извештаје тестова и студија за активну супстанцу, протектант или синергист, средство за заштиту биља и ађувант у време подношења захтева за регистрацију и достављања документације (досијеа); Период заштите података је 10 година од датума издавања прве регистрације за средство за заштиту биља. ”
ц) штити се комерцијални интерес корпорација. Гарантује се тајност пуног састава хемијске супстанце (ставка 6), штите се одговорна лица (произвођач и увозник) у случају хаварије или непредвиђених последица (5), крију имена научника који раде тестове на животиња и који би могли да иступе у јавност (7), крију резултати испитивања (3) итд. Цитирам:
“Сматра се да откривање следећих података и информација угрожава заштиту комерцијалног интереса, заштите приватности и интегритета појединца којих се ти подаци тичу:
1) начин производње активне супстанце, средства за заштиту биља и ађуванта;
2) спецификацију нечистоћа активне супстанце, осим оних нечистоћа које се сматрају релевантним са токсиколошког и екотоксиколошког аспекта или релевантним за животну средину;
3) резултате испитивања производних шаржи активне супстанце, укључујући и нечистоће;
4) методе одређивања нечистоћа у произведеним активним супстанцама, осим метода за одређивање нечистоћа које се сматрају релевантним са токсиколошког и екотоксиколошког аспекта или релевантним за животну средину;
5) везе између произвођача или увозника средства за заштиту биља и/или ађуванта и произвођача и места производње активне супстанце, средства за заштиту биља и ађуванта;
6) информације о потпуном саставу средства за заштиту биља и ађуванта;
7) имена и адресе лица која су учествовала у тестирању на кичмењацима.”
д) за стране фирме се у Закон уводи појам ЕКВИВАЛЕНТАН. Ово је правни трик који се користи у САД како би се хемијске супстанце добијене из нестандардних извора а путем нових технологија третирале исто као и класична технологија или супстанце добијене природним путем. На основу тог термина тврдило би се да су у питању ‘довољно исте, или сличне ствари’ при обележавању састава или у правним споровима. Тако се омогућава да Закон не прави разлику између стандардних средстава (које корисници одобравају) и нестандардних средстава (које никако не би одобрили, а ни купили). На овај начин се обмањују потрошачи, посебно пољопривредници који користе пестициде и фунгициде.
Цитирамо извод из нацрта: “извор активне супстанце идентичан или процењен као еквивалентан извору активне супстане уписаном у Листу одобрених супстанци” Када узмемо у обзир ове детаље, јасно је да се Србији спрема не само промет већ и гајење, али да ће се гајење дозволити нешто касније, како би се грађани постепено навикли на ГМО. Из тог разлога не смемо дозволити ни промет.
*Закон о генетички модификованим организмима* *
‘Стручни савет за биолошку сигурност’ који даје препоруке Министарству пољопривреде о ГМО и који је спремио нови Нацрт закона који дозвољава промет ГМО, финансиран је и обучаван од стране Министарства пољопривреде САД. Зашто је проблематично то што тај савет финансира страно министарство? Америчко министарство пољопривреде има директну сарадњу са биотехнолошким корпорацијама и потпомаже их у извозу и пласману својих ГМО култура или производа у иностранство.
Ако имамо у виду да ГМО није услов који постоји у правилима СТО, већ услов једне од чланица (САД) како би они ратификовали приступање организацији (све чланице СТО морају дати одобрење пре уласка Србије) и да САД инсистира на доношењу либералније регулативе о ГМО, онда се мишљење чланова ‘Стручног савета за биолошку сигурност’ не може сматрати за објективно.
Због свега наведеног предлажемо да се у израду нацрта Закона укључе и стручњаци из области: заштите животне средине, медицине, пољопривреде, екологије, зоологије, ботанике као и да се укључе удружења, организације и сами грађани. Како би нови закони били написан објективно, од Министарства очекујемо да тренутне нацрте закона повуку до даљњег.
Анализу урадили:
група ‘Грађани имају моћ’
група ‘Екологија извор’
