Прочитај ми чланак
(Глас Русије – Ратко Паић)
Када је пре неколико дана премијер Турске Тајип Ердоган у сред Призрена, у граду цара Душана, изјавио да јужна српска покрајина припада Турској, дословно узвикнувши «Косово је Турска!», званичници Европске уније нису осудили тај чин, иако је вицепремијер Вучић признао да је дуго чекао да се огласи неко од «пријатеља из Брисела». А с обзиром да је председник Николић тај поступак турског премијера назвао «агресијом без оружја», чини се да је Европа зажмурила на турску агресију на Србију.
Ердоган се још похвалио да је Турска била међу првим земљама које су признале независност Косова и најавио да ће и даље наставити да га помаже. То није био први пут да је он дао неку скандалозну изјаву на овим просторима, јер је још раније рекао да му је Алија Изетбеговић оставио «Босну у аманет». А приликом његове посете Новом Пазару пре три године, када је са својим домаћинима Борисом Тадићем и Расимом Љајићем отворио Турски дом културе и градио са њима стратешке односе, читав град је у његову част био окићен заставама Турске, али је том приликом било уочљиво да поред њих недостају и заставе државе Србије.
Иначе, Ивица Дачић је поводом најновије Ердоганове изјаве да је Косово Турска, казао да тако нешто не може да се догоди у модерној Европи, а Влада Србије је изразила уверење «да ће Европска унија, преко својих надлежних органа и у престоницама свих земаља чланица, предузети одговарајуће мере према Турској, као што обично чини у сличним приликама, с обзиром на то да се ради о чину којим се ремети мировни процес у јужној српској покрајини».
Па ипак, као што се видело, Европска унија и њени званичници се нису огласили тим поводом и ни једном речју нису осудили «агресију на Србију», како је Николић дословно назвао Ердоганов поступак.
Наравно, сасвим је логично да се ни Турска, ни «пријатељи из Брисела», не обазиру много на љутњу српског руководства, у тренуцима када је Србија због путовања у Европу без алтернативе, спремна буквално на све, па и на то да отрпи изјаву турског премијера у Душановом царском Призрену – да је то све његово. А зашто и не би, када не постоји баш никаква црвена линија која се не сме прећи. Уосталом, то се видело и из помирљивог Дачићевог одговора на постављено питање –да ли ће Влада Србије тражити извињење од Ердогана? Дачићев одговор је гласио „да он не би сада улазио у појединости и да такве ствари морају да се поставе на здраве односе“.
Међутим, да државници мало крупнијег формата сасвим другачије разговарају са тим истим Ердоганом, видело се из његовог разговора са председником Русије Владимиром Путином пре годину дана, поводом рата у Сирији.
Наиме, како је објавио турски лист „Ајдинлик“, Путин је 8. октобра прошле године позвао телефоном Ердогана, због његове најаве да ће турска војска да уђе пешадијом у Сирију. Путин му је тада запретио: «Ако само један турски војник пређе сиријску границу, Русија ће оштро реаговати». А на Ердоганово питање – «Да ли је то рускапретња?»,Путин му је дословно одбрусио у слушалицу: «Мислите како хоћете, ја сам своје рекао», након чега је прекинуо везу. И како се видело, после овог оштрог разговора, Ердоган више није ни помишљао да пошаље своју војску у Сирију.
Наравно, тешко је очекивати од српских челника да се понашају према Ердогану исто онако као Путин, али барем би се могло очекивати да ће доследно инсистирати на извињењу од стране Турске, и још више на јавној осуди од стране Европске уније. Али Србија која позива своје грађане на изборе који су расписани и организовани по «уставу» и законима такозване Републике Косово, тешко да има ауторитет којим ће добити макар и такву моралну сатисфакцију.
