Прочитај ми чланак
(Т-Портал)
Дамаск — Источно Средоземље је практично „начичкано“ ратним бродовима светских сила након што је Одбор америчког Конгреса одобрио напад на Сирију.
Осим САД и њених западних помагача, пред сиријску обалу своје бродове је послала и Русија.
Москва тврди да нема намеру да се оружано умеша у сукоб. Али свакако ће прикупљати обавештајне податке за себе, а вероватно и за режим Башара ал-Асада у Дамаску. РТ (Руссиа Тодаy) овако види однос поморских снага пред обалама Сирије:
САД
У зони акције налази се пет ‘потпуно спремних’ вишенаменских разарача класе Аркајг Бурк: УСС Рампејџ, УСС Махан, УСС Стаут, УСС Грејвли и УСС Бери. Сваки на себи носи више десетина крстарећих ракета томахавка, које су коришћене и у ваздушним интервенцијама у Либији 2011. године. Ракете томахавк користе се за прецизније гађање одабраних циљева, а домет им је око 1850 километара. Пројектили земља-ваздух штите ове бродове од напада.
РТ.цом наводи да би под водом могла бити и једна од четири америчке подморнице с крстарећим пројектилима (једна може носити до 154 ракете томахавки). Иначе, те подморнице могу носити и нуклеарни арсенал.
Од раније је познато да су Американци својој флоти придружили и амфибијски транспортни брод „УСС Сан Антонио“ с неколико хеликоптера. Иако САД одлучно тврди да не планира никакву копнену инвазију у Сирији, реч је о броду направљеном да изврши копнено искрцавање до 800 маринаца.
Релативно близу, у Црвеном мору налазе се и „суперносач“ авиона Нимиц, крстарица Принстон, те разарачи Вилијам П. Лоренс, Стокдејл и Шуп. Севером Арапског мора плови носач авиона Хари С. Труман, заједно са морнарицом које га штити. Све заједно, то је скоро 20 пловила која се брзо могу ангажовати у рату у Сирији.
Русија
За сада једина сила у мору пред Сиријом која на обали има своју базу – Тартус. Додуше, према више извора, то већ годинама није класична војна база.
РТ спомиње, али не потврђује, информације о великом броју руских ратних бродова посланих у источни Медитеран. Међу њима су наводно, или ће бити до краја месеца: десантни бродови Николај Филиченков, Александар Шабалин, Адмирал Невелски и Пересвет, затим разарач Настојчивиј, корвета Штил, ракетна топовњача Ивановец, ракетна крстарица Москва те фрегате Сметљивиј и Неустрашимиј. Ту је и извиђачки брод Приазовје праћен десантним бродовима Минск и Новочеркаск.
Није објашњено што би толико бродова, посебно десантних, могло да ради у зони очекиваног рата. Поготово ако је веровати изјавама руског војног врха да не намерава да ратују „ни посредно ни непосредно“..
Француска
Фрегата Шевалије Пол, једна од најмодернијих којима ова држава располаже, намењена је противракетној обрани. Ту је и транспортни брод Диксмуд. Војни врх демантовао је да ће учествовати у војној акцији, али учествују у тренинзима и припремама операције. Буде ли Француска била део нападачких акција, то ће вероватно чинити ваздушне снаге.
Италија
Два италијанска ратна брода, фрегата и разарач торпеда, спремни су за испловљавање, али требало би да се упуте не ка Сирији, него према суседном Либану. Због страха од ширења сукоба и на ту државу, Италијани желе да заштите 1100 италијанских војника који се тамо налазе у склопу УН-ових снага.
Велика Британија
Претпоставља се да су у Средоземљу носач хеликоптера ХМС Илустријус, фрегате Вестминистер и Монтроз, амфибијски брод Булварк, нуклеарна подморница Тајерлес, те шест помоћних бродова Краљевске морнарице. Но засад тешко да ће смети да учествују у нападима које најављује САД јер је премијер Давид Камерон неочекивано изгубио подршку за војну интервенцију у парламенту.
